Ono što poljoprivredno gazdinstvo Rudan iz sela Vojvoda Stepa čini posebnim u ovom delu Banata jeste uzgoj romanovskih ovaca. Domaćin Rudan priča nam zašto su se opredelili upravo za ovu rasu i koje su njene prednosti.
- Usled situacije u poljoprivredi, klimatskih promena i sve veće nesigurnosti u ratarstvu, odlučili smo se za okretanje stočarstvu. Izbor je pao na romanovske ovce. Kao početnici u ovoj grani, izabrali smo ovu rasu, jer je poznata po lakom jagnjenju i 'zadajanju', tek rođenim jaganjcima nije potrebna dodatna pomoć i navođenje, već sami zasisaju - rekao je Rudan za Agroklub.
Priseća se da u vreme formiranja stada romanovske ovce nisu bile lako dostupne u Srbiji, te su odlučili za uvoz kvalitetnih priplodnih grla iz susedne Hrvatske.
- Posle obilaska dva, tri farme u Hrvatskoj, izbor je pao na farmu Čikvar. Odabrali smo 80 ženskih šiljegica iz šest različitih krvnih linija, kao i šest licenciranih priplodnih ovnova, takođe iz šest različitih krvnih linija - naveo je on.
Posle dogovora sa prodavcem prešlo se na pribavljanje potrebnih dozvola za uvoz životinja u Srbiju. Posao je prepušten agenciji koja se u to vreme bavila međunarodnim prometom životinja. Analize krvi rađene su u Hrvatskoj i nakon dobijanja "zelenog svetla" ovce su transportovane u Srbiju kamionom specijalizovanim za prevoz žive stoke.
Nakon 30 dana boravka u karantinu, na porodično gazdinstvo Rudan stigle su 1. januara 2017. godine. Romanovska ovca je nastala u Rusiji i predstavlja rasu koja zauzima visoko mesto kada je u pitanju plodnost - ovce u proseku daju dva do tri jagnjeta. Policiklična je i pari se u svako doba godine.
Godišnji prosek je pet do šest jaganjaca po ovci, a nije neobična pojava da ovca ojagnji čak i pet jaganjaca odjednom, kao što je to u nekoliko navrata bio slučaj kod Rudana.
- Linije koje su kod nas su selekcionisane u Češkoj, gde im je poboljšan gabarit i prirast. Na našem gazdinstvu ovce daju tri do pet jaganjaca po jagnjenju. Prosečan prirast, odnosno kilaža jaganjaca sa 100 dana je 30 kg za ženke, a 35 kg za mužjake - objasnio je Rudan.
Dodao je da ženke prodaju za priplod, a mužjake delom za priplod, a delom za klanje.
- Za priplod idu muški iz većih legala koji za 100 dana dostignu 40 i više kilograma. Vodimo računa o mlečnosti i broju ojagnjenih jaganjaca - legla koja imaju ispod tri jagnjeta ne idu u priplod. To se radi zbog očuvanja genetike i plodnosti - naveo je ovaj domaćin.
Iako je dozvoljen priplod kada životinja dostigne osam meseci, na ovom gazdinstvu se za parenje čeka 10. mesec dobi. Zrele ovce dostižu 70-80 kg, ovnovi 90-110 kg, a u ekstremnim slučajevima ovan dostigne čak i impresivnih 120 kilograma.
- Da bi se postigli dobri rezultati u uzgoju romanovskih ovaca ključne su tri stvari - dobra hrana, čista voda i provetren objekat. U ishrani je najviše zastupljeno seno lucerke, a u poslednje vreme i senaža raži, sudanske trave i lucerke. Obavezan je i obrok koncentrovanog hraniva - od 250 gr pa sve do 1 kg kada su ovce u laktaciji. Kao prostirku koristimo žitnu slamu, a u obrok se dodaje i ječmena slama kao prirodni izvor selena - kazao je on.
Dodaje da je obavezan i unos soli u vidu tvrdih lizalica sa vitaminsko - mineralnim dodacima.
Objekti u kojima ovce borave su pokriveni i ograđeni.
- Glavni objekat je sa dve strane zaštićen zidovima koji štite ovce od niske temperature i prodora sunčanih zraka, dok su dve strane delimično otvorene i obezbeđuju najvažniju stvar – provetravanje - pojasnio je Rudan.
Domaćin je dodao da je drugi objekat delom pokriven, a delom pod otvorenim nebom, dok je treći objekat rezervisan za ovnove.
- S obzirom na to da matično stado broji 80 do 100 grla u budućnosti je moguća izgradnja namenskog objekta za uzgajanje - istakao je on.
Na pitanje da li strahuju zbog pojave zarazne bolesti slinavke i šap u pojedinim evropskim zemljama, kaže da im je veterinarska služba predočila mere prevencije i zaštite objekata i životinja.
- Na našem gazdinstvu se obavlja vakcinacija protiv parazita dva do tri puta godišnje, kao i protiv različitih sojeva klostridije u trećem mesecu graviditeta kako bi imunitet prešao na jaganjce. Redovno se vadi krv za svako grlo, a za priplodne ovnove idu i dalje analize krvi. Takođe, redovno se stavljaju ušne markice radi praćenja životinja - naglasio je domaćin.
Koriste podsticaje po kvalitetnom priplodnom grlu, kao i podsticaje po jagnjetu predatom klanici ili izvezenom u inostranstvo. Iako su se posvetili stočarstvu, ratarstvo nisu zapostavili. Ostvaruju pravo prečeg zakupa zemljišta u državnoj svojini po uslovnom grlu.
Polovina zemljišta koje je pod ratarskom proizvodnjom je u njihovom vlasništvu, a polovinu rade u zakupu. Poznati su i po uzgoju paradnih konja.
- To je nešto što radimo iz hobija - zaključio je Rudan.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
