Podela imovine nakon smrti roditelja često postaje povod za dugogodišnje porodične sukobe, posebno kada jedno dete dobije kuću ili stan, dok drugi naslednici smatraju da su nepravedno izostavljeni. Ipak, roditelji u Srbiji ne mogu uvek slobodno da raspolažu celokupnom imovinom, jer Zakon o nasleđivanju predviđa zaštitu određenih članova porodice kroz pravo na nužni deo.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da dete koje je godinama brinulo o roditeljima automatski ima pravo na veći deo nasledstva. Takođe, mnogi ne znaju da testament nije uvek prepreka za ostvarivanje naslednih prava drugih članova porodice.
Gostujući na televiziji Prva, advokat Nikola Panjković objasnio je kako funkcioniše ostavinski postupak, ko ima pravo na nužni deo, šta se dešava kada roditelj svu imovinu ostavi samo jednom detetu i kako se nasleđuju dugovi.
Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti
Nakon smrti jednog člana porodice, naslednici ne moraju sami da pokreću ostavinski postupak. On se pokreće po službenoj dužnosti, nakon što sud dobije podatke o smrti ostavioca.
U velikom broju slučajeva postupak sprovodi javni beležnik kojem sud poverava taj posao.
Ukoliko među naslednicima nema spora oko imovine, naslednih prava i drugih važnih činjenica, postupak može da se završi relativno brzo. Međutim, ako postoji spor oko toga kome određena nekretnina pripada, da li je testament punovažan ili koliki deo imovine pripada pojedinom nasledniku, rešavanje može zahtevati i sudski postupak.
Advokat Nikola Panjković ukazao je i na slučajeve u kojima ostavina nije raspravljena godinama nakon smrti vlasnika imovine. Naslednici i tada mogu da iniciraju postupak i zatraže da se imovina pravno rasporedi.
Jedno dete dobilo svu imovinu, a šta je sa ostalima?
Jedna od najčešćih porodičnih situacija jeste da roditelj testamentom ostavi kuću, stan ili drugu vrednu imovinu samo jednom detetu.
Ipak, to ne znači da su ostali naslednici automatski izgubili sva prava.
Zakon o nasleđivanju poznaje institut nužnog dela, kojim se štite određeni zakonski naslednici čak i kada je ostavilac testamentom drugačije rasporedio svoju imovinu.
Nužni naslednici su, između ostalih, potomci i bračni drug ostavioca, kao i određeni drugi članovi porodice pod zakonom propisanim uslovima.
Nužni deo potomaka i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonskom redu nasleđivanja.
Na primer, ako bi dete bez testamenta nasledilo polovinu zaostavštine, njegov nužni deo iznosio bi jednu četvrtinu ukupne vrednosti zaostavštine.
Međutim, važno je znati da se pravo na nužni deo ne ostvaruje automatski. Naslednik čija su prava povređena mora da istakne odgovarajući zahtev i zatraži zaštitu svog prava.
Prema objašnjenju advokata Panjkovića, nužni deo se najčešće namiruje u novcu, a u određenim okolnostima sud može odlučiti i o dodeli dela stvari ili prava iz zaostavštine.
Da li dete koje je brinulo o roditeljima dobija veći deo nasledstva?
Mnogi smatraju da dete koje je godinama negovalo roditelje, plaćalo račune i brinulo o njihovim svakodnevnim potrebama treba da dobije veći deo imovine od brata ili sestre koji su živeli u drugom gradu ili inostranstvu.
Međutim, sama činjenica da je neko pomagao roditeljima i brinuo o njima ne znači da automatski dobija veći nasledni deo.
Ipak, postoji važna pravna razlika između pružanja nege i konkretnog doprinosa uvećanju imovine.
Zakon predviđa da određena dobra koja je potomak, živeći sa roditeljem u zajednici, svojim radom, zaradom ili na drugi način pomogao da se stvore ili uvećaju, mogu biti izdvojena iz zaostavštine.
To znači da naslednik koji je, na primer, sopstvenim novcem finansirao izgradnju ili značajno uvećanje vrednosti porodične imovine može imati osnov da traži zaštitu svojih prava.
Zbog toga je važno sačuvati dokaze o ulaganjima, računima, uplatama i izvedenim radovima. Svaki slučaj se procenjuje prema konkretnim okolnostima i pravnom osnovu ulaganja.
Testament nije uvek poslednja reč
Testament omogućava vlasniku imovine da za života odredi kome će pripasti njegova imovina nakon smrti.
Ipak, to ne znači da testament može da ukine sva zakonska prava naslednika.
Ukoliko postoje nužni naslednici, oni mogu zahtevati zaštitu svog nužnog dela ako su ispunjeni zakonski uslovi.
Testament može biti osporen i ako nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovu punovažnost, ako postoje nedostaci u formi ili ako postoje razlozi koji ukazuju na nedostatak sposobnosti za rasuđivanje, prinudu, prevaru ili druge zakonom relevantne okolnosti.
Zato nije tačno da je testament automatski slabiji ili bezvredan pravni dokument. Njegova pravna snaga zavisi od načina na koji je sastavljen i konkretnih okolnosti slučaja.
Ugovor o doživotnom izdržavanju može da promeni podelu nasledstva
Posebno mesto u naslednom pravu ima ugovor o doživotnom izdržavanju.
Njime se jedna osoba obavezuje da će drugoj pružati izdržavanje i brigu do kraja života, dok se primalac izdržavanja obavezuje da će nakon smrti na davaoca preneti vlasništvo nad tačno određenom imovinom.
Ono što ovaj ugovor čini posebno važnim jeste činjenica da imovina koja je njime obuhvaćena ne ulazi u zaostavštinu i njome se ne namiruju nužni naslednici.
Zbog toga ugovor o doživotnom izdržavanju može značajno da utiče na to šta će ostati za podelu među ostalim članovima porodice.
Ipak, ni ovaj ugovor nije apsolutno neoboriv. Zakon predviđa mogućnost njegovog poništaja u određenim situacijama, između ostalog kada zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja nije postojala nikakva neizvesnost za davaoca izdržavanja.
Zato je važno da se ugovor sastavi u propisanoj formi i da obe strane u potpunosti razumeju njegove posledice.
Da li naslednici moraju da vrate dugove pokojnika?
Nasleđivanje se ne odnosi samo na imovinu već može obuhvatiti i obaveze koje je pokojnik ostavio iza sebe.
Međutim, naslednici ne odgovaraju za dugove neograničeno.
Prema Zakonu o nasleđivanju, naslednik odgovara za dugove ostavioca najviše do vrednosti nasleđene imovine. To znači da, ukoliko neko nasledi imovinu vrednu 10.000 evra, a dugovi pokojnika iznose 30.000 evra, njegova odgovornost ne može preći vrednost nasleđene imovine.
Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za dugove ostavioca.
Zbog toga je pre donošenja odluke o prihvatanju ili odricanju od nasledstva važno utvrditi ne samo vrednost imovine već i eventualne dugove i druga potraživanja.
Da li vanbračni partner ima pravo na nasledstvo?
Još jedna nedoumica odnosi se na vanbračne partnere koji su decenijama živeli zajedno, ali nisu zaključili brak.
Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, vanbračni partner nije naveden kao zakonski naslednik na isti način kao bračni drug.
Ipak, to ne znači da osoba koja je godinama živela u vanbračnoj zajednici nema nikakva imovinska prava.
Ako su partneri tokom zajedničkog života zajedničkim radom stekli imovinu, vanbračni partner može zahtevati utvrđivanje svog udela u toj imovini. Takvo pravo nije isto što i pravo na nasleđivanje i može zahtevati dokazivanje u odgovarajućem sudskom postupku.
Vanbračni partner može biti određen i kao naslednik testamentom.
Zbog toga je važno razlikovati zajedničku imovinu stečenu tokom života od imovine koja pripada isključivo preminulom partneru i ulazi u zaostavštinu.
Nasledni sporovi često traju godinama, posebno kada članovi porodice nemaju dokumentaciju o vlasništvu, ulaganjima ili ranijim dogovorima. Zato stručnjaci savetuju da se imovinskopravni odnosi urede na vreme, kako bi se izbegli dugotrajni postupci i dodatni troškovi nakon smrti člana porodice.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)