Pre ulaganja u veštačku inteligenciju, kompanije bi zato trebalo da znaju u kakvom su stanju njihovi IT sistemi, podaci, infrastruktura i sajber bezbednost.

Malo koja kompanija danas nema veštačku inteligenciju (AI) na listi prioriteta. Pokreću se pilot projekti, biraju AI alati i planiraju budžeti za narednu godinu. Pitanje koje se pri tome najčešće postavlja jeste koji alat izabrati. Mnogo ređe se postavlja pitanje koje dolazi pre toga: da li je postojeća IT infrastruktura kompanije uopšte spremna za AI?

AI ne radi u vakuumu. Oslanja se na podatke, sisteme, prava pristupa i infrastrukturu koji već postoje u kompaniji. Ako su podaci razbacani po sistemima koji međusobno ne komuniciraju, ako niko pouzdano ne zna ko ima pristup čemu ili ako sajber bezbednost počiva na rešenjima od pre deset godina, novi AI alat neće rešiti te probleme. Učiniće ih samo vidljivijim i skupljim.

Koliko kompanije zaista znaju o svojim IT ulaganjima?

Kompanije danas mere gotovo sve: maržu po proizvodu, prihod po zaposlenom i povrat na svaku kampanju. Svet će ove godine u informacione tehnologije uložiti više od pet hiljada milijardi dolara. Ipak, kada neko postavi tri jednostavna pitanja o sopstvenom IT-ju – koliko nam se ulaganje vraća, da li je dovoljno dobro i da li nam je sve to zaista potrebno – u sali često zavlada tišina.

Razlozi nisu misteriozni. IT alati se godinama nagomilavaju jedan preko drugog, bez popisa i preispitivanja. Prema podacima kompanije Flexera, firme procenjuju da blizu trećine novca uloženog u cloud odlazi uzalud, a pojedina istraživanja pokazuju da se i do polovine plaćenih softverskih licenci aktivno ne koristi.

Gartner procenjuje da u velikim organizacijama između 30 i 40 odsto IT potrošnje odlazi na takozvani shadow IT, odnosno alate koje timovi nabavljaju na svoju ruku, mimo bilo kakve evidencije.

Odluke se, uz to, često donose po ugledu na druge: kupuje se ono što ima konkurencija ili ono što je dobavljač najubedljivije predstavio. A IT se primećuje tek kada otkaže.

Prema istraživanju ITIC-a, 98 odsto organizacija procenjuje da ih jedan sat zastoja sistema košta više od 100.000 dolara, dok IBM prosečan trošak jednog ozbiljnog curenja podataka procenjuje na više od četiri miliona dolara.

Zašto projekti digitalne transformacije ne daju očekivane rezultate?

Ovde leži i objašnjenje za podatak koji menadžere zbunjuje godinama: sedam od deset projekata digitalne transformacije ne ispuni postavljene ciljeve.

Studija Oksforda i McKinseyja pokazala je da veliki IT projekti u proseku probiju budžet za 45 odsto i donesu i do 56 odsto manje vrednosti od očekivane. Najčešći razlog nije loša tehnologija, već to što se promena pokreće bez jasne slike o polaznoj tački.

Sa AI projektima je isto, samo brže.

Kompanija koja ne zna u kakvom su stanju njeni podaci, IT sistemi, infrastruktura i bezbednost ulaže u veštačku inteligenciju na osnovu pretpostavki, a ne činjenica.

Čak i kada se stanje IT-ja proceni, to se obično uradi jednom i nikad više. Nema poređenja sa prethodnom godinom, pa nema ni odgovora na možda najvažnije pitanje: da li smo zaista bolji ili samo trošimo više?

IT Health Check: Kako proveriti stanje IT sistema kompanije?

Za zdravlje postoji sistematski pregled, za finansije revizija, za automobil redovan servis. Za IT, od kojeg danas zavisi gotovo svako poslovanje, takva rutina uglavnom ne postoji.

Upravo tu prazninu popunjava ITHC (IT Health Check), platforma koju je razvila Egzakta na osnovu metodologije koju njeni konsultanti primenjuju u radu sa velikim sistemima.

ITHC kroz strukturisan upitnik od preko 170 pitanja procenjuje stanje IT-ja u devet oblasti: usklađenost IT-ja i poslovanja, vrednost i učinak IT-ja, organizacija i upravljanje, aplikacije, infrastruktura, sajber bezbednost i otpornost, troškovi i nabavka, podaci i veštačka inteligencija.

Na pitanja ne odgovara jedna osoba, već ljudi iz različitih delova kompanije, paralelno, pa slika ne zavisi od nečijeg ličnog utiska.

Od IT infrastrukture do sajber bezbednosti i AI-ja

Rezultat je pregled trenutnog stanja i željenog cilja, sa ocenom za svaku oblast i konkretnim preporukama šta treba unaprediti i kojim redom.

U Premium verziji kompanija dobija i poređenje sa prosekom svoje industrije, pa prvi put vidi ne samo gde je u odnosu na sebe, već i u odnosu na druge.

Nalazi se preuzimaju kao PDF izveštaj ili Excel tabela, sa kojom kompanija dalje radi samostalno, a podaci se čuvaju na serverima u Evropskoj uniji.

Najveća vrednost ipak nastaje kada se procena IT sistema ponovi.

Proces je dovoljno jednostavan da se radi svake godine, a svako ponavljanje pretvara jednokratnu fotografiju u film: krivu napretka za svaku oblast posebno.

Tako uprava dobija odgovor zasnovan na brojevima, a ne na osećaju, i to pre nego što uloži u sledeći veliki IT ili AI projekat, a ne nakon investicije.

Šta proveriti pre ulaganja u novi AI projekat?

Kada se sve sabere, najisplativija investicija često je ona koja pokazuje da li su ostale imale smisla.

Zato pre sledećeg ulaganja u veštačku inteligenciju vredi postaviti jedno jednostavno pitanje: da li zaista znamo u kakvom je stanju naš IT ili samo pretpostavljamo da je sve u redu zato što još uvek radi?

Izvor: Egzakta

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.