Planirate da otvorite bolovanje? Šta je neophodno da znate

Bolovanje se ne može otvoriti neograničeno unazad. U Srbiji zakon propisuje koliko dana izabrani lekar može da prizna privremenu sprečenost za rad pre nego što se zaposleni javi na pregled.

Osnovno pravilo je da izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad. Ipak, postoje situacije u kojima bolovanje može biti priznato i za duži period.

Koliko dana unazad lekar može da otvori bolovanje?

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, privremena sprečenost za rad nastupa onog dana kada izabrani lekar utvrdi da zaposleni zbog bolesti ili povrede nije sposoban za rad.

Izuzetak postoji kada se zaposleni lekaru javi nakon što je već nekoliko dana bio bolestan.

Tada izabrani lekar može da utvrdi bolovanje i za period pre prvog pregleda, ali najviše tri dana unazad od dana kada se zaposleni javio lekaru.

Na primer, ako se zaposleni javi izabranom lekaru u četvrtak, lekar po ovom pravilu može da utvrdi početak privremene sprečenosti za rad najviše tri dana ranije.

To, međutim, ne znači da zaposleni automatski dobija tri dana bolovanja. Lekar mora da utvrdi da je postojala zdravstvena sprečenost za rad.

Može li bolovanje da se otvori više od tri dana unazad?

Može, ali samo u posebnim okolnostima.

Zakon predviđa mogućnost da prvostepena lekarska komisija, na predlog izabranog lekara, oceni privremenu sprečenost za rad i za period duži od tri dana pre javljanja lekaru.

To dolazi u obzir kada postoje opravdani razlozi zbog kojih zaposleni nije mogao da se javi izabranom lekaru. Zakon kao primere navodi stacionarno lečenje, situaciju kada je privremena sprečenost nastala tokom boravka u inostranstvu i druge opravdane slučajeve.

Dakle, tri dana su osnovno pravilo za izabranog lekara, dok duži period ne može jednostavno da se odredi po njegovoj odluci.

Šta ako je neko bio u bolnici?

Stacionarno lečenje spada među situacije koje zakon izričito prepoznaje.

Ako zaposleni zbog hospitalizacije nije mogao da se javi svom izabranom lekaru, postoji mogućnost da se, uz odgovarajuću proceduru i predlog izabranog lekara, oceni bolovanje i za period duži od tri dana unazad. O tome odlučuje prvostepena lekarska komisija.

Zbog toga je važno sačuvati medicinsku dokumentaciju koja potvrđuje lečenje i okolnosti zbog kojih zaposleni nije mogao ranije da se javi svom lekaru.

Šta ako se bolest pojavila tokom putovanja u inostranstvu?

I boravak u inostranstvu predviđen je kao jedan od opravdanih slučajeva.

Ako je privremena sprečenost za rad nastala dok se osiguranik nalazio u inostranstvu i zbog toga nije mogao da se javi izabranom lekaru u Srbiji, postoji mogućnost da lekarska komisija oceni sprečenost za rad i za duži period pre javljanja lekaru.

I u ovoj situaciji nije dovoljno samo navesti da je osoba bila bolesna. Potrebno je da postoje okolnosti i odgovarajuća medicinska dokumentacija na osnovu kojih se može utvrditi opravdanost odsustva.

Šta zaposleni treba da uradi kada se razboli?

Kada zdravstveno stanje onemogućava rad, najvažnije je da se zaposleni što pre javi izabranom lekaru.

Zakon predviđa i obavezu osiguranika da se bez opravdanog razloga javi izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad.

Zato odlaganje pregleda može da napravi problem ako zaposleni kasnije želi da mu se prizna bolovanje za duži period.

Ko odlučuje o bolovanju?

Za početak i trajanje privremene sprečenosti za rad nadležan je izabrani lekar u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.

Kada je potrebno odlučivanje za duži period ili kada zakon predviđa uključivanje komisije, u postupak se uključuje prvostepena lekarska komisija.

Prema važećim odredbama, prvostepena lekarska komisija, između ostalog, odlučuje o privremenoj sprečenosti za rad u slučajevima i rokovima koje propisuje Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Važno je razlikovati bolovanje od opravdanja izostanka

Otvaranje bolovanja nije isto što i naknadno opravdavanje svakog izostanka sa posla.

Bolovanje predstavlja privremenu sprečenost za rad utvrđenu u skladu sa zdravstvenim i zakonskim pravilima. Datum početka određuje nadležni lekar, odnosno lekarska komisija kada je za to predviđena procedura.

Zato poslodavac ne može sam da odredi datum bolovanja, ali ni zaposleni ne može jednostavno da zahteva da mu lekar prizna bilo koji prethodni period.

Ukratko: koliko unazad može bolovanje?

Najvažnije je zapamtiti nekoliko stvari:

• Izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad.

• Za period duži od tri dana potrebni su opravdani slučajevi i postupanje pred prvostepenom lekarskom komisijom.

• Stacionarno lečenje i bolest nastala tokom boravka u inostranstvu spadaju među situacije koje zakon posebno prepoznaje.

• Zaposleni treba da se lekaru javi što pre nakon nastanka sprečenosti za rad.

• Početak i trajanje bolovanja moraju biti utvrđeni kroz propisanu medicinsku proceduru.

Praktično, ako je neko bolestan nekoliko dana i tek tada ode kod izabranog lekara, tri dana unazad predstavljaju granicu koju lekar može da utvrdi po osnovnom pravilu. Za duži period potrebno je da postoji opravdan razlog i da se primeni procedura predviđena zakonom.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.