Legao vam je novac greškom na račun - šta zakon kaže i da li mora da se vrati

Novac je odjednom legao na račun, a uplata nije očekivana. Možda je banka napravila grešku, možda je neko uneo pogrešan broj računa, a možda je poslodavac isplatio veću platu nego što je trebalo. Prva pomisao može biti da je novac jednostavno postao dostupan, ali u Srbiji to ne znači da pripada osobi na čiji je račun uplaćen.

U ovakvim situacijama primenjuju se pravila o sticanju bez osnova, a postupak zavisi od toga kako je došlo do greške i ko je novac uplatio.

Šta ako banka greškom uplati novac na račun?

Ako se na računu pojavi novac koji osobi ne pripada, sama činjenica da je novac vidljiv u aplikaciji ili da može da se podigne ne znači da postoji pravo da se zadrži.

Narodna banka Srbije je posebno razmatrala slučaj u kojem je klijentu greškom uplaćen tuđ novac. NBS je navela da osoba koja zna da joj novac ne pripada ne može da ga tretira kao svoj samo zato što joj je privremeno dostupan.

Zakon o obligacionim odnosima predviđa da, kada deo imovine jednog lica pređe u imovinu drugog bez pravnog osnova, lice koje je tako steklo korist dužno je da je vrati, odnosno da nadoknadi vrednost ako vraćanje više nije moguće. To je poznato kao sticanje bez osnova.

Drugim rečima, ako je na račun greškom leglo 100.000 dinara, a ne postoji osnov po kojem taj novac pripada vlasniku računa, sam priliv ne stvara pravo da se novac zadrži.

Šta ako je neko pogrešio broj računa?

Ovo je nešto drugačija situacija.

Ako osoba koja šalje novac sama unese pogrešan broj računa, banka se u pravilu ne smatra odgovornom samo zato što je novac završio kod pogrešnog primaoca. Narodna banka Srbije navodi da se nalog smatra pravilno izvršenim u delu koji se odnosi na primaoca ako je izvršen prema jedinstvenoj identifikacionoj oznaci, odnosno broju računa koji je naveden u nalogu.

U takvom slučaju osoba koja je pogrešno uplatila novac treba da traži njegov povraćaj.

To može učiniti direktno od primaoca ili preko svog pružaoca platnih usluga.

Banka platioca, prema objašnjenju NBS, na zahtev treba da preduzme razumne mere kako bi pomogla u povraćaju novca, dok banka primaoca treba da sarađuje u tom postupku.

Ako povraćaj nije moguć na taj način, banka platioca na pisani zahtev treba da dostavi raspoložive informacije potrebne za ostvarivanje prava na povraćaj.

A šta ako je novac već potrošen?

To što je novac potrošen ne znači automatski da je obaveza vraćanja nestala.

Zakon o obligacionim odnosima uređuje obim vraćanja kod sticanja bez osnova. Prema članu 214, kod vraćanja se mogu dugovati i plodovi i zatezna kamata, pri čemu je važna i savesnost osobe koja je novac primila.

Narodna banka Srbije navodi da, kada lice kojem je novac greškom uplaćen odbija da ga dobrovoljno vrati, može ostati mogućnost sudskog postupka po pravilima o sticanju bez osnova.

Zbog toga nije dobra ideja računati na to da će problem nestati samo zato što je novac potrošen.

Poseban slučaj: legla je veća plata

Druga česta situacija jeste kada poslodavac zaposlenom greškom isplati veću zaradu.

Na primer, plata je trebalo da bude 100.000 dinara, a na račun je leglo 150.000.

Ovde je najvažnije utvrditi da li za ceo isplaćeni iznos postoji pravni osnov.

Zakon o radu propisuje da se zarada utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Poslodavac je takođe dužan da zaposlenom prilikom svake isplate dostavi obračun zarade.

Ako je deo novca zaista isplaćen greškom i za njega ne postoji osnov, može se postaviti pitanje povraćaja po pravilima o sticanju bez osnova.

Međutim, nije svaka razlika između očekivane i isplaćene zarade automatski greška. Razlika može nastati zbog bonusa, radnog učinka, prekovremenog rada, uvećanja zarade, naknada ili drugih stavki koje se vide u obračunu.

Zato je kod veće plate prvi korak provera obračuna zarade, a ne automatsko vraćanje novca.

Može li poslodavac samo da skine novac sa sledeće plate?

Ne može jednostavno da odluči da će sam uzeti novac sa naredne zarade bez odgovarajućeg pravnog osnova.

Član 123. Zakona o radu propisuje da poslodavac može svoje novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

To znači da situacija nije ista kao kod običnog transfera između dva računa. Kod zarade postoje posebna pravila zaštite zaposlenog i način na koji se eventualno potraživanje može naplatiti.

Šta uraditi kada se pojavi neočekivana uplata?

Najsigurnije je postupiti ovim redom:

1. Ne trošiti novac.
Ako nije poznato zašto je novac uplaćen, najbolje je da ostane na računu dok se situacija ne razjasni.

2. Proveriti detalje transakcije.
U aplikaciji ili izvodu treba proveriti ko je uplatio novac, datum, iznos i opis plaćanja.

3. Kontaktirati banku.
Ako je uplata očigledno greška ili nije poznat njen izvor, banka može dati informacije o proceduri za rešavanje takve situacije.

4. Ako je u pitanju plata, proveriti obračun.
Veća uplata može biti posledica bonusa, prekovremenog rada ili druge stavke, pa prvo treba proveriti obračun koji je dostavio poslodavac.

5. Sačuvati dokumentaciju.
Izvod, obračun zarade, poruke i komunikaciju sa bankom ili poslodavcem mogu biti važni ako kasnije dođe do spora.

Šta ako osoba odbije da vrati novac?

Ako primalac zna da mu novac ne pripada, a ipak odbija da ga vrati, pitanje može prerasti iz obične bankarske greške u pravni spor.

NBS navodi da u slučaju kada dobrovoljni povraćaj nije moguć, može uslediti sudski postupak prema pravilima o sticanju bez osnova.

Pored građanskopravnih posledica, NBS je upozorila i na krivičnopravni aspekt situacije u kojoj neko svesno prisvoji novac za koji zna da mu ne pripada. U svom objašnjenju pozvala se na odredbu Krivičnog zakonika o utaji.

Zato razlika između „novac je slučajno stigao na račun“ i „znam da nije moj, ali sam odlučio da ga zadržim“ može biti veoma značajna.

Kada je novac zaista vaš?

Najjednostavnije pravilo jeste da se ne gleda samo ko ima pristup novcu, već po kom osnovu je novac isplaćen.

Ako postoji ugovor, zarada, bonus, povraćaj novca, poklon ili drugi pravni osnov, uplata može biti opravdana.

Ako je novac stigao bez takvog osnova, zakon predviđa obavezu vraćanja stečenog bez osnova.

Zato neočekivani priliv na računu nije automatski „poklon banke“. U slučaju greške, najbezbednije je prvo utvrditi poreklo novca i sačuvati sredstva dok se ne razjasni kome pripadaju.

Važno: konkretne posledice zavise od okolnosti slučaja, vrste uplate i toga da li je primalac znao ili mogao da zna da mu novac ne pripada. Kod većih iznosa ili spora sa bankom, poslodavcem ili drugim licem, pravni savet advokata može biti potreban.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.