Veliki rast plata u Crnoj Gori - od januara stiže veći minimalac

Zaposlene u Crnoj Gori od januara 2027. godine očekuje novi način obračuna zarada. Vlada je najavila program „Euro model“, prema kojem bi minimalne neto plate bile određene u zavisnosti od nivoa obrazovanja potrebnog za određeno radno mesto.

Prema najavi Vlade Crne Gore, minimalna zarada iznosiće 1.000 evra za radna mesta sa osnovnim i nižim obrazovanjem, 1.250 evra za radna mesta sa srednjim obrazovanjem, dok bi za radna mesta sa visokim obrazovanjem minimalna neto plata trebalo da bude 1.400 evra. Vlada je 17. septembra usvojila set zakona koji treba da omogući primenu novog modela od januara 2027. godine. 

Promena, prema najavi premijera Milojka Spajića, ne bi trebalo da se odnosi samo na zaposlene koji trenutno primaju minimalac. Vlada planira i smanjenje poreskog opterećenja rada, što bi, prema njihovoj računici, trebalo da poveća neto primanja i zaposlenima koji već imaju veće plate, pišu Nezavisne.

Minimalna plata ide na 1.000, 1.250 i 1.400 evra

Najveća promena odnosi se na minimalne zarade.

Od januara 2027, prema programu „Euro model“, minimalna neto plata trebalo bi da iznosi:

• 1.000 evra za radna mesta sa osnovnim i nižim obrazovanjem;

• 1.250 evra za radna mesta sa srednjim obrazovanjem;

• 1.400 evra za radna mesta sa visokim obrazovanjem.

To predstavlja značajnu promenu u odnosu na sadašnji sistem.

Vlada Crne Gore navodi da se trenutno minimalna zarada kreće od 600 do 800 evra, u zavisnosti od nivoa kvalifikacije. Novi model zato donosi tri različita nivoa minimalne zarade, vezana za obrazovanje koje se zahteva za konkretno radno mesto.

Važno je, međutim, imati u vidu da sadašnja i buduća kategorizacija nisu potpuno iste, pa poređenje pojedinačnih iznosa pokazuje razliku između najavljenih nivoa zarada, a ne nužno povećanje plate svakog pojedinačnog zaposlenog za isti iznos.

Promena neće obuhvatiti samo one koji primaju minimalac

Jedna od važnijih najava Vlade odnosi se na zaposlene čija su primanja već iznad minimalne zarade.

Prema „Euro modelu“, planirano je dalje smanjenje poreskog opterećenja rada. Cilj je da veći deo novca koji poslodavac izdvaja za zaradu ostane zaposlenom kao neto plata.

Premijer Milojko Spajić predstavio je i konkretan primer.

Ako poslodavac sada za zaposlenog čija je neto plata 1.600 evra ukupno izdvaja 1.980 evra, prema Vladinoj računici od januara bi, uz isti ukupan trošak poslodavca, zaposleni mogao da prima 1.870 evra neto. To bi značilo 270 evra više mesečno za zaposlenog, bez povećanja ukupnog iznosa koji poslodavac izdvaja za njegovu zaradu. 

Spajić je naveo da bi zaposleni, u zavisnosti od nivoa primanja, zadržavali između 92 i 97 centi od svakog evra koji poslodavac izdvoji za njihovu zaradu. 

Plata od 1.600 evra mogla bi da pređe 2.000

Postoji i dodatna mogućnost za još veći rast primanja.

Vlada traži da se povećanje obračunske vrednosti koeficijenta primeni jednako u javnom i privatnom sektoru. Za to je, međutim, potrebna saglasnost socijalnih partnera.

Ukoliko taj predlog bude prihvaćen, Spajić je naveo da bi zaposleni koji sada prima 1.600 evra neto mogao da dobija više od 2.000 evra.

Ovaj iznos za sada ne treba posmatrati kao garantovanu platu, jer zavisi od daljeg dogovora i prihvatanja predloga.

Kolika je sada prosečna plata u Crnoj Gori?

Prema poslednjim dostupnim podacima Uprave za statistiku Crne Gore – MONSTAT, prosečna neto zarada u julu 2026. godine iznosila je 1.037 evra, dok je prosečna bruto zarada bila 1.238 evra. 

Prosečna neto plata u julu bila je 0,1 odsto viša nego u junu, dok je u odnosu na jul 2025. godine porasla 2,3 odsto. 

To znači da je trenutno prosečna plata u Crnoj Gori tek nešto iznad 1.000 evra, dok Vlada očekuje da bi nakon primene „Euro modela“ prosečna neto zarada mogla da poraste na više od 1.400 evra.

Važno je naglasiti da je reč o projekciji Vlade, a ne o već ostvarenom statističkom podatku.

Odakle novac za veće plate?

Jedno od ključnih pitanja jeste kako će biti finansiran model koji istovremeno predviđa veće neto zarade i manje poresko opterećenje rada.

Vlada računa na više izvora.

Među njima su rast potrošnje i zaposlenosti, suzbijanje sive ekonomije, kontrola budžetskih rashoda, očekivani povratak dela dijaspore i nove poreske mere.

Vlada takođe najavljuje efikasnije oduzimanje protivpravno stečene imovine, kao i razmatranje dodatnog oporezivanja praznih nekretnina, odnosno kuća i stanova koje vlasnici ne koriste.

Prema vladinim projekcijama, budžetski deficit bi tokom 2027. godine, koju Vlada posmatra kao tranzicionu godinu, trebalo da bude između četiri i pet odsto, dok bi 2028. godine trebalo da se spusti na oko tri odsto.

Menja se i sistem za penzionere

Promene nisu najavljene samo za zaposlene.

Vlada planira i izmene sistema usklađivanja penzija. Prema najavi, penzije bi se od 2027. godine usklađivale četiri puta godišnje.

Vlada očekuje da bi prosečna penzija u aprilu mogla da pređe 600 evra, dok bi minimalna penzija trebalo da bude veća od 500 evra.

Spajić je takođe najavio jednokratnih 100 evra za svakog penzionera u decembru 2026. godine.

Šta donosi „Euro model“?

Suština novog modela jeste promena načina određivanja minimalnih zarada i smanjenje poreskog opterećenja rada.

Za zaposlene sa minimalnim zaradama najvažniji su novi pragovi od 1.000, 1.250 i 1.400 evra, u zavisnosti od obrazovanja potrebnog za radno mesto.

Za one koji već imaju veće plate, Vlada očekuje rast neto primanja kroz smanjenje poreskog opterećenja. Dodatno povećanje, uključujući mogućnost da plata od 1.600 evra pređe 2.000 evra, zavisi od dogovora sa socijalnim partnerima. 

Novi sistem trebalo bi da počne da se primenjuje od januara 2027. godine, a upravo će prvi obračuni pokazati kako će se najavljene promene odraziti na plate zaposlenih u praksi.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.