Nemate testament - ko nasleđuje stan, kuću i ušteđevinu

Međutim, testament nije jedini način da se odredi ko će naslediti imovinu. Ako osoba premine bez testamenta, primenjuje se zakonsko nasleđivanje, a Zakon o nasleđivanju precizno određuje ko ima prednost i koliki deo zaostavštine dobija.

U ostavinskom postupku utvrđuje se ko su naslednici, šta čini zaostavštinu i koja prava iz nje pripadaju naslednicima. U Srbiji se postupak za raspravljanje zaostavštine u velikom broju slučajeva vodi pred javnim beležnikom kao poverenikom suda.

Ako postoje supružnik i deca - oni su prvi nasledni red

Kada osoba umre, a iza sebe ostavi supružnika i decu, upravo oni čine prvi nasledni red. Deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.

To znači da, na primer, ako iza pokojnika ostanu supružnik i dvoje dece, zaostavština se deli na tri jednaka dela. Ako postoje supružnik i troje dece, svako dobija po jednu četvrtinu zaostavštine.

Važno je, međutim, napraviti razliku između bračne tekovine i imovine koja pripada samo preminuloj osobi. Ako je, recimo, stan stečen tokom braka kao zajednička imovina supružnika, najpre se utvrđuje šta pripada preživelom supružniku po osnovu zajedničke imovine, a tek deo koji je pripadao pokojniku ulazi u zaostavštinu i deli se među naslednicima.

Zato nije pravilno automatski računati da će, recimo, supruga i dvoje dece dobiti po trećinu celog stana. Prethodno mora da se utvrdi šta je uopšte bilo vlasništvo pokojnika i šta ulazi u zaostavštinu.

Šta ako je neko od dece preminuo?

Ni tada njegov deo nužno ne nestaje. Ako dete ostavioca ne može ili neće da nasledi, njegov deo, pod uslovima propisanim zakonom, nasleđuju njegova deca – odnosno unuci pokojnika – na jednake delove.

Drugim rečima, porodično stablo može imati važnu ulogu u tome ko će na kraju dobiti deo stana, kuće ili novca. Zakon predviđa da se, kroz pravo predstavljanja, nasleđivanje može nastaviti i na naredne generacije potomaka.

A šta ako nema dece?

Ako pokojnik nema potomstvo, primenjuje se drugi nasledni red.

Njega čine bračni drug i roditelji ostavioca, odnosno njihovo potomstvo u situacijama koje zakon predviđa. Bračni drug tada nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju roditelji.

Ako jedan od roditelja ne može ili neće da nasledi, njegov deo mogu naslediti njegova deca – odnosno braća i sestre pokojnika – kao i njihovi potomci, prema pravilima zakona. Ako roditelji nemaju potomstvo, a ne mogu ili neće da naslede, u određenim situacijama bračni drug može naslediti celokupnu zaostavštinu.

Ko dobija novac na računu?
I novac i štednja mogu biti deo zaostavštine. Nije važno da li se radi o stanu, kući, automobilu, novcu na računu ili drugoj imovini – ako je pripadala pokojniku, ulazi u zaostavštinu, a naslednici je stiču po pravilima nasleđivanja.

Zbog toga činjenica da je neko, na primer, godinama koristio ili čuvao određeni novac ne znači sama po sebi da taj novac automatski pripada toj osobi nakon smrti vlasnika. U ostavinskom postupku utvrđuje se šta pripada zaostavštini i ko na to ima nasledno pravo.

Šta ako nema ni supružnika ni dece?

Tada se krug potencijalnih naslednika širi. Zakon predviđa više naslednih redova. Posle prvog i drugog naslednog reda dolaze dedovi i babe i njihovo potomstvo, a zakon dalje određuje i naslednike iz narednih redova.

Zato nije tačno da će u slučaju smrti bez testamenta "država uzeti sve". Naprotiv, zakon određuje širok krug krvnih srodnika koji mogu doći na red za nasleđivanje, u zavisnosti od porodične situacije pokojnika.

Testament ne znači da baš sve može da se ostavi kome god želite

Jedna od najčešćih zabluda jeste da čovek testamentom može potpuno slobodno da raspolaže celokupnom imovinom i da isključi svakog zakonskog naslednika.

Međutim, Zakon o nasleđivanju poznaje institut nužnog dela. Određeni naslednici imaju pravo na deo zaostavštine čak i kada postoji testament kojim je imovina drugačije raspoređena, pod uslovima koje propisuje zakon.

Zbog toga je kod većih imovina, posebno kada postoje stanovi, kuće, više naslednika ili složeni porodični odnosi, važno pravilno sastaviti testament i prethodno se informisati o posledicama takvog raspolaganja.

Javnobeležnička komora Srbije navodi da zakon poznaje više oblika zaveštanja, uključujući javnobeležničko zaveštanje. Kod njega javni beležnik poučava zaveštaoca o pravnim posledicama njegovih odluka i utvrđuje njegovu poslednju volju, što može smanjiti mogućnost kasnijeg osporavanja ili pogrešnog tumačenja testamenta.

Nasleđuje se i imovina, ali i određene obaveze
Ostavinska rasprava nije samo pitanje toga ko će dobiti stan, kuću ili novac. Zaostavština obuhvata i imovinska prava i obaveze koje mogu preći na naslednike u skladu sa zakonom.

Zato naslednici ne bi trebalo da gledaju samo vrednost imovine koju pokojnik ostavlja iza sebe, već i celokupno stanje zaostavštine.

Upravo se u ostavinskom postupku utvrđuje šta čini zaostavštinu i ko na nju polaže pravo.

Najvažnije je šta je zaista bilo vlasništvo pokojnika

Kod nasledstva nekretnina posebno je važno ne posmatrati samo pitanje "ko je naslednik", već i pitanje šta je pokojnik posedovao.

Ako je postojao stan koji je bio isključivo njegovo vlasništvo, cela njegova svojina na tom stanu ulazi u zaostavštinu. Ako je, međutim, nekretnina bila zajednička imovina supružnika, prvo se utvrđuje deo koji pripada preživelom supružniku, a tek pokojnikov deo postaje predmet nasleđivanja.

Zbog toga jedna naizgled jednostavna situacija - "ostao je stan iza pokojnika", može imati potpuno drugačiji pravni ishod u zavisnosti od toga kako je stan stečen, ko je bio vlasnik i kakvi naslednici postoje.

Praktično pravilo je jednostavno: ako nema testamenta, imovina se ne deli proizvoljno. Zakon određuje nasledne redove, a u prvom naslednom redu deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Ako nema potomaka, u igru ulaze pravila drugog naslednog reda, a potom i narednih naslednih redova.

Zato, pre nego što se kaže da će "stan pripasti supružniku" ili da će "sve dobiti deca", mora da se zna ko su naslednici, kakva je imovina i koji njen deo zaista ulazi u zaostavštinu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.