"Tvrdnja da je najavljeni paket 'predizborna podela novca' zanemaruje suštinu programa, da je reč o ciljanoj i progresivnoj podršci", naveo je Mali u reakciji objavljenoj na Fejsbuku na tekst Milana Ćulibrka "Predizborni paket pomoći".
Kako je rekao Mali, za razliku od ranijih univerzalnih mera, ovde je primenjen princip progresivnosti odnosno najveću podršku dobijaju oni sa najnižim primanjima, dok se iznos pomoći smanjuje sa rastom penzije.
Mali dodaje da pored jednokratne finansijske pomoći, paket obuhvata i mere koje direktno smanjuju redovne životne troškove građana, poput produžetka statusa energetski ugroženog kupca i podrške za niže troškove lečenja.
"To nisu mere luksuza već mere za struju, gas, lekove i osnovnu potrošnju. Dakle, ne radi se o kupovini raspoloženja, već o ublažavanju pritiska na kućne budžete u uslovima povišenih cena energenata i troškova života", istakao je Mali.
Ministar je naveo da ta mera ima i ekonomski efekat odnosno podržava domaću tražnju, trgovinu i usluge, uz ograničen pritisak na uvoz.
Kako je istakao, to je u uslovima usporene i neizvesne međunarodne konjunkture, dodatni stabilizacioni mehanizam.
"Nema tu ničeg predizbornog. To se zove briga o ljudima. Potrudite se malo više da to razumete", poručio je Mali.
Prema njegovim rečima, odgovorna država koja pomaže i podržava svoje građane izgleda je "trn u oku" raznima, a ovih dana svedoci smo "besomučnih naklapanja i nazovi analiza raznih novinara, kvazieksperata, propalih političara".
Kako navodi Mali, svima im smeta isto - briga o građanima, odgovorna država koja ozbiljno vodi svoju ekonomsku politiku, ima stabilne javne finansije i pomaže one kojima je pomoć najpotrebnija.
Za tekst Milana Ćulibrka, Mali je naveo da meša političku kvalifikaciju sa fiskalnom analizom.
"Ozbiljna rasprava o merama podrške ne počinje pitanjem kome se one politički dopadaju, već pitanjem da li su fiskalno održive i uklopljene u budžetski okvir. Sve ostalo je pamflet, ne ekonomija", naglasio je Mali.
Kako je ukazao, kada se govori o penzijama i platama, metodologija se ne bira prema tome šta te godine ili meseca bolje odgovara tezi i ne može se čas uzimati april, čas godišnji prosek, čas nominalni, čas realni rast, čas dinar, čas evro - u zavisnosti od toga šta tog trenutka bolje podržava unapred zadati naslov teksta.
"Ozbiljna analiza posmatra ceo period: krize, šokove i na kraju, održivost sistema u celini, a ne izolovan mesec. Posebno je zanimljivo to što se stabilan kurs opet predstavlja kao problem, pa čak i kao trik vlasti. Građani vrlo dobro pamte Šoškićevo vreme i šta znači nestabilan kurs: neizvesne rate kredita, skuplji uvoz, brži prenos inflacije na cene. Stabilan kurs nije manipulacija, to je jedan od preduslova predvidivosti koje privreda i domaćinstva imaju u nestabilnom okruženju", naveo je Mali.
Takođe, kako dodaje ministar, rast zarada nije argument protiv penzionera, kako se sugeriše, već rast zaposlenosti i zarada je osnova iz koje se penzioni sistem dugoročno finansira.
Kao najvažnije Mali je istakao da jednokratna pomoć nije isto što i trajno strukturno povećanje rashoda.
"Ako je mera finansirana u okviru održivog deficita i javnog duga, ona ostaje upravo to - mera podrške domaćinstvima u datom trenutku. Svaku takvu podršku automatski proglasiti 'kupovinom glasova' nije ekonomski argument, već politička etiketa. Sa fiskalnog stanovišta, ključno je da se paket finansira u okviru raspoloživog prostora stvorenog boljim ostvarenjem pojedinih redovnih prihoda i, posebno, neplaniranih jednokratnih prihoda", istakao je Mali.
Pojasnio je da se ne uvode trajna prava na osnovu privremenih prihoda, niti se menja sistem redovnog usklađivanja penzija i socijalnih davanja.
Mali je ukazao da je upravo to razlika između odgovorne intervencije i fiskalnog avanturizma.
"Zato ovaj paket nije u suprotnosti sa principom fiskalne otpornosti već ga potvrđuje, s obzirom da država ima kapacitet da reaguje kada je to potrebno, ali tako da ne ugrozi stabilnost javnih finansija", naveo je Mali.
Ministar je dodao da ideja programa nije trajno povećanje rashoda, već donosi jednokratne, ciljane i finansijski pokrivene mere.
U fom slučaju, kako je dodao, država deo ostvarenog fiskalnog prostora usmerava ka onima kojima je podrška najpotrebnija.
"Takav pristup predstavlja odgovornu upotrebu raspoloživog fiskalnog prostora, jer omogućava podršku najugroženijim kategorijama stanovništva, uz očuvanje stabilnosti javnih finansija i planirane putanje fiskalne održivosti", naveo je ministar.
Istakao je da je na pokušaje da se ospore paketi pomoći i podrške različitim kategorijama građana Srbije, već navikao jer su, kako navodi, "nezaobilazna tema u Šolakovim i Đilasovim medijima".
"Njima koji su opljačkali Srbiju, i gledaju samo vlastite interese pomoć nije potrebna, a briga o ljudima kao kategorija ne postoji. Sa druge strane, ponoviću to koliko god puta bude potrebno, za nas je briga o ljudima apsolutni prioritet i politika kojom se rukovodimo godinama unazad", naglasio je ministar finansija.
Navodeći da su penzioneri koji su imali najviše razumevanja za mere koje su sprovedene kako bi se spasila srpska ekonomija, dobili novu pomoć države, Mali je podsetio da je od početka pandemije, odnosno od 2020. godine, isplaćeno oko 650 evra jednokratne pomoći svakom penzioneru, piše Tanjug.
"Penzioneri su, kroz tri paketa pomoći građanima i privredi vredna više od devet milijardi evra, više puta dobijali novčanu podršku od strane države. U okviru tih paketa, penzioneri su, kao i svi punoletni građani dobili po sto evra, kao i 30+30+20 evra, plus su najstariji dobili i 4.000+5.000 dinara u 2020, pa po 50 evra 2021. godine. Konačno, našim najstarijim sugrađanima isplatili smo i dva puta po 20.000 dinara, što je bio rekordan iznos jednokratnih davanja", naveo je Mali.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)