Ovogodišnji izuzetno obilan rod popunio je skladišne kapacitete, iako berba još nije završena, a na stablima je ostalo mnogo nebranih plodova.
Uljari upozoravaju da bi bez hitnog rešenja deo ovogodišnjeg roda mogao da ostane neprerađen. Problem nije nov, ali je ove sezone, zbog velikih količina maslina koje su u kratkom periodu pristigle na preradu, dostigao kritičnu tačku.
Komina, koja nastaje kao ostatak nakon ceđenja maslina i sadrži koštice, pokožicu i pulpu, mora propisno da se zbrine. Međutim, kapaciteti za njeno skladištenje gotovo su popunjeni, pa uljare upozoravaju da bi mogle da budu primorane da zaustave rad usred berbe.
Situaciju dodatno komplikuje loše vreme, zbog kojeg su mnogi maslinari poslednjih dana morali da prekinu berbu. Deo već ubranih maslina još čeka na preradu, dok je neizvesno šta će biti sa plodovima koji su ostali na stablima.
Kapaciteti su gotovo puni, problem bi mogao da zahvati celu Dalmaciju
Na ozbiljnost situacije ukazao je Jakša Najev, upravnik Poljoprivredne zadruge Marina, jedne od osam uljara koje su upozorile na nedostatak prostora za skladištenje komine.
On je ocenio da pred dalmatinskim uljarima i maslinarima predstoje neizvesni dani, jer je veliki pritisak da se prerade sve količine već ubranih maslina doveo do nagomilavanja ostataka proizvodnje.
Prema njegovim rečima, skladišni kapaciteti gotovo su popunjeni, a slične poteškoće uskoro bi mogle da pogode i druge uljare u Dalmaciji.
Procene Zajednice maslinara i uljara Hrvatske pokazuju da bi ove godine u celoj zemlji moglo da nastane između 15.000 i 20.000 tona komine nakon prerade maslina. Uljari tvrde da na problem upozoravaju godinama, ali da trajno rešenje još nije pronađeno.
Traže regionalne centre za preradu i zbrinjavanje ostataka
Kao jedno od dugoročnih rešenja predlaže se izgradnja regionalnih centara u kojima bi se komina obrađivala ili koristila na drugi način, umesto da predstavlja problem za svaku uljaru pojedinačno.
Najev je ukazao na iskustva drugih mediteranskih zemalja, koje su zbrinjavanje ostataka prerade maslina organizovale na regionalnom nivou. Sličan model mogao bi da se primeni i u Hrvatskoj, na primer kroz specijalizovana postrojenja na nivou županija.
Uljari, međutim, upozoravaju da postojeći propisi teško mogu da se primene u praksi, s obzirom na uslove u kojima rade dalmatinske uljare. Kao jedno od mogućih rešenja za iskorišćavanje velikih količina komine navodi se njena upotreba u energetske svrhe, uključujući odgovarajuća postrojenja i cementare.
Ministar tvrdi da su uljare imale dovoljno vremena za pripremu
Na upozorenja proizvođača reagovao je i hrvatski ministar poljoprivrede David Vlajčić, koji je podsetio da je početkom godine izmenjen pravilnik kojim je omogućeno razastiranje do 80 tona komine po hektaru poljoprivrednog zemljišta, uz poštovanje propisanih uslova.
Ministar smatra da su uljare, imajući u vidu očekivanja o obilnom ovogodišnjem rodu, imale dovoljno vremena da se organizuju i pribave potrebne dozvole.
Dodao je da je sa Ministarstvom zaštite životne sredine dogovoreno finansiranje izgradnje kompostana i biogasnih postrojenja, u zavisnosti od potreba pojedinih županija, piše Dnevno.
Ipak, uljari ističu da takvi projekti ne mogu da reše problem koji je nastao tokom ovogodišnje berbe. Ukoliko se uskoro ne obezbedi dodatni prostor za zbrinjavanje komine, pojedine uljare mogle bi da zaustave preradu baš u trenutku kada maslinari pokušavaju da završe berbu i iskoriste ovogodišnji rod.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)