Komšije uvode nove mere - banke se spremaju za crne dane

Hrvatska narodna banka (HNB) pooštrava mere kojima želi da ojača otpornost bankarskog sistema na eventualno pogoršanje ekonomskih uslova, piše Telegram.hr.

Banke u Hrvatskoj moraće da izdvajaju sve veći iznos kapitala kao zaštitu od mogućih budućih gubitaka. Kontraciklični zaštitni sloj kapitala od 1. januara 2027. godine biće povećan sa sadašnjih 1,5 na 2 odsto, a od 1. oktobra 2027. godine raste na 2,25 odsto.

Istovremeno, od 1. oktobra 2026. godine na snagu stupaju stroža pravila za odobravanje kredita građanima.

Šta se menja za banke?

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala predstavlja dodatni kapital koji banke izdvajaju u periodima snažne kreditne aktivnosti. Ideja je da taj kapital posluži kao zaštita kada dođe do usporavanja privrede, finansijskih poremećaja ili iznenadne krize.

HNB objašnjava da se kapitalni zaštitni sloj gradi u uzlaznoj fazi ekonomskog ciklusa kako bi banke u nepovoljnijem periodu imale dovoljno kapitala za pokrivanje mogućih gubitaka i nastavak kreditiranja.

Trenutni zaštitni sloj iznosi 1,5 odsto, a prema zakonskom okviru maksimalno može da dostigne 2,5 odsto.

Od početka 2027. godine biće povećan na 2 odsto, dok će od 1. oktobra iste godine iznositi 2,25 odsto.

Zašto HNB sada pooštrava mere?

Prema HNB-u, jedan od razloga je i dalje snažna kreditna aktivnost, zajedno sa brzim rastom cena stambenih nekretnina.

Krediti privredi i stanovništvu nastavili su da rastu tokom prvih osam meseci 2026. godine, iako je tempo rasta nešto sporiji nego krajem prethodne godine.

Kod stanovništva je godišnji rast ukupnih kredita usporio sa 13,1 odsto u decembru 2025. na 10,8 odsto u avgustu 2026. godine.

Rast gotovinskih nenamenskih kredita usporio je sa 11,3 na 10,1 odsto, dok je rast stambenih kredita pao sa 15,5 na 12,4 odsto.

Međutim, HNB upozorava da samo poređenje sa krajem 2025. godine ne daje potpunu sliku. Kada se posmatra kretanje tokom 2026. godine, rast gotovinskih nenamenskih kredita značajno je ubrzao – sa 6,3 odsto na kraju 2025. na 9,9 odsto u avgustu 2026.

Cene stanova rastu brže od prihoda

Dodatni razlog za zabrinutost predstavljaju cene stambenih nekretnina.

U prvom tromesečju 2026. godine cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj bile su 14,3 odsto više nego godinu ranije. Tokom cele 2025. godine njihov rast iznosio je 14,1 odsto.

HNB navodi da cene nekretnina rastu brže od prihoda građana i troškova izgradnje. Istovremeno su usporili rast zaposlenosti i zarada, zbog čega je razlika između rasta cena stanova i prihoda domaćinstava dodatno povećana.

To građanima otežava kupovinu stana, posebno u uslovima kada se za finansiranje kupovine sve više oslanjaju na stambene kredite.

Na rast cena nekretnina uticali su, između ostalog, niže kamatne stope na stambene kredite i poreske olakšice za kupovinu nekretnina.

Stroža pravila za kredite od oktobra 2026.

Povećanje kapitalnih rezervi nije jedina mera koju HNB uvodi.

Od 1. oktobra 2026. godine na snagu stupaju mere kojima se ograničava broj kredita koje banke mogu da odobre uz odstupanje od propisanih kriterijuma.

Cilj je da se smanji mogućnost prekomernog zaduživanja građana i ograniči gomilanje rizika u bankarskom sistemu.

HNB ove dve mere posmatra zajedno: stroža pravila za odobravanje novih kredita treba da ograniče stvaranje novih rizika, dok veći kapitalni zaštitni sloj treba da poveća sposobnost banaka da podnesu eventualne gubitke.

Raste i zaduženost privatnog sektora

HNB ukazuje i na povećanje zaduženosti privatnog sektora u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP).

Kod kompanija najveći doprinos rastu zaduživanja daju krediti preduzećima koja posluju u nekretninama, trgovini, smeštaju i ugostiteljstvu.

Prema oceni HNB-a, snažna kreditna aktivnost u kombinaciji sa sporijim rastom prihoda povećava zaduženost građana i preduzeća, ali i rizik da se rizici u bankarskom sektoru potcene.

Zbog toga centralna banka povećava kapitalni zaštitni sloj i istovremeno pooštrava pravila za odobravanje kredita.

Za građane to znači da će banke od oktobra 2026. imati manje prostora za odobravanje kredita koji odstupaju od propisanih ograničenja, dok će povećanje kapitalnih rezervi prvenstveno predstavljati meru jačanja otpornosti samih banaka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.