Generacija Z ceni ravnotežu između posla i privatnog života, za razliku od starijih generacija koje naglasak stavljaju na posvećenost poslu. Pandemija COVID-19 oblikovala je pristup generacije Z, koja više brine o zdravlju nego o napredovanju u karijeri, navela je menadžerka koja radi i rukovodi sa obe grupe zaposlenih.

Ona je za Biznis insajder rekla, da je kao menađžerka koja već osam godina radi sa zaposlenima različitih životnih dobi, primetila značajne razlike u pristupu poslu, između starijih i mlađih zaposlenih

-Radim kao operativna menadžerka već osam godina u različitim kompanijama, uključujući svoju trenutnu poziciju u medijskoj kompaniji za nekretnine. Osim toga, vodim blog i društvene mreže pod imenom Simply Jamie( Jednostavno Džejmi), gde razgovaram s pripadnicima generacije Z o njihovim iskustvima na poslu - rekla je Džejmi Linč.

Da li prijaviti izostanak ili ne?

Kao prvu bitnu razliku u odnosu prema poslu i poslodavcu Linčova navodi izostajanje sa posla, koje iako se desi, starije generacije pokušavaju da spreče, dok će pripadnici generacije Z jednostavno obavestiti poslodavca ili šefa da na posao ne mogu ili neće doći.

- Starije generacije, posebno „bumeri”, retko izostaju s posla. Dolazili bi i u otežanim okolnostima, govoreći: "Pokvario mi se auto, ali sam pozajmio komšijin da stignem na vreme.” Generacija Z, s druge strane, nema problem da kaže: „Moj auto je pokvaren” ili „Bolestan/Bolesna sam, ne mogu da dođem.” Oni se ne osećaju preterano krivim zbog toga - navela je ova menadžerka i dodala da je  pandemija je uticala na ovakav stav.

-Tri godine smo govorili ljudima da ostanu kod kuće ako se osećaju loše, i mlađa generacija je to prenela u radnu sredinu. Stariji ovo ne vole, ali ja to poštujem i volela bih da imam više njihovog balansa između posla i privatnog života - kaže Džejmi.

Da li praviti „male razgovore” ili ih izbegavati?

Još jedna od ključnih razlika prema Džejmi LInč je ta što su bumeri socijaliniji i žele da porazgovaraju sa svojim kolegama, mlađi zaposleni su kako ona kaže nema skolonosti ka privatnim ili trivijalnim razgovorima, i društveno socijalnim povezivanjem među kolegama

- „Bumeri” i milenijalci su poznati po „ćaskanju kod aparata za vodu” — pričama o vremenu ili svakodnevnim trivijalnostima. Generacija Z, međutim, nije sklona ovakvim razgovorima jer je odrasla uz tehnologiju kao glavnu distrakciju. Ne krivim ih, ali starije generacije ih zbog toga smatraju manje društvenima - objasnila je ona

 Šta znaju, a šta ne znaju?

Velika razlika je i u poznavanju nekih 2standardnih" radnji koje su bile uobičiajene za funkcionisanje običnog čoveka. Generacija z prema njenim zapažnjima ne može da se snađe u svetu bez savremene tehnologije.

- Generacija Z je tehnološki potkovana i brzo uči, ali često ne zna osnovne stvari poput pisanja čeka, slanja pisma ili navigacije bez GPS-a. Zašto bi i znali? Danas gotovo niko ne šalje pisma. S druge strane, „bumeri” su ove veštine savladali jer su im bile svakodnevno potrebne, dok se često bore s tehnologijom -dodaje ona.

Na šta stavljaju fokus?

Odnos prema radnom mestu i firmi, ali šefovima s akojima rade takođe je bitna razlika izemđu bumera i zaposlenih Gen Z.

- Starije generacije su fokusirane na sigurnost posla i spremnije su da tolerišu teške šefove. Generacija Z, međutim, postavlja jasne granice. Ako posao nije ceo tvoj život, zašto bi se brinuo da ga izgubiš?-  objasnila je Džejmi odnos zaposlenih prema kompanijama u kojima rade.

- Mlađa generacija takođe pridaje važnost društvenim temama, poput zaštite planete. Recimo, često insistiraju na korišćenju čaša za višekratnu upotrebu. Svaka generacija donosi nešto drugačije na radno mesto. Razumevanje njihovih snaga i slabosti ključno je za harmoničnu saradnju - zaklučila je menadžerka Džejmi Linč za Biznis insajder.

Kako povezati generacije na radnom mestu

Kako bi se obezbedile uspešna saradnja među različitim generacijama zaposlenih, stručnjaci savetuju:

1. Fleksibilna pravila za izostanke
   
   Politika koja balansira odgovornost i brigu o zdravlju zaposlenih. Na primer, kompanije mogu da omoguće lakše prijavljivanje odsustva i razmotre opcije rada od kuće za one koji se ne osećaju dobro.



2. Podsticanje komunikacije i povezivanja
   
   Organizovanje neformalnih aktivnosti kao što su timski ručkovi ili radionice. Ovo može pomoći mlađima da se povežu sa starijim kolegama na tradicionalniji način, dok se istovremeno poštuje njihova potreba za ličnim prostorom.



3. Uključivanje tehnoloških veština generacije Z
   
   Kompanije bi treablo da iskoriste tehnološku potkovanost mlađih zaposlenih. Neka oni budu zaduženi za pomoć pri korišćenju digitalnih alata, čime bi doprineli timu i osećali se cenjenima.



4. Prilagođavanje načina povratnih informacija
   
   Kod generacije Z prema savetima stručnjaka treba se fokusirati se na konstruktivne povratne informacije i podršku, umesto tradicionalnog kritičkog pristupa. Ovo bi trebalo da izgradi poverenje i podstakne  razvoj.



5. Motivacija prema vrednostima
   
   Dok su stariji zaposleni motivisani sigurnošću i napredovanjem, mlađi vrednuju društvene teme i ekološku odgovornost. Ukoliko mogu kompanije i menadžeri bi mogli da povežu projekte sa vrednostima koje oni podržavaju kako bi povećali angažovanost svojih zaposlenih bez obzira na životnu dob.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.