U Evropi se razvijaju sistemi za njen kontrolisani uzgoj, a istraživači ispituju kako bi mogla da se koristi u prehrambenoj industriji i proizvodnji stočne hrane.
Za razliku od pšenice, kukuruza i drugih tradicionalnih ratarskih kultura, vodena leća ne zahteva klasičnu njivu. Može da se uzgaja u plitkim bazenima sa vodom, uključujući kontrolisane sisteme u plastenicima, gde je moguće pratiti temperaturu, osvetljenje i kvalitet vode.
Upravo mogućnost intenzivne proizvodnje na relativno malom prostoru čini je zanimljivom za istraživače koji traže nove načine proizvodnje hrane. Ipak, to što biljka brzo raste ne znači automatski da je njena proizvodnja i ekonomski isplativa.
Biljka koja brzo stvara biomasu
Vodena leća je zajednički naziv za više vrsta sitnih vodenih biljaka koje se razvijaju na površini mirnih ili sporotekućih voda. Zbog malih dimenzija često se teško primećuje pojedinačna biljka, ali se pod povoljnim uslovima može brzo formirati gust zeleni sloj.
Njena posebna vrednost leži u nutritivnom sastavu. Pojedine vrste sadrže značajne količine proteina u suvoj materiji, zbog čega se istražuju kao mogući sastojak biljnih prehrambenih proizvoda. Sadržaj proteina, međutim, zavisi od vrste, sastava vode i uslova proizvodnje.
Istraživače zanima i mogućnost korišćenja vodene leće u ishrani životinja, kao i prerada u sastojke koji bi mogli da se koriste u prehrambenoj industriji.
Važno je razlikovati vrste i uslove proizvodnje: biljka koja raste u prirodnoj bari ili kanalu nije automatski pogodna za ljudsku ishranu. Za takvu namenu neophodni su kontrolisan uzgoj, odgovarajući kvalitet vode i provera bezbednosti proizvoda.
U Evropi razvijaju proizvodnju
U Holandiji se radi na razvoju kontrolisanog uzgoja vodene leće za ljudsku ishranu, dok se u Belgiji kroz istraživačke projekte ispituju proizvodnja biomase, prerada i mogućnosti dobijanja proteinskih sastojaka.
Jedan od izazova je kako od biljke koja se lako razmnožava u prirodi napraviti stabilan i bezbedan poljoprivredni proizvod. Za komercijalnu proizvodnju nije dovoljno samo obezbediti da biljka raste: potrebno je organizovati berbu, obradu, skladištenje i plasman na tržište.
Vodena leća mogla bi da se koristi kao sveža namirnica ili kao sirovina za dalju preradu, u zavisnosti od vrste, propisa i tehnologije. Međutim, razvoj takvog tržišta zahteva ulaganja u opremu i uspostavljanje pouzdanih kanala prodaje.
Da li bi mogla da se uzgaja u Srbiji?
Za domaće poljoprivrednike vodena leća mogla bi da bude zanimljiva kao eksperimentalna kultura, naročito za proizvođače koji razmišljaju o intenzivnoj proizvodnji na maloj površini. Ipak, pre ulaganja potrebno je utvrditi koje su vrste pogodne za uzgoj, kakvi su klimatski uslovi potrebni i koliko bi koštala kontrola vode i temperature.
U zatvorenim sistemima proizvodnja može zahtevati dodatnu energiju za zagrevanje, osvetljenje i održavanje optimalnih uslova. Troškovi zavise od načina uzgoja, veličine proizvodnje i toga da li je cilj prodaja sveže biljke ili proizvodnja proteinskog sastojka koji zahteva dodatnu preradu.
Posebno je važno pitanje otkupa. Bez prehrambenih kompanija, prerađivača ili proizvođača stočne hrane koji bi bili zainteresovani za proizvod, čak i brzo rastuća kultura može da ostane bez održivog poslovnog modela.
Zbog toga vodena leća za sada predstavlja potencijalnu priliku koju treba istražiti, a ne dokazano profitabilan posao u Srbiji. Njena budućnost zavisiće od rezultata proizvodnje, troškova prerade, bezbednosti proizvoda i stvarne potražnje na tržištu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)