Radila je po 12 sati na poslu koji je volela, a onda je dala otkaz - sada je konobarica i ne žali

Iako ne žali zbog svoje odluke, ističe da napuštanje korporativnog sveta nije pravi izbor za svakoga.

Deset godina gradila je karijeru koju je obožavala

Eder je deset godina napredovala u sektoru luksuznog hotelijerstva, da bi na kraju postala direktorka u jednoj grupaciji luksuznih hotela. To je bila pozicija o kojoj je oduvek sanjala i svoj posao je volela.

Sve joj je bilo uzbudljivo, a nijedan dan nije bio isti. Dočeci važnih VIP gostiju, veliki događaji i stalni izazovi bili su deo njenog svakodnevnog života.

Posao ju je potpuno obuzeo. Postao je način života, a tokom čitave decenije upravo je takav život želela.

Volela je da radi po 12 sati dnevno, većinu dana u nedelji. Volela je da vodi tim od 100 ljudi i šest šefova sektora. Prijali su joj odgovornost, brz tempo i činjenica da je stalno morala da bude "uključena".

Ali van posla gotovo da nije imala život. Posao je bio njen život. Kada su se ona i suprug u januaru 2024. preselili iz Austrije u Australiju zbog njegovog posla, njen odnos prema poslu počeo je da se menja.

Jednostavno je prerasla karijeru

Eder nije "pregorela" na poslu. Naprotiv, i dalje je volela mnoge njegove aspekte. Međutim, posao joj više nije delovao kao nešto što je za nju.

U Australiji je primetila da ljudi generalno imaju opušteniji odnos prema poslu. Videla je koliko uživaju u različitim aspektima života koji nisu povezani sa karijerom i počela je da želi isto za sebe. Polako je počela da se pita da li je jednostavno prerasla svoju karijeru.

Više nije želela da se uklapa u korporativni kalup. Želela je nešto drugo. Želela je da uveče večera sa suprugom i potpuno se isključi iz svega što se dogodilo tokom radnog dana.

Želela je slobodu da sama odlučuje kako će provoditi svoje vreme. Želela je da otkrije nove hobije i interesovanja zbog kojih će se ponovo osećati živom.

Mesecima je razmišljala o tim novim željama i pokušavala da shvati šta bi trebalo da uradi.

Pitala se šta zapravo želi od života Godinama je radila kako bi stigla tamo gde je profesionalno bila. Zato su je mučila pitanja šta će drugi ljudi misliti o njenoj odluci.

Da li odustaje? Da li odbacuje sve što je toliko teško gradila? Da li baca kroz prozor godine rada i truda? Istovremeno, počela je sebi da postavlja mnogo veća pitanja.

Tokom čitavog procesa njen suprug joj je jasno stavljao do znanja da može da izabere šta god želi. Odluka i pokretačka snaga uglavnom su dolazile od nje, ali on ju je podržao jer je razumeo koliko joj je ta odluka ozbiljna.

Početkom januara 2026. tiho je odlučila da će dati otkaz. U februaru je dala otkaz, a kompaniju je napustila u martu.

Kako kaže, volela bi da može da kaže da je bilo lako, ali nije.

Umesto direktorske pozicije, zaposlila se kao konobarica

Eder se suočila sa pitanjem ko je ona sada kada više nije liderka u korporativnom svetu.

Dugo je gradila svoj profesionalni identitet i više nije bila sigurna ko je bez njega.

Morala je da nauči i kako da živi sa neizvesnošću, odnosno sa činjenicom da ne zna šta će biti njen sledeći korak.

Finansijski se pripremala za promenu tako što je štedela novac kako bi mogla da se izdržava tokom tranzicije.

Suprug joj je pružao veliku podršku, ali je želela da zarađuje sopstveni novac. Zato je prihvatila posao sa nepunim radnim vremenom kao konobarica u jednom kafiću u Sidneju.

Neočekivano, taj posao joj je postao mnogo više od izvora prihoda. Doneo joj je radost.

Volela je da bude među ljudima, da bude okružena hranom i kafom. Prijalo joj je što završi posao i vrati se kući bez tereta koji je nosila zbog korporativnog posla.

Imala je slobodu da odluči šta želi da radi uveče - bilo da vreme provodi sama ili sa suprugom.

Vratila se sportu i otkrila novu želju

Eder je ponovo počela da se bavi aktivnostima koje je volela pre nego što je korporativni život preuzeo primat.

Počela je da igra odbojku, trči i igra tenis.

A onda je počela da razmišlja o tome da postane instruktorka pilatesa.

Upisala je kurs za obuku, koji još uvek pohađa, sa ciljem da postane instruktorka. Imala je osećaj da je ponovo pronašla sebe. Ne tvrdi da sada ima potpuno isplaniranu budućnost. Kako kaže, to ne bi bilo iskreno.

Ali joj je prostor koji je dobila u glavi omogućio da nastavi da se pita da li je njen život u skladu sa njenim vrednostima, i da napravi promene kada shvati da nije.

Eder naglašava da njena odluka ne znači da bi svako trebalo da napusti korporativnu karijeru.

Ako neko nije spreman da radi na promeni načina razmišljanja, preispita svoj identitet, razume sopstvene vrednosti i ponovo razmisli o tome šta za njega znači uspeh, napuštanje korporativne karijere možda nije pravi izbor.

Potrebno je, kako ističe, biti spreman i na neizvesnost i sumnje koje dolaze sa takvom odlukom. Za nju je, međutim, promena bila vredna toga, piše Biznis insajder (Business insider).

Danas joj je gotovo nezamislivo koliko drugačije izgleda njen život u odnosu na period kada je radila po 12 sati dnevno na poslu koji je volela. I ne žali zbog svoje odluke.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.