Prve isporuke trebalo bi da počnu 2027. godine. Ova strateška nabavka predstavlja uspostavljanje prve operativne raketne artiljerijske sposobnosti švedske vojske i popunjava važnu prazninu u dometu nove divizije, formirane u okviru Zakona o totalnoj odbrani za period 2025–2030.
Dok postojeće samohodne haubice Archer kalibra 155 mm pokrivaju potrebe za dejstvima na kraćim udaljenostima, HIMARS omogućava precizne napade po ciljevima velike vrednosti na udaljenostima od oko 90 do čak 500 kilometara, piše Army recognition.
Konačna švedska narudžbina obuhvata nešto više od deset lansera M142, 840 preciznih raketa GMLRS i ER-GMLRS, kao i 20 kontejnera sa taktičkim balističkim raketama M57 ATACMS. Bilateralni sporazumi sa Finskom omogućiće korišćenje već postojeće infrastrukture za održavanje i obuku na sistemima M270 MLRS, čime će biti ubrzano uvođenje HIMARS-a u operativnu upotrebu.
Švedska je 7. septembra objavila da kupuje nešto više od deset raketnih lansera M142 HIMARS i veliki paket municije GMLRS, u poslu vrednom više od 7 milijardi švedskih kruna. Isporuke počinju 2027. godine, čime će švedska vojska prvi put dobiti operativne raketne artiljerijske jedinice.
Odluka dolazi nakon američkog odobrenja prodaje vojne opreme od 10. marta, u okviru programa Foreign Military Sale (FMS). Taj paket, vredan 930 miliona dolara, obuhvatao je 20 lansera M142, 140 kontejnera sa raketama GMLRS i ER-GMLRS, 20 kontejnera sa raketama M57 ATACMS i 24 sistema za upravljanje vatrom IFATDS.
Prva švedska jedinica HIMARS biće raspoređena u novoj diviziji koja se formira na osnovu Odluke o odbrani iz 2024. godine i Zakona o totalnoj odbrani za period 2025–2030.
Na nivou divizije to znači da će postojeće švedske samohodne haubice Archer kalibra 155 mm i dalje biti namenjene dejstvima na udaljenostima od približno 50 do 60 kilometara, dok HIMARS omogućava precizne udare na znatno većim udaljenostima. Rakete GMLRS imaju domet od oko 90 kilometara, ER-GMLRS oko 150 kilometara, ATACMS oko 300 kilometara, dok bi rakete PrSM u budućnosti mogle da dostignu domet od gotovo 500 kilometara.
To omogućava napade na artiljerijske položaje, protivvazdušnu odbranu, komandna mesta i logističke objekte koji se nalaze izvan dometa sistema Archer.
Zahtev za nabavku raketne artiljerije, međutim, nije nastao kao direktna posledica ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Švedske oružane snage su još u predlogu budžeta za 2021. godinu navele raketnu artiljeriju kao sposobnost koju bi trebalo razmotriti za budući divizijski artiljerijski bataljon. Tada je procenjeno da bi postojeći sistem mogao biti nabavljen iz inostranstva, umesto da se razvija u Švedskoj, kao što je pokušavano nakon Drugog svetskog rata sa sistemom 10,5 cm Salvkanon m/46.
Do jula 2026. godine četiri pripadnika Artilleriets Stridsskola provela su dve nedelje sa Nacionalnom gardom Južne Dakote, odnosno 1. bataljonom 147. artiljerijskog puka, proučavajući organizaciju, sertifikaciju, obuku i procedure za upotrebu sistema HIMARS i M270. Učestvovali su i u bataljonskoj vežbi tokom koje je za jedan dan ispaljeno više od 100 raketa.
Ministar odbrane Švedske Pol Jonson kasnije je naveo da bi među glavnim ciljevima švedskih HIMARS-a bili komandni centri, protivvazdušna odbrana, logistika i artiljerija. Načelnik Kopnene vojske, general-major Johan Pekkari, istakao je da vojska trenutno nema sposobnost preciznog napada na velikim udaljenostima koju švedsko ratno vazduhoplovstvo već poseduje.
Zato raspoređivanje HIMARS-a u okviru divizije kopnenim komandantima daje sopstveno sredstvo za napade na odabrane ciljeve duboko iza neprijateljskih prednjih položaja.
840 raketa i različiti dometi
Američko odobrenje iz marta definiše gornju granicu predviđenog paketa municije. On obuhvata 35 kontejnera sa raketama M31A2 GMLRS Unitary, 35 sa M30A2 GMLRS Alternative Warhead, 35 sa M403 ER-GMLRS AW i 35 sa M404 ER-GMLRS Unitary, kao i 20 kontejnera sa raketama M57 ATACMS.
Pošto svaki GMLRS kontejner sadrži šest raketa, to predstavlja po 210 raketa svakog tipa, odnosno ukupno 840 raketa. One su ravnomerno podeljene između 420 raketa standardnog i 420 raketa produženog dometa, uz dodatnih 20 raketa ATACMS.
HIMARS nosi jedan zamenljivi kontejner sa šest raketa GMLRS ili ER-GMLRS, jednu raketu ATACMS ili dve rakete PrSM. Kada ispali svih šest raketa, M142 mora da dobije novi napunjeni kontejner kako bi mogao da izvede sledeći puni plotun.
Zbog toga će stvarna borbena sposobnost švedskih jedinica zavisiti ne samo od ispravnosti lansera već i od transporta municije, raspoređenih zaliha, mesta za ponovno punjenje i broja spremnih kontejnera koji se nalaze u pozadini vatrenih jedinica. Čak ni 10 ili 11 potpuno operativnih HIMARS-a ne bi mogli da ponove plotun od 66 raketa ukoliko za njih nije obezbeđeno novih 11 kontejnera sa po šest raketa.
Vrsta municije takođe određuje efekat na cilju. M31A2 predstavlja preciznu raketu dometa oko 90 kilometara sa jedinstvenom bojevom glavom težine 200 funti, odnosno oko 91 kilogram. M30A2 koristi bojevu glavu sa unapred formiranim fragmentima, namenjenu dejstvu protiv ljudstva i rasute materijalne tehnike.
M403 ER-GMLRS AW povećava domet fragmentacione varijante na oko 150 kilometara, dok M404 ER-GMLRS Unitary omogućava precizno dejstvo po pojedinačnim ciljevima na približno istoj udaljenosti.
Predviđeni paket od 840 raketa tako je ravnomerno podeljen između 420 raketa sa jedinstvenom bojevom glavom i 420 raketa sa alternativnom bojevom glavom, kao i između 420 raketa standardnog i 420 raketa produženog dometa.
Pored toga, M57 ATACMS dodaje sloj sposobnosti na oko 300 kilometara, sa jednom raketom po lanseru, dok bi PrSM u budućnosti mogao da omogući upotrebu dve rakete po M142, sa dometom koji se približava 500 kilometara.
Švedska divizija tako dobija različite kombinacije dometa i efekta za napade na artiljeriju, protivvazdušnu odbranu, komandne centre i logistiku, umesto da HIMARS koristi samo kao jedan univerzalni sistem.
Švedska istorija raketne artiljerije
Istorijski gledano, ovo predstavlja mnogo veću promenu od još jedne modernizacije švedske artiljerije.
Švedska je između 1967. i 2003. godine koristila 26 samohodnih topova Bandkanon 1 kalibra 155 mm. Ovaj sistem je mogao da ispali 14 granata za samo 45 sekundi, ali je imao domet od približno 25 kilometara i ostao je u domenu klasične cevne artiljerije.
Švedska je još 1977. godine, kroz tehnološku saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, razmatrala raketnu artiljeriju, a do 1982. godine proučavani su sistemi u okviru projekta Artillerisystem 2000. Kasnije su analizirani i različiti strani sistemi, ali Švedska nikada nije formirala operativnu jedinicu opremljenu MLRS sistemima.
Razvoj artiljerije nastavio se kroz sisteme FH 77 i Archer.
Finska sada omogućava Švedskoj da izbegne deo infrastrukture koju bi inače morala da izgradi za relativno malu početnu flotu od nešto više od deset lansera.
Finska koristi oko 40 sistema M270 MLRS i već poseduje iskustvo u obuci, rukovanju municijom i održavanju ovih sistema. Za razliku od HIMARS-a, koji nosi jedan kontejner, M270 može da nosi dva. Četrdeset finskih M270 tako teoretski može da ima 480 raketa GMLRS spremnih za dejstvo, dok 11 švedskih HIMARS-a nosi ukupno 66 raketa u jednom trenutku.
To pokazuje koliku prednost Švedskoj daje već postojeće finsko iskustvo u rukovanju municijom i organizaciji jedinica, iako će stvarna količina municije koju jedinice nose zavisiti od operativnih potreba.
Sporazum koji su 7. septembra potpisali Jonson i finski ministar odbrane Anti Hakanen obuhvata obuku, obrazovanje, razvoj sposobnosti, održavanje, proizvodnju i bezbednost snabdevanja. M270 i HIMARS koriste zajedničku municiju i brojne zajedničke komponente.
Švedska će moći da koristi finske kapacitete za održavanje i popravke, dok kompanija Lockheed Martin uspostavlja evropski kapacitet za održavanje HIMARS sistema u Tampereu.
Na taj način Stokholm može da usmeri početne resurse na obuku posada, upravljanje vatrom, rukovanje municijom i integraciju sistema u novu diviziju, umesto da za prvih desetak lansera istovremeno gradi kompletnu sopstvenu logističku i servisnu infrastrukturu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)