Kupovina u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je mnogo drugačija nego danas. U prodavnicama su se mogli pronaći domaći proizvodi, ali i roba iz inostranstva, a razvoj samoposluga i velikih robnih kuća tokom šezdesetih i sedamdesetih godina promenio je navike potrošača. Ipak, početkom osamdesetih nastupio je period ozbiljne ekonomske krize, kada su pojedine namirnice i proizvodi za domaćinstvo postali teško dostupni. Za kafu, deterdžent i ulje čekalo se u redovima, benzin se kupovao uz ograničenja, a odlazak u inostranstvo za mnoge je bio prilika da nabave ono čega nije bilo na domaćem tržištu.
Sedamdesete su donele samoposluge i novu kulturu kupovine
Jugoslavija je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prolazila kroz značajne promene u načinu života i potrošnje.
Klasične prodavnice sve više su dopunjavale samoposluge, u kojima su kupci mogli sami da biraju proizvode sa polica. Razvijale su se robne kuće, a ponuda kućnih aparata, televizora, odeće i drugih proizvoda postajala je raznovrsnija.
Kupovina više nije bila samo nabavka osnovnih namirnica. Za sve veći broj porodica postajalo je važno posedovanje televizora u boji, frižidera, mašine za veš i automobila.
Jugoslovenski potrošači bili su izloženi i zapadnoj kulturi, modi i reklamama. Za razliku od pojedinih drugih socijalističkih zemalja, Jugoslavija je imala intenzivnije ekonomske i turističke veze sa zapadnim državama.
Ipak, mogućnosti kupovine nisu bile iste za sve. Mnogo je zavisilo od mesta stanovanja, visine prihoda i dostupnosti proizvoda.
Početkom osamdesetih nastao je problem: Kafa, ulje i deterdžent nisu se lako nalazili
Situacija se značajno promenila krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina.
Ekonomska kriza, rast spoljnog duga i nedostatak deviza doveli su do smanjenja uvoza i problema u snabdevanju. Pojedini proizvodi počeli su da nestaju sa polica, a kupovina svakodnevnih potrepština postala je neizvesna.
Među proizvodima koji su često nedostajali bili su:
- Kafa i čokolada.
- Deterdžent za pranje veša.
- Jestivo ulje i šećer.
- Citrusno voće.
- Pojedini mlečni proizvodi i meso.
- Toaletni papir i proizvodi za ličnu higijenu.
- Benzin i rezervni delovi za automobile.
Prema istraživanju Muzeja Jugoslavije o potrošačkoj kulturi, nestašice su naročito bile izražene između 1979. i 1985. godine. Ipak, snabdevanje se razlikovalo od mesta do mesta, a sredinom osamdesetih dostupnost mnogih proizvoda ponovo se poboljšala.
Za pojedine proizvode uvedeni su bonovi
Nestašice nisu ostale samo na praznim policama. U pojedinim gradovima i opštinama uvedena su ograničenja količine proizvoda koju je jedna osoba mogla da kupi.
Beograd je 1983. godine uveo sistem bonova za pojedine proizvode, među kojima su bili ulje, kafa i deterdžent.
Prema tadašnjim izveštajima američke agencije UPI, stanovnici su dobijali kupone kojima je bila ograničena mesečna količina određenih proizvoda.
Ovakve mere nisu svuda bile iste, jer su pojedine lokalne zajednice samostalno uvodile ograničenja u skladu sa problemima u snabdevanju.
To je značilo da kupovina nije zavisila samo od novca koji neko ima, već i od toga da li je određeni proizvod stigao u prodavnicu i da li je kupac imao pravo da ga nabavi.
Benzin se kupovao na poseban način
Problemi nisu pogađali samo prodavnice i prehrambene proizvode. Veliki izazov predstavljalo je i snabdevanje gorivom.
Tokom ranih osamdesetih uvedena su ograničenja potrošnje benzina. U pojedinim periodima važilo je pravilo da se automobilima dozvoljava vožnja određenim danima, u zavisnosti od poslednje cifre registarske tablice.
Kasnije su uvedeni i bonovi, kojima je privatnim automobilima bilo ograničeno mesečno snabdevanje gorivom.
Prema podacima iz istorijskih analiza srpske privrede, tokom jednog perioda ograničenje je iznosilo 40 litara benzina mesečno po automobilu.
Za ljude koji su svakodnevno putovali na posao ili koristili automobil zbog posla, to je predstavljalo ozbiljan problem.
Zašto su Jugosloveni odlazili u Trst, Austriju i Italiju?
Odlazak u inostranstvo zbog kupovine bio je važan deo potrošačkih navika u Jugoslaviji.
Trst je posebno ostao upamćen kao mesto u koje su ljudi iz različitih delova zemlje odlazili po garderobu, obuću, farmerke, jakne i druge proizvode.
Kupovalo se i u Austriji i Italiji, gde je ponuda pojedinih proizvoda bila drugačija, a izbor zapadne robe veći.
Međutim, nije svaki odlazak preko granice bio posledica nestašica. Mnogi su putovali zbog mode, kvaliteta, cena ili jednostavno želje da kupe proizvode kojih nije bilo u domaćim prodavnicama.
Tokom osamdesetih, kada su se problemi sa snabdevanjem i inflacijom pojačali, takva putovanja za neke porodice postala su još značajnija.
Šta se najviše kupovalo i kako se čuvala roba?
U periodima kada je snabdevanje bilo neizvesno, ljudi su razvijali naviku da kupuju određene proizvode čim se pojave u prodavnici.
Kafa, deterdžent, ulje i šećer često su se čuvali u kućnim zalihama, jer niko nije mogao sa sigurnošću da zna kada će ponovo biti dostupni.
Poznanstva, rodbinske veze i informacije o tome kada stiže nova isporuka ponekad su igrali važnu ulogu u nabavci.
Istraživanje Muzeja Jugoslavije ukazuje i na to da su štednja, čuvanje ambalaže i ponovno korišćenje pojedinih predmeta ostali deo potrošačkih navika čak i nakon poboljšanja snabdevanja.
Tako su se navike koje su nastale u periodu nestašica zadržale i kasnije.
Da li je u Jugoslaviji zaista bilo bolje kupovati nego u drugim socijalističkim zemljama?
Slika nije bila jednostavna.
Jugoslavija je imala razvijeniju potrošačku kulturu i otvorenije veze sa zapadnim tržištima nego mnoge socijalističke države. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina građani su imali pristup velikom broju proizvoda i modernih kućnih aparata.
Međutim, ekonomska kriza osamdesetih pokazala je koliko je domaće tržište bilo ranjivo na probleme sa uvozom, dugovima i nedostatkom deviza.
Zato se iskustva kupaca iz tog perioda razlikuju. Neko pamti pune robne kuće, putovanja u Trst i kupovinu prvog televizora u boji, dok se drugi sećaju redova za ulje, ograničenog benzina i traženja kafe po prodavnicama.
Upravo ta kombinacija potrošačkog društva i kasnijih nestašica čini kupovinu u nekadašnjoj Jugoslaviji jednom od zanimljivijih priča o svakodnevnom životu tog vremena.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)