Srbija ovde radi na projektu koji treba da prevaziđe okvire klasične svetske izložbe, dodaje se u članku novinara koji su u martu dobili poziv od organizatora da posete gradilište za Ekspo 2027 u Beogradu.

"Prašina se kovitla iznad isušenih polja Surčina, nekoliko kilometara zapadno od Beograda. Vetar nosi miris svežeg betona i dizela preko gradilišta. Kamioni se kreću svaki minut preko privremenih pristupnih puteva i urezuju duboke tragove u zemlju. Bageri zamahuju svojim dugim krakovima, mešalice za beton pune temelje, radnici dovikuju jedni drugima uputstva kroz buku, a kranovi podižu čelične nosače iznad terena koji se menja iz nedelje u nedelju", napominje se u članku koji potpisuje Marsel Odermat.

Ekspo 2027. biće održan od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, a glavna tema je "Igraj za čovečanstvo - sport i muzika za sve".

Kako je navedeno, u pitanju je specijalizovana izložba koja je posvećena jasno definisanoj temi i održava se između dve svetske izložbe.

Za razliku od njih, specijalizovane izložbe su prostorno ograničene, tako da izložbeni prostor obuhvata najviše 25 hektara.

Tokom tri meseca Beograd bi trebalo da postane međunarodno mesto susreta kulture, sporta, tehnologije i ekonomije, ističe se u članku.

Za Vladu Srbije je Ekspo centralni projekat modernizacije, a samo izgradnja kompleksa košta oko 1,2 do 1,5 milijardi evra, dok će dodatne milijarde biti uložene u obnovu zemlje, konstatuje Veltvohe.

Oko prostora u Surčinu, kako je navedeno, nastaje novo gradsko naselje sa sajamskim halama, kongresnim centrima, hotelima i rekreativnim površinama, koje će i nakon izložbe Ekspo 2027 služiti kao sajamsko i stambeno područje.

Paralelno se razvija infrastruktura: novi brzi putevi, proširenje Aerodroma Nikola Tesla, modernizacija železničke mreže, nacionalni stadion sa 52.000 mesta i prvi metro u Beogradu.

Veltvohe navodi da je jedan od ključnih ljudi ovog projekta potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

"To je skok u budućnost: 17,8 milijardi evra u 323 projekta širom Srbije. Putevi, železnice, škole, bolnice, vrtići, energetika, poljoprivreda i veštačka inteligencija. Ulažemo širom zemlje, unapređujemo infrastrukturu, podižemo kvalitet života i činimo Ekspo najvećom razvojnom šansom za celu zemlju i region", kaže Mali.

On poručuje da će Ekspo 2027 biti najveći događaj u istoriji Srbije od koga će svaki građanin zemlje osetiti korist. "Najvažnije je nasleđe: nakon izložbe Ekspo razvoj se nastavlja. To je osnova za ubrzani rast od 2028 - kroz bolje odnose sa drugim državama, pozitivan imidž i novi ekonomski zamah", dodaje Mali.

Očekivanja su velika i očekuje se tri do četiri miliona posetilaca, a više od 100 država predstaviće se u sopstvenim paviljonima. U vreme geopolitičkih tenzija, posmatrači vide i diplomatske mogućnosti.

Na otvaranju u Sava centru u Beogradu sede predstavnici različitih zemalja, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Iran i Sjedinjene Američke Države.

Kako navodi Veltvohe, Srbija želi da iskoristi svoju tradicionalnu spoljnopolitičku ulogu mosta između Istoka i Zapada.

"Ovaj stav, oblikovan istorijom Balkana i složenim međunarodnim odnosima, treba da zemlju predstavi kao neutralnog domaćina. Van organizacija poput UN ili NATO, razgovori bi mogli da se vode u neformalnoj atmosferi", dodaje list.

Veltvohe podseća da ova uloga ima drugu tradiciju, što dokazuje i poseta Palati Srbija, nekadašnjoj Palati Jugoslavije.

"Zgrada je zamišljena kao centralno mesto za državne prijeme i međunarodne konferencije - arhitektonska vizit karta države koja je želela da posreduje između Istoka i Zapada", rečeno je u članku.

Napominje se da su se u Beogradu u 1961. sastali lideri Pokreta nesvrstanih, među kojiima su bili Josip Broz Tito, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser i indijski premijer Džavaharlal Nehru.

Palata i danas služi za državne posete, a predsednik Aleksandar Vučić je redovno koristi za susrete sa stranim gostima, navodi se u članku. Srbija takođe želi da se ekonomski pozicionira preko izložbe Ekspo 2027 i tako podstakne svoj privredni rast.

"Sledeće godine planiramo rast BDP od pet odsto, a nakon toga za 4,5 do pet odsto. Zato smo predstavili ‘Srbija 2030’ i ‘Srbija 2035’ kao viziju nakon Ekspa. Izložba je važna prekretnica, ali samo korak ka dugoročnom, održivom rastu", dodaje Mali.

Tržište rada u Srbiji se značajno poboljšalo, a nezaposlenost je pala sa 25,9 odsto u 2012. na danas 8,7 odsto. Beograd se poslednjih godina značajno menja.

Mnogi delovi grada se grade i modernizuju, a projekat "Beograd na vodi" posebno simbolizuje ovu transformaciju.

Siniša Mali naglašava da je Ekspo 2027 prilika i za Evropu da pokaže svoje kapacitete u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji.

Čak i u slučaju političkih promena, smatra da Ekspo neće biti ugrožen jer postoji širok politički konsenzus. Izložba bi mogla da postane mesto susreta različitih kultura, a organizatori očekuju i posetioce iz dijaspore, uključujući Balkan i Švajcarsku. Mali smatra da će ova izložba biti prilika da svako predstavi sopstveni identitet, piše Tanjug.

"Do tada, radovi u Surčinu se nastavljaju. Buka mašina ispunjava prostor, dizalice se okreću, kamioni dovoze materijal. Danas je to još uvek kombinacija prašine, zemlje, betona i čelika, ali za nekoliko meseci trebalo bi da postane međunarodni centar susreta" napominje Veltvohe. Za Srbiju, Ekspo nije samo izložba, to je politički signal: da iz jednog gradilišta nastaje zemlja u usponu, zaključuje švajcarski list.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.