Iako predstavlja jedan od najvažnijih pravnih dokumenata u naslednom pravu, testament se pod određenim uslovima može osporiti pred sudom. Upravo zbog raspodele nasledstva često dolazi do dugotrajnih porodičnih sporova, naročito kada pojedini naslednici smatraju da je testament sačinjen protivno zakonu ili da ne odražava stvarnu volju preminulog.
Činjenica da neko nije zadovoljan načinom na koji je raspoređena imovina sama po sebi nije osnov za poništavanje testamenta. Da bi sud proglasio testament nevažećim, potrebno je dokazati postojanje razloga propisanih Zakonom o nasleđivanju.
Dve vrste nevažećih testamenata: Ništavost i rušljivost
Pravo jasno razlikuje ništav i rušljiv testament, a razlika među njima je suštinska. Ništav testament se smatra pravno nepostojećim, odnosno kao da nikada nije ni nastao, pa samim tim takav dokument nema pravno dejstvo od samog početka. Sa druge strane, rušljiv testament proizvodi pravno dejstvo sve dok sud pravosnažnom presudom ne odluči da ga poništi. Upravo ova vrsta testamenta najčešće završava pred sudovima i predmet je naslednih parnica.
Kada testament može biti proglašen ništavim?
Sud može utvrditi da testament nema pravnu snagu u tačno definisanim ekstremnim slučajevima. To se dešava ukoliko ga je sastavila osoba koja uopšte nije imala poslovnu sposobnost ili nije navršila 15 godina života. Takođe, ništavost nastupa i kada se u sudskom postupku utvrdi da je testament falsifikovan ili da potpis na njemu nije autentičan. Na kraju, testament je ništav i kada je njegov sam sadržaj suprotan zakonu, javnom poretku ili dobrim običajima, i u tim slučajevima se dokument poništava bez obzira na to ko ga osporava.
Da li je ostavilac bio sposoban da donese odluku?
Jedan od najčešćih razloga za pokretanje sudskih sporova jeste pitanje da li je osoba koja je sastavila testament bila sposobna za rasuđivanje u tom trenutku. Naslednici u tužbama često navode da je ostavilac bolovao od demencije, Alchajmerove bolesti ili drugih teških psihičkih i neuroloških oboljenja zbog kojih nije mogao da razume značaj i posledice svojih odluka. U takvim postupcima sud najčešće angažuje medicinske veštake koji detaljno analiziraju kompletnu zdravstvenu dokumentaciju preminulog i procenjuju da li je u trenutku potpisivanja postojala sposobnost za slobodno i svesno odlučivanje.
Testament mora biti izraz slobodne volje
Testament može biti osporen i kada postoji opravdana sumnja da on nije nastao slobodnom voljom ostavioca. To podrazumeva specifične situacije u kojima je osoba prilikom donošenja odluke bila izložena pretnjama, pod neposrednom prinudom ili teškim psihološkim pritiskom.
Takođe, osnov za osporavanje postoji ako je ostavilac bio ucenjen, doveden u zabludu ili prevaren. Ako sud kroz dokazni postupak utvrdi da ostavilac nije slobodno izrazio svoju poslednju volju, testament će biti poništen.
Pravila o obliku dokumenta
Nije dovoljno samo napisati na papiru kome će pripasti imovina nakon smrti. Zakon striktno propisuje više oblika u kojima testament može postojati, kao svojeručni, sudski, javnobeležnički (notarski), kao i posebne oblike koji se koriste u izuzetnim okolnostima.
Svaki od ovih oblika mora biti sačinjen u potpunosti u skladu sa strogim zakonskim pravilima. Ukoliko formalni uslovi nisu ispunjeni, kao što je na primer nedostatak svedoka gde su oni obavezni, sud može utvrditi da testament nije pravno valjan.
Ko može da ospori testament i u kojim rokovima?
Pravo na osporavanje nema bilo ko, već tužbu mogu podneti isključivo lica koja imaju direktan pravni interes. To su lica koja bi nasledila ostavioca po zakonu da nema testamenta, ili ona koja smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo, što su najčešće deca, bračni drug, roditelji i drugi zakonski naslednici.
Osporavanje testamenta nije moguće neograničeno dugo. Kod rušljivog testamenta tužba se može podneti u roku od jedne godine od dana kada je naslednik saznao za razlog osporavanja, a najkasnije u roku od deset godina od proglašenja testamenta. Propuštanjem ovih zakonskih rokova pravo na osporavanje nepovratno prestaje.
Šta pokazuje sudska praksa?
Prema dugogodišnjim iskustvima pravnika, najveći broj naslednih sporova vodi se zbog tvrdnji da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje ili da je bio pod nedozvoljenim uticajem članova porodice ili drugih osoba prilikom sastavljanja poslednje volje.
Česti su i postupci koji se pokreću zbog sumnje u autentičnost samog potpisa, ali i zbog tehničkih propusta u zakonom propisanoj formi dokumenta.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se testament sastavlja uz pomoć javnog beležnika, jer se na taj način znatno smanjuje mogućnost budućih sporova među naslednicima i drastično povećava pravna sigurnost čitavog dokumenta.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)