Mnogo više zavisi od toga koliko novca trošite svakog meseca, da li imate rešeno stambeno pitanje i da li posedujete imovinu koja vam donosi redovne prihode.
Nije ključno samo koliko novca treba zaraditi, već koliko je potrebno imati da biste mogli da pokrijete životne troškove bez plate. Nekome će za takav način života biti potrebno nekoliko stotina hiljada evra uloženih u imovinu i investicije, dok će drugome biti potrebna znatno veća suma.
Prvo izračunajte koliko vam novca treba za život
Pre nego što počnete da razmišljate o ranom penzionisanju, važno je da utvrdite koliko zaista trošite. U računicu ne treba uključiti samo hranu, račune i svakodnevne kupovine već i troškove automobila, putovanja, zdravstvene zaštite, popravki u stanu i nepredviđenih situacija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu (sva domaćinstva) iznosili su 109 136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) iznosili su 109 787 dinara. To je prosek za domaćinstva, a ne iznos potreban svakoj osobi pojedinačno, pa se stvarni troškovi mogu značajno razlikovati u zavisnosti od broja članova porodice, mesta stanovanja i životnih navika.
Ako želite da prestanete da radite, potrebno je da napravite sopstvenu računicu. Razlika između osobe koja ima otplaćen stan i nekoga ko svakog meseca plaća kiriju može biti velika. Isto važi za one koji imaju dodatne prihode od izdavanja nekretnina, dividendi ili drugih ulaganja.
Pravilo 25: Koliki kapital vam je potreban?
Jedan od poznatijih načina za okvirnu procenu potrebnog kapitala jeste takozvano pravilo 25 (rule of 25). Prema njemu, za finansijsku nezavisnost trebalo bi da imate investicionu imovinu u vrednosti približno 25 puta većoj od svojih godišnjih troškova.
Ovo pravilo povezano je sa pravilom povlačenja četiri odsto, prema kojem se u prvoj godini penzionisanja povlači oko četiri odsto portfolija, a narednih godina iznos prilagođava inflaciji. Reč je o orijentacionom modelu koji se zasniva na istorijskim podacima sa američkog tržišta, a ne o garanciji da će novac trajati neograničeno dugo. Rezultati zavise od prinosa, inflacije, troškova ulaganja i dužine perioda tokom kojeg se novac koristi.
Kako to izgleda u praksi?
Ako su vam mesečni troškovi oko 500 evra, na godišnjem nivou potrebno vam je 6.000 evra. Prema pravilu 25, to znači da bi cilj bio približno 150.000 evra investicionog kapitala.
Za osobu koja mesečno troši 800 evra, godišnji troškovi iznose 9.600 evra, pa bi okvirni potreban kapital bio 240.000 evra.
Ako su vam za život potrebne 1.000 evra mesečno, odnosno 12.000 evra godišnje, prema istom modelu trebalo bi da imate oko 300.000 evra.
Kod mesečnih troškova od 1.500 evra, godišnja potrošnja dostiže 18.000 evra, što znači da bi cilj bio približno 450.000 evra. Za one kojima je potrebno 2.000 evra mesečno, odnosno 24.000 evra godišnje, okvirna računica iznosi 600.000 evra.
Ovi iznosi predstavljaju matematičke primere, a ne garanciju finansijske sigurnosti. Pretpostavljaju da kapital treba da pokriva sve navedene troškove i ne uključuju druge prihode koji bi mogli da smanje potrebnu sumu.
Važno je razumeti i da novac ne mora da stoji neiskorišćen na bankovnom računu. Ovakve računice uglavnom se odnose na investicioni portfolio iz kojeg se finansiraju životni troškovi. Međutim, ni ulaganje ne uklanja rizik od gubitaka, a period od nekoliko decenija bez zaposlenja zahteva dodatni oprez.
Da li je 100.000 evra dovoljno da prestanete da radite?
Iznos od 100.000 evra mnogima deluje kao velika ušteđevina, ali pitanje je koliko dugo može da finansira život bez drugih prihoda.
Ako biste imali 100.000 evra i svakog meseca trošili 1.000 evra, bez ikakvog prinosa i uz nepromenjene troškove, novac bi trajao oko osam godina i četiri meseca. Ako biste trošili 500 evra mesečno, trajao bi približno 16 godina i osam meseci.
Ovaj jednostavan primer ne uzima u obzir inflaciju, poreze, nepredviđene izdatke ni mogućnost ostvarivanja prinosa. U stvarnosti bi kupovna moć novca tokom vremena mogla da opada, što znači da bi isti životni standard mogao da postane skuplji.
Zato je važno razlikovati ušteđevinu koja može da vam omogući nekoliko godina bez posla od kapitala koji bi mogao dugoročno da finansira sve vaše potrebe.
Sopstveni stan menja računicu
Rešeno stambeno pitanje može značajno da smanji iznos koji je potreban za finansijsku nezavisnost. Osoba koja ne plaća kiriju ili ratu stambenog kredita obično ima manje fiksne mesečne obaveze od nekoga ko mora da izdvaja veliki deo prihoda za stanovanje.
Ipak, posedovanje nekretnine ne znači da su svi troškovi stanovanja nestali. Ostaju računi, održavanje, popravke, porezi i drugi izdaci, koji mogu da budu posebno značajni kod starijih objekata.
Druga mogućnost je prihod od izdavanja stana ili kuće. Ako nekretnina donosi redovan prihod, taj novac može da pokriva deo mesečnih troškova, pa je potrebno manje sredstava iz investicionog portfolija.
Međutim, prihod od izdavanja nije uvek isti. Treba uračunati periode bez stanara, održavanje, poreze i moguće veće popravke. Zbog toga nije dobro računati kao da će celokupan prihod od kirije svakog meseca biti raspoloživ za život.
Finansijska nezavisnost ne znači da morate odmah da date otkaz
Postoji i srednje rešenje između svakodnevnog rada do penzije i potpunog prestanka zaposlenja. Neki ljudi nastoje da izgrade dovoljno ušteđevine da mogu da rade manje, promene profesiju, pokrenu sopstveni posao ili prihvate slabije plaćen posao koji im više odgovara.
Ako investicije i drugi izvori prihoda pokrivaju polovinu mesečnih troškova, pritisak da se zarađuje po svaku cenu može biti znatno manji. U takvoj situaciji nije neophodno da odmah imate kapital koji bi pokrivao sve životne izdatke.
Za one koji žele da u potpunosti prestanu da rade, važni su i starost, zdravstveno stanje, porodične obaveze i očekivani broj godina tokom kojih će kapital morati da finansira život. Što je period bez redovne zarade duži, to je veći značaj rezerve za nepredviđene događaje i pažljivog planiranja.
Koliko novca je onda dovoljno da biste rekli "ne radim više"?
Univerzalna cifra ne postoji. Za nekoga ko živi skromno, ima sopstveni stan i male mesečne troškove, potreban kapital može biti znatno manji nego za porodicu koja plaća kiriju, izdržava decu i želi da zadrži viši životni standard.
Prvi korak je da izračunate koliko vam novca treba za godinu dana. Zatim od tog iznosa oduzmite pouzdane prihode koje biste imali i bez zaposlenja, a preostalu razliku koristite kao osnovu za procenu potrebnog kapitala. Pravilo 25 može da posluži kao početna orijentacija, ali ga treba prilagoditi sopstvenim okolnostima i rizicima.
Na kraju, finansijska nezavisnost nije samo pitanje velike sume na računu. Ona podrazumeva da imate dovoljno stabilnih izvora novca, kontrolu nad troškovima i rezervu koja vam omogućava da ne zavisite od sledeće plate. Tek kada su te stavke usklađene, odluka da prestanete da radite može da bude zasnovana na realnoj finansijskoj računici, a ne samo na želji da više ne morate svakog jutra na posao.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)