Sve je počelo u 19. veku, kada je jedan mladić iz relativno skromne porodice odlučio da preuzme kontrolu nad industrijom koja će promeniti svet – naftom.
Džon Dejvison Rokfeler, osnivač dinastije, nije bio samo jedan od najbogatijih ljudi svog vremena. Njegov poslovni model, agresivna ekspanzija i gotovo potpuna dominacija tržištem nafte postavili su temelje modernog korporativnog kapitalizma. I u Srbiji zbog njih postoji izreka "Bogat kao Rokfeler".
Od skromnog početka do naftnog carstva
Priča o porodici Rokfeler počinje 8. jula 1839. godine, kada je u saveznoj državi Njujork rođen Džon Dejvison Rokfeler. Njegovo detinjstvo nije nagoveštavalo da će jednog dana postati najbogatiji čovek na svetu.
Odrastao je u porodici skromnih mogućnosti, a još kao tinejdžer počeo je da radi različite poslove. U mladosti se preselio u Klivlend, gde je pronašao zaposlenje kao knjigovođa.
Prvi ozbiljniji poslovni poduhvat napravio je u trgovini poljoprivrednim proizvodima, ali je sredinom 19. veka prepoznao priliku koja će mu promeniti život. Industrija nafte u Sjedinjenim Američkim Državama tek je počinjala da se razvija, a potražnja za kerozinom, koji se koristio za osvetljenje, brzo je rasla. Godine 1870. osnovao je kompaniju Standard Oil.
Kupovao je konkurentske kompanije, pregovarao o povoljnijim železničkim tarifama, smanjivao troškove i širio poslovanje neverovatnom brzinom. Do 1872. godine Standard Oil je preuzeo gotovo sve rafinerije u Klivlendu, a tokom narednih decenija postao je dominantna sila američke naftne industrije.
Standard Oil – monopol koji je promenio Ameriku
Uspeh Standard Oila bio je istovremeno i najveći izvor bogatstva porodice i razlog zbog kojeg je prezime Rokfeler postalo predmet žestokih kritika. Kompanija je koristila svoju ogromnu finansijsku snagu kako bi potiskivala konkurenciju. Manji proizvođači teško su mogli da se nadmeću sa njenim cenama. Do devedesetih godina 19. veka Standard Oil kontrolisao je procenjenih 75 odsto američkog naftnog poslovanja.
Kritičari su Rokfelera nazivali simbolom predatorskog kapitalizma, a njegova kompanija postala je jedan od najpoznatijih primera monopolske moći u istoriji SAD. Pritisak javnosti i antimonopolska politika države na kraju su doveli do sudskog epiloga. Vrhovni sud SAD je 1911. godine presudio da Standard Oil krši antimonopolske zakone i naredio razbijanje kompanije na 38 zasebnih preduzeća.
Ironično, raspad kompanije nije uništio Rokfelerovo bogatstvo. Naprotiv, akcije novonastalih kompanija zadržale su ogromnu vrednost, a porodica je nastavila da ostvaruje korist od naftnog carstva koje je stvorila.
Kako je nastalo bogatstvo koje se prenosilo generacijama
Rokfelerovo bogatstvo dostiglo je razmere koje je teško uporediti sa današnjim milijarderima.
Na vrhuncu, njegovo bogatstvo procenjivalo se na približno 1,4 odsto ukupne vrednosti američke privrede. Kada se preračuna u današnje dolare i uzme u obzir udeo u ekonomiji, procene se kreću oko 400 milijardi dolara.
Njegov sin Džon D. Rokfeler Mlađi preuzeo je značajan deo porodičnih poslova. Upravo druga generacija počela je da gradi drugačiji imidž porodice. Umesto isključivo u naftni biznis, Rokfeleri su ulagali u bankarstvo, nekretnine, finansije, obrazovanje, medicinu i umetnost.
Porodica je vremenom razvila i složenu mrežu fondacija, investicija i porodičnih trustova, zbog čega se njeno ukupno bogatstvo danas ne može jednostavno sabrati niti pripisati jednom nasledniku.
Politička moć i kontroverze koje nisu nestale
Rokfeleri nisu ostali samo poslovna dinastija. Tokom 20. veka postali su važan deo američkog političkog establišmenta. Najpoznatiji političar iz porodice bio je Nelson Rokfeler, unuk osnivača dinastije, koji je bio guverner Njujorka, a zatim i potpredsednik SAD od 1974. do 1977. godine, tokom mandata predsednika Džeralda Forda.
Ipak, najpoznatiji predstavnik treće generacije u svetu finansija bio je Dejvid Rokfeler, koji je vodio banku Čejs Menhetn od 1969. do 1981. godine. Njegova međunarodna poznanstva i kontakti sa političkim liderima izazivali su brojne polemike. Kritike su posebno bile usmerene na njegove odnose sa režimom Augusta Pinočea u Čileu i iranskim šahom, dok je sa druge strane zagovarao otvaranje ekonomskih odnosa sa Kinom i Sovjetskim Savezom.
Porodica koja je promenila odnos prema bogatstvu
Rokfeleri su tokom generacija postali poznati i po filantropiji. Osnivač dinastije donirao je oko 540 miliona dolara različitim humanitarnim, obrazovnim i naučnim institucijama tokom svog života. Porodica je podržavala i Muzej moderne umetnosti u Njujorku, Univerzitet Rokfeler i brojne druge institucije.
Međutim, filantropija nije izbrisala kontroverzno nasleđe. Za jedne su Rokfeleri primer kako privatno bogatstvo može da unapredi društvo, dok za druge predstavljaju simbol koncentracije ekonomske i političke moći u rukama malog broja ljudi.
Kraj jedne političke generacije
Najnoviji odlazak iz porodice dogodio se 5. novembra 2026. godine, kada je u 89. godini preminuo Džon D. „Džej“ Rokfeler IV.
Bio je praunuk osnivača dinastije i jedan od poslednjih velikih predstavnika porodice u američkoj politici. Služio je kao guverner Zapadne Virdžinije, a potom čak pet mandata kao senator, od 1985. do 2015. godine.
Za razliku od pojedinih svojih rođaka koji su se okrenuli republikanskoj politici, Džej Rokfeler bio je demokrata i zalagao se za dostupniju zdravstvenu zaštitu, smanjenje siromaštva i podršku radnicima.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)