Evropske zemlje posebno će pratiti da li će Donald Tramp nastaviti da koristi carine kao sredstvo pritiska i šta će se dogoditi sa američkom pomoći Ukrajini. Iako su demokrate preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa, predsednik i dalje raspolaže značajnim ovlašćenjima u spoljnoj i trgovinskoj politici.
Tramp je pretrpeo jedan od najvećih izbornih poraza u svojoj političkoj karijeri. Republikanci su izgubili većinu u Predstavničkom domu i Senatu, a izbori su se pretvorili u svojevrsni referendum o njegovom predsedničkom mandatu.
Prema dosadašnjim rezultatima, demokrate su osvojile 34 nova mesta u Predstavničkom domu, čime su došle do ukupno 229 poslanika, dva više od 218 koliko je potrebno za većinu. U Senatu su republikancima preotele sedam mesta, između ostalog u Teksasu, Ohaju, Kanzasu i Mejnu.
Visoke cene bile su jedan od važnijih faktora koji su uticali na birače. Oko dve trećine ispitanika u anketi sprovedenoj na dan izbora ocenilo je da su Trampove carine naštetile američkoj ekonomiji.
Predsednik je poručio da će prihvatiti izborne rezultate, ali je istovremeno odbacio tumačenje da je reč o njegovom ličnom porazu.
"Ne gledam na to kao na udarac meni", rekao je Tramp.
Najavio je i da će vetom blokirati zakonske predloge demokrata, a na društvenim mrežama objavio je fotografiju crvene kape sa izvezenom rečju VETO.
Međutim, koliko nova demokratska većina u Kongresu zaista može da promeni američku politiku prema Evropi i utiče na finansijska tržišta?
Mogu li demokrate da zaustave Trampove carine prema Evropi?
Verovatno ne, jer Trampove carine više ne zavise direktno od odobrenja Kongresa, piše Euronews.
Nakon što je Vrhovni sud u februaru poništio njegove carine uvedene pozivanjem na vanredna ovlašćenja, administracija je posegnula za članom 301 američkog trgovinskog zakona. Taj mehanizam predsedniku omogućava uvođenje carina bez glasanja u Kongresu.
Demokrate mogu da organizuju saslušanja i uspore potvrđivanje predsednikovih kandidata za različite funkcije, ali teško mogu jednostavno da oduzmu Trampu to ovlašćenje.
Džejms Smit, ekonomista za razvijena tržišta u holandskoj banci ING, smatra da bi politički sukob između Bele kuće i Kongresa čak mogao da podstakne predsednika da se još više oslanja na samostalno donošenje odluka.
"Poput spoljne politike, trgovina je još jedna oblast u kojoj predsednik može da deluje jednostrano, bez Kongresa", napisao je Smit u analizi objavljenoj pre izbora.
On nije isključio ni mogućnost novih carina usmerenih prema Evropi, koje bi, kako je upozorio, mogle značajno da utiču na inflaciju u SAD i odluke američke centralne banke Federalnih rezervi.
Šta će biti sa američkom pomoći Ukrajini?
Demokrate će preuzeti predsedavanje senatskim odborima i odlučivati o tome koji će Trampovi kandidati biti potvrđeni nakon što novi Kongres u januaru preuzme dužnost. Mnogi među njima žele da odobre i novi novac za Ukrajinu.
Međutim, veći problem mogao bi da bude obezbeđivanje da taj novac zaista stigne do Kijeva.
Tokom prethodne dve godine Bela kuća blokirala je korišćenje dela sredstava koja je Kongres već odobrio, zadržavajući ih do kraja fiskalne godine, kada su istekla.
"U praksi to znači da demokratski Kongres može zakonom da odobri novac za Ukrajinu ili razvojnu pomoć, a predsednik ipak ne mora da ga potroši", upozorila je prošlog meseca Nevada Džoan Li, stručnjakinja za javne politike Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Ona je evropskim vladama savetovala da računaju samo na sredstva koja zaista budu isplaćena.
"Evropljani bi namenski izdvojena sredstva trebalo da tretiraju kao nameru, a ne kao obavezu", poručila je Li.
Kako su reagovala finansijska tržišta?
Investitori su na izborne rezultate uglavnom reagovali mirno.
Evro je do sedam sati po srednjoevropskom vremenu ojačao 0,4 odsto, na 1,1232 dolara, dok je američka valuta slabila prema drugim vodećim svetskim valutama. Zlato je poskupelo dva odsto, na 4.011 dolara po unci, ponovo se vrativši iznad granice od 4.000 dolara. Srebro je poraslo 3,4 odsto, na 51,49 dolara.
Terminski ugovori na američke i evropske berzanske indekse bili su blago u minusu. Terminski ugovori na S&P 500 pali su 0,3 odsto, a oni na Nasdaq 100 za 0,4 odsto. Terminski ugovori na evropski Euro Stoxx 50 i nemački DAX bili su niži oko pola procenta pre otvaranja tržišta.
Istovremeno su porasle cene američkih državnih obveznica. Prinos na desetogodišnje američke obveznice pao je za 2,9 baznih poena, na 4,94 odsto. Prinos na dvogodišnje obveznice spustio se na 4,61 odsto, a na tridesetogodišnje na 5,32 odsto.
Prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice, poznate kao bund, u utorak je na zatvaranju tržišta iznosio 3,33 odsto, pre objave izbornih rezultata.
Bitkoin je ostao gotovo nepromenjen, na oko 77.700 dolara, dok se cena nafte Brent kretala oko 104 dolara po barelu.
Da li je politički zastoj u Vašingtonu dobra vest za investitore?
Finansijska tržišta tradicionalno pozitivno reaguju na situacije u kojima Bela kuća i Kongres nemaju istu političku većinu. Kada se dve strane međusobno blokiraju, donosi se manje velikih zakona, što smanjuje mogućnost iznenadnih promena politike.
Istorijski podaci idu u prilog i investitorima u obveznice. U tri meseca nakon ranijih međuizbora prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice u proseku su padali za 20 do 25 baznih poena, prema podacima Luke Bindelija, direktora investicione strategije švajcarske privatne banke Lombard Odier.
"Smatramo da bi potpuna pobeda demokrata bila neutralna ili blago pozitivna za fiskalne izglede. Kongres bi mogao da ograniči Trampovu ekspanzivnu politiku, a time i budžetski deficit", rekao je Dijego Barnuevo, tržišni analitičar finansijske kompanije Ebury.
Ipak, nisu svi jednako optimistični. Ed Jardeni, predsednik istraživačke kuće Yardeni Research, upozorio je da bi ovog puta politički zastoj mogao da ima drugačije posledice.
"Volstrit tradicionalno pozdravlja politički zastoj jer smanjuje verovatnoću da će Kongres usvojiti ekstremne zakone. Međutim, ovog puta moglo bi da bude drugačije“" napisao je Jardeni u analizi u ponedeljak.
Posebno ga zabrinjava pitanje američkog limita zaduživanja, odnosno zakonskog ograničenja iznosa koji savezna vlada sme da pozajmi. I podeljeni Vašington moraće da se dogovori o njegovom povećanju, a dugotrajan politički sukob mogao bi da poveća troškove zaduživanja umesto da ih snizi.
Barnuevo očekuje da bi ograničenje zaduživanja moglo da postane obavezujuće tokom 2027. godine.
Šta će se dogoditi sa evrom?
Analitičari valutnih tržišta ne očekuju da će izborni rezultati dugoročno značajnije promeniti kretanje kursa evra i dolara. Za američku valutu i dalje će biti važnije odluke Federalnih rezervi nego odnos snaga u Kongresu.
"Dolar i dalje prvenstveno reaguje na dešavanja povezana sa Federalnim rezervama, na koja rezultati međuizbora ne bi trebalo da imaju neposredan i direktan uticaj", napisao je u utorak Frančesko Pesole, valutni strateg ING-a, zajedno sa svojim kolegama.
Ni evrozona, međutim, nema samo razloga za optimizam. Cene energije i dalje su visoke, pre svega zbog rata sa Iranom, a ING očekuje da će inflacija u evrozoni ostati oko četiri odsto.
Uz to, investitori traže veće prinose kako bi držali francuske državne obveznice, piše tportal.
Novi saziv Kongresa dužnost preuzima u januaru. Do tada Tramp zadržava republikansku većinu u oba doma, a i nakon toga na raspolaganju će mu ostati predsednički veto.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)