Tunel dug 64 kilometra probija Alpe - projekat vredan milijarde suočava se sa novim problemima

Jedan od najvećih železničkih projekata u Evropi, tunel ispod Alpa koji povezuje Austriju i Italiju, neće početi da radi prema ranijem planu. Početak saobraćaja pomeren je na 2034. godinu, a procenjeni troškovi porasli su na 11,7 milijardi evra. Iako su glavne tunelske cevi spojene na državnoj granici, pred inženjerima su i dalje zahtevni radovi na opremanju i pripremi sistema za bezbedan železnički saobraćaj, piše Porr.

Izgradnja tunela Brenner, jednog od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Evropi, ulazi u novu fazu, ali uz veće troškove i dodatno čekanje na početak rada. Projekat koji treba da unapredi železničku vezu između severa i juga Evrope trebalo bi da bude pušten u saobraćaj 2034. godine, dve godine kasnije nego što je ranije planirano.

Prema saopštenju kompanije Brenner Base Tunnel SE, objavljenom 20. oktobra 2026. godine, procena ukupnih troškova povećana je sa 10,5 na 11,7 milijardi evra.

Promena plana usledila je nakon dodatnog projektovanja železničkih sistema, uzimajući u obzir savremene tehnološke zahteve i bezbednosne standarde. Investitor navodi da su potrebni dodatni građevinski radovi, ali i više vremena za ugradnju i usklađivanje tehničke opreme.

Tunel ispod Alpa biće dug 64 kilometra

Tunel Brenner povezuje Inzbruk u Austriji sa mestom Forteza u italijanskom Južnom Tirolu. Njegove dve glavne železničke cevi protežu se približno 55 kilometara, dok sa postojećim obilaznim tunelom kod Inzbruka ukupna podzemna železnička veza dostiže oko 64 kilometra.

Time će nastati jedna od najdužih podzemnih železničkih veza na svetu, namenjena putničkom i teretnom saobraćaju.

Projekat je deo evropskog transportnog koridora Skandinavija–Mediteran, koji povezuje važne saobraćajne i privredne centre. Njegov cilj je da omogući efikasniji železnički prevoz preko Alpa i smanji pritisak teretnog saobraćaja na puteve.

Za razliku od postojeće planinske železničke trase, nova veza prolazi kroz masiv Alpa na manjoj nadmorskoj visini i sa blažim nagibima. To bi trebalo da olakša prevoz teških teretnih vozova i poveća kapacitet železničkog koridora.

Troškovi porasli za 1,2 milijarde evra

Nova procena pokazuje da će projekat koštati oko 1,2 milijarde evra više nego što se ranije očekivalo.

Prema obrazloženju investitora, na rast troškova utiču dodatni radovi povezani sa promenom namene istražnog tunela, skuplja železnička oprema, stroži tehnički i bezbednosni zahtevi, kao i inflacija.

Finansiranje projekta dele Austrija, Italija i Evropska unija. Prema podacima investitora, EU sufinansira 50 odsto troškova u okviru aktuelnog finansijskog perioda, dok preostalih 50 odsto ravnopravno snose Austrija i Italija.

Veći budžet zato predstavlja dodatni izazov za finansiranje jednog od najvažnijih prekograničnih infrastrukturnih projekata na kontinentu.

Zašto je završetak ponovo pomeren?

Jedna od najvažnijih promena odnosi se na istražni tunel, koji će biti prilagođen i korišćen kao servisni tunel.

Prvobitno je ovaj tunel imao prvenstveno istražnu ulogu, odnosno služio je za ispitivanje geoloških uslova i pripremu glavnih tunelskih cevi. Prema novom planu, u njemu će biti smešten deo tehničkih sistema koji bi se inače nalazili u glavnim železničkim tunelima.

Takvo rešenje trebalo bi da olakša održavanje infrastrukture, jer će radnici moći da pristupe pojedinim instalacijama bez potrebe da se zatvaraju glavne tunelske cevi i prekida železnički saobraćaj.

Međutim, promena zahteva dodatne podzemne konstrukcije, prilagođavanje instalacija i više radova na povezivanju svih sistema. To je jedan od razloga zbog kojih se završetak pomera.

Prema novom rasporedu, građevinski radovi trebalo bi da budu završeni tokom 2033. godine. Nakon toga slede testiranja, probni rad, potrebna odobrenja i konačna priprema za redovan saobraćaj tokom 2034. godine.

Glavne tunelske cevi već su spojene

U julu 2026. ostvaren je važan građevinski korak kada su tunelske cevi koje se grade sa austrijske i italijanske strane spojene na državnoj granici.

Taj događaj predstavlja značajnu prekretnicu u izgradnji, ali ne znači da je čitav projekat završen. Tunel je složen železnički sistem koji, pored samih podzemnih prolaza, obuhvata signalizaciju, napajanje, komunikacije, ventilaciju, bezbednosne instalacije i druge tehničke elemente.

Sve komponente moraju da budu ugrađene, povezane i ispitane pre nego što počne redovan saobraćaj.

Upravo ta faza pokazuje koliko je izgradnja velikog tunela složenija od samog probijanja planinske stene. Čak i kada se glavne cevi spoje, završetak može da zavisi od velikog broja dodatnih radova i usklađivanja sistema.

Manje kamiona na putevima jedan je od glavnih ciljeva

Tunel Brenner deo je šire evropske strategije razvoja železničkog teretnog saobraćaja. Jedan od ciljeva projekta jeste da se deo robe koja se sada prevozi kamionima prebaci na železnicu.

Time bi se povećao kapacitet transporta kroz Alpe i smanjilo opterećenje puteva u području Brenerskog prevoja, kojim svakodnevno prolazi veliki broj teretnih vozila.

Nova infrastruktura trebalo bi da unapredi i putnički železnički saobraćaj između Austrije i Italije. Ipak, konačni efekti zavisiće i od kapaciteta pristupnih pruga, organizacije prevoza i usklađenosti železničkih sistema u obe zemlje.

Zbog toga tunel nije samo građevinski poduhvat, već i deo mnogo šireg projekta modernizacije evropske železničke mreže.

Projekat ulazi u završnu fazu, ali put do otvaranja još traje

Tunel Brenner pokazuje koliko su veliki prekogranični infrastrukturni projekti zahtevni čak i kada je ostvaren najvidljiviji deo posla – probijanje planine i povezivanje tunelskih cevi.

Novi rok za početak rada je 2034. godina, a procenjeni troškovi iznose 11,7 milijardi evra. Do tada je potrebno završiti građevinske i tehničke radove, proveriti bezbednost i pouzdanost sistema i dobiti sva potrebna odobrenja.

Kada bude pušten u saobraćaj, ovaj tunel trebalo bi da postane jedna od ključnih železničkih veza preko Alpa, sa značajnom ulogom u prevozu putnika i robe između severne i južne Evrope.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.