Austrijski penzioneri u proseku primaju više od nemačkih, a razlike se objašnjavaju visinom doprinosa, obuhvatom osiguranika i pravilima obračuna penzija. Podaci za 2025. godinu pokazuju koliko se sistemi dve susedne zemlje razlikuju, ali i zašto same brojke ne daju potpunu sliku životnog standarda u starosti, piše Dnevno.
Dok se u Nemačkoj sve više raspravlja o finansijskoj sigurnosti penzionera, austrijski penzijski sistem često se navodi kao primer modela koji obezbeđuje veća primanja iz državnog osiguranja.
Prema podacima austrijskog penzijskog osiguranja, prosečna starosna penzija u 2025. godini iznosila je 2.434,77 evra mesečno za muškarce i 1.705,26 evra za žene. U Nemačkoj je, prema podacima koje prenosi Fenix magazin, prosečna mesečna isplata osiguranim penzionerima 1. jula 2025. iznosila 1.208 evra. Za muškarce je bila 1.390 evra, a za žene 1.016 evra.
Ipak, ove iznose treba posmatrati uz važnu ogradu: statističke kategorije i način isplate nisu nužno isti, pa razlika između navedenih iznosa ne predstavlja automatski i razliku u godišnjim primanjima svih penzionera.
Veći doprinosi jedan su od razloga za više penzije
Jedna od važnih razlika između Austrije i Nemačke jeste visina doprinosa za penzijsko osiguranje.
U Austriji ukupna stopa doprinosa za većinu zaposlenih iznosi 22,8 odsto bruto zarade, pri čemu deo plaća zaposleni, a deo poslodavac. U Nemačkoj je stopa zakonskog penzijskog osiguranja 18,6 odsto.
Veći doprinosi omogućavaju veći priliv novca u penzijski sistem, ali sami po sebi ne garantuju određeni iznos penzije. Na konačna primanja utiču i visina zarade tokom radnog veka, dužina osiguranja, starost pri odlasku u penziju i pravila obračuna.
Austrijski sistem zato se često izdvaja u raspravama o tome kako organizovati finansiranje penzija i obezbediti veća primanja nakon završetka radnog veka.
Austrija ima širi obuhvat obaveznog osiguranja
Razlika nije samo u visini doprinosa već i u tome ko je obuhvaćen sistemom.
Austrijski penzijski sistem uključuje veliki deo zaposlenih, dok u Nemačkoj postoje različiti režimi za pojedine profesionalne grupe. Većina samozaposlenih u Nemačkoj nije automatski obuhvaćena istim obaveznim osiguranjem kao zaposleni, dok državni službenici uglavnom ostvaruju penzijska prava kroz poseban sistem.
Takva organizacija utiče na način finansiranja i statističko prikazivanje penzija. Zbog toga poređenje prosečnih iznosa mora da uzme u obzir i to koje grupe stanovništva ulaze u statistiku.
Širi obuhvat osiguranja može da doprinese većoj raspodeli rizika i stabilnijem finansiranju, ali održivost sistema zavisi i od broja zaposlenih, kretanja plata, demografskih promena i državnih izdvajanja.
Razlikuju se i uslovi za odlazak u penziju
U obe zemlje postoje propisana starosna granica i minimalni uslovi osiguranja za ostvarivanje prava na redovnu starosnu penziju.
U Austriji je standardna starosna granica za muškarce 65 godina, dok se za žene postepeno povećava sa 60 na 65 godina. Cilj je da se starosna granica žena i muškaraca izjednači.
U Nemačkoj se starosna granica za redovnu penziju postepeno podiže na 67 godina za mlađe generacije, u skladu sa važećim pravilima.
Razlikuju se i minimalni periodi osiguranja, kao i uslovi za pojedine vrste penzija. Zbog toga se prosečni iznosi ne mogu posmatrati odvojeno od radnih karijera i pravila koja važe u svakoj zemlji.
Veće penzije ne znače da nema izazova
Iako se austrijski sistem često navodi kao primer viših penzija, i ta zemlja suočava se sa izazovima povezanim sa starenjem stanovništva i dugoročnim finansiranjem obaveza.
Kako raste broj starijih građana, povećava se i potreba za novcem za isplatu penzija. Istovremeno, broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose i kretanje zarada utiču na prihode sistema.
Zbog toga se i u Austriji razmatraju reforme koje treba da usklade visinu primanja, starosnu granicu za penzionisanje i finansijsku održivost.
Ni nemački model nije zasnovan isključivo na državnoj penziji. Profesionalno i privatno penzijsko osiguranje imaju dodatnu ulogu u finansijskoj sigurnosti dela stanovništva, pa se ukupna primanja u starosti razlikuju od osobe do osobe.
Može li Nemačka da primeni austrijski model?
Pitanje da li bi Nemačka mogla da preuzme deo austrijskih rešenja redovno se vraća u raspravama o reformi penzijskog sistema.
Jedan od predloga jeste šire uključivanje različitih profesionalnih grupa u obavezno osiguranje. Zagovornici takvog pristupa smatraju da bi se na taj način proširila osnovica za finansiranje sistema i obezbedila veća sigurnost u starosti.
Ipak, prenošenje austrijskog modela ne bi bilo jednostavno. Dve zemlje razlikuju se po strukturi tržišta rada, istorijskom razvoju penzijskih sistema, načinu finansiranja i ulozi privatnog osiguranja.
Uz to, veći doprinosi znače i veće izdvajanje iz zarada, dok dugoročni rezultati zavise od demografskih kretanja i ekonomske situacije.
Zato se razlika između austrijskih i nemačkih penzija ne može objasniti samo jednom stopom doprinosa ili jednim pravilom. Ona je rezultat čitavog sistema, a glavni izazov za obe zemlje ostaje isti: kako obezbediti dostojanstvena primanja u starosti i istovremeno sačuvati održivost penzijskog osiguranja.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)