Svetske cene hrane mogle bi značajno da porastu tokom 2026. godine, dok bi najveći pritisak mogao da bude na tržištu pšenice. To bi se, ukoliko se prognoze ostvare, moglo odraziti i na cene hleba, testenine, keksa i drugih proizvoda od žitarica.
Prema procenama koje prenose evropski mediji, globalne cene hrane mogle bi ove godine da porastu za 11,8 odsto, dok se za 2027. predviđa dodatni rast od 4,8 odsto.
Najveći pritisak očekuje se kod žitarica, ali bi skuplji mogli da budu i voće, povrće i mlečni proizvodi.
Glavni razlozi za takva očekivanja su ekstremne vremenske prilike, slabiji prinosi, rast troškova energije i đubriva, kao i poremećaji na svetskom tržištu izazvani ratovima i problemima u transportu, prenosi Indeks pisanje Juronjuza.
Toplotni talasi ugrožavaju prinose žitarica
Ekstremne vrućine i suše već su izvršile pritisak na poljoprivrednu proizvodnju u delovima Evrope.
Briselsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama COCERAL u julu je dodatno snizilo prognozu ukupnog roda žitarica u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.
Prema najnovijoj proceni, proizvodnja bi trebalo da iznosi 286,6 miliona tona, što je oko devet miliona tona manje od prethodne prognoze od 295,5 miliona tona i manje od 310 miliona tona zabeleženih prethodne godine.
Posebno je korigovana prognoza za pšenicu. COCERAL sada očekuje proizvodnju od 140,8 miliona tona, dok je prethodna procena iznosila 143,7 miliona tona. Prošlogodišnja proizvodnja bila je 149,8 miliona tona.
Toplotni talas posebno je pogodio useve u centralnim i južnim delovima Francuske, južnoj Nemačkoj, Austriji, Poljskoj i Mađarskoj, navodi COCERAL.
Ratovi dodatno podižu troškove proizvodnje
Poljoprivrednici se istovremeno suočavaju sa visokim troškovima energenata, goriva i đubriva.
Poremećaji na tržištu nafte i prirodnog gasa mogu dodatno povećati troškove proizvodnje hrane, jer poljoprivreda u velikoj meri zavisi od goriva, transporta i đubriva.
Oxford Economics posebno upozorava na posledice poremećaja u transportu kroz Ormuski moreuz i njihov uticaj na cene energenata. Prema njihovoj aktuelnoj proceni, produženi poremećaji u transportu mogli bi da zadrže pritisak na svetsko tržište nafte tokom narednog perioda.
Sve to povećava troškove poljoprivrednika, a deo tih troškova vremenom može da se prelije i na krajnje cene hrane.
Pšenica među najvećim rizicima
Pšenica je posebno važna jer predstavlja osnovnu sirovinu za veliki broj prehrambenih proizvoda.
Njeno poskupljenje može da utiče na troškove proizvodnje hleba, testenine, keksa, pahuljica i drugih proizvoda od brašna.
Dodatni problem predstavljaju vremenske prilike. Žitarice, voće i povrće spadaju među kategorije koje su posebno osetljive na visoke temperature i sušu.
Ukoliko prinosi budu slabiji od očekivanih, manja ponuda može dodatno izvršiti pritisak na cene sirovina.
I voće, povrće i mlečni proizvodi pod pritiskom
Rizik od poskupljenja nije ograničen samo na žitarice.
Ekstremne temperature i nedostatak vode mogu da utiču na proizvodnju voća i povrća, dok visoki troškovi hrane za životinje, energije i drugih inputa mogu povećati troškove proizvodnje mlečnih proizvoda.
Zbog toga se očekuje da bi upravo žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi mogli biti među kategorijama koje će najviše osetiti posledice klimatskih i ekonomskih pritisaka.
Meso bi, prema navedenim procenama, moglo da bude manje izloženo ovim pritiscima u odnosu na navedene kategorije.
Kada bi poskupljenja mogla da se vide u prodavnicama?
Promene na svetskim tržištima ne prenose se istovremeno na rafove u prodavnicama.
Kod svežih proizvoda, poput voća i povrća, reakcija cena može biti relativno brza, jer se radi o robi sa kratkim ciklusom proizvodnje i prodaje.
Kod prerađene hrane proces je sporiji. Proizvođači imaju zalihe sirovina, ugovorene nabavke i različite troškove prerade i distribucije, pa promena cena sirovina može tek kasnije da se odrazi na krajnji proizvod.
Zbog toga bi, prema procenama koje se navode u analizi, prvi snažniji efekti kod sveže hrane mogli da se pojave tokom jeseni 2026. godine, dok bi se veći pritisak na cene prerađene hrane mogao pojaviti nekoliko meseci kasnije.
Evropska proizvodnja već pod pritiskom
Najnovija procena COCERAL-a pokazuje da je vremenski faktor već uticao na očekivanja za ovogodišnji rod.
Pored pšenice, smanjena je i prognoza proizvodnje kukuruza. COCERAL sada očekuje oko 52,7 miliona tona kukuruza, što je manje od prethodne procene od 57,2 miliona tona i nešto manje od 57,4 miliona tona iz prethodne godine.
Francuska bi, prema toj proceni, trebalo da proizvede oko 9,4 miliona tona kukuruza, što bi bio njen najniži rod u više od dve decenije.
Sve ukazuje na to da će vremenski uslovi, troškovi proizvodnje i geopolitički poremećaji ostati među ključnim faktorima koji će određivati cene hrane do kraja godine.
Ukoliko se prognoze o rastu cena sirovina ostvare, posledice bi postepeno mogle da se prenesu i na krajnje potrošačke cene, pre svega kod hleba, testenine, brašna, voća, povrća i drugih osnovnih prehrambenih proizvoda.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)