Nekoliko godina kasnije, američka Nacionalna laboratorija za energetsku tehnologiju (NETL) zatražila je da ispita uzorke uglja iz rudnika, kao i gline koja se meša sa ugljem.
Ono što je laboratorija pronašla pretvorilo je malo nalazište uglja u ležište retkih zemnih elemenata, koje kompanija Ramaco Resources danas opisuje kao „najveće nekonvencionalno ležište retkih zemnih elemenata i kritičnih minerala do sada otkriveno u Sjedinjenim Američkim Državama“.
Analiza kompanije Ramaco pokazuje da rudnik sadrži „dovoljno retkih zemnih elemenata da bi ova zemlja mogla da bude snabdevana njima više od narednih 100 godina“, preneo je WyoFile Atkinsove reči. Prva proizvodnja sada se očekuje 2031. godine, dok su investitori u međuvremenu tužili kompaniju zbog njenih navoda o napretku na lokaciji.
Metali se nalaze u glini, a ne u uglju
NETL od 2018. godine sarađuje sa karbonskom jedinicom kompanije Ramaco u okviru sporazuma o zajedničkom istraživanju, navodi laboratorija. Prema julskom izveštaju inženjerske kompanije Hatch, metali se uglavnom nalaze u mekim glinovitim stenama i ugljenim škriljcima koji se nalaze uz slojeve uglja, pa se mogu iskopavati klasičnim površinskim rudarstvom.
U izveštaju se među ciljnim sirovinama navode galijum, germanijum, skandijum i retki zemni elementi.
Prema jednom navodu same kompanije, vrednost nalazišta procenjena je na oko 37 milijardi dolara, objavio je WyoFile. U rezultatima za drugo tromesečje, objavljenim 4. avgusta, Ramaco je naveo da interni model, zasnovan na troškovima koje je procenio Hatch, pokazuje potencijalnu neto sadašnju vrednost od osam milijardi dolara i prosečni prilagođeni EBITDA od 1,3 milijarde dolara godišnje.
Reč je, međutim, o sopstvenim projekcijama kompanije. U istom saopštenju Brook Mine se opisuje kao „istraživačko nalazište“, dok se na Ramacovoj stranici posvećenoj kritičnim mineralima upozorava da „pretpostavljeni mineralni resursi nisu mineralne rezerve i nemaju dokazanu ekonomsku isplativost“.
Zašto su ovi metali važni
Neodimijum, prazeodimijum, disprozijum i terbijum koriste se za proizvodnju trajnih magneta u mnogim motorima električnih vozila i pojedinim vetroturbinama. Disprozijum i terbijum pomažu tim magnetima da zadrže funkcionalnost pri visokim temperaturama.
Potražnja za ova četiri elementa „udvostručila se od 2015. godine i trebalo bi da dodatno poraste za trećinu do 2030. godine prema današnjim politikama“, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Kina dominira praktično u svakom koraku ovog lanca. Prema podacima IEA, Kina je 2024. godine proizvodila 60 odsto svetske količine retkih zemnih elemenata koji se koriste za magnete, 91 odsto rafinisanih materijala i čak 94 odsto permanentnih magneta.
Rudnik u Vajomingu pokrio bi samo prvi deo tog procesa, što je jedan od razloga zbog kojih nova nalazišta retkih zemnih elemenata privlače toliku pažnju.
Proces prerade morao je da bude promenjen
Izdvajanje metala pokazalo se težim nego što je prvobitno planirano. Projekat kompanije Fluor iz 2025. godine predviđao je luženje kaustičnim rastvorom, nakon čega bi usledila dva procesa luženja kiselinom.
Međutim, kasnija testiranja pokazala su „veliku potrošnju reagensa i vode, kao i probleme sa reološkim svojstvima“, navodi Hatch. Spoljne laboratorije su, kako se dodaje, imale „poteškoće u ponavljanju rezultata konceptualne studije“.
Ramaco je zato prešao na proces karbohlorinacije, koji koristi hlor i ugljenik pri visokim temperaturama i već se komercijalno primenjuje u industriji titanijuma.
Postrojenje bi proizvodilo metalni galijum, okside germanijuma i skandijuma, kao i mešani karbonat retkih zemnih elemenata. Kao nusproizvodi bi se dobijali aluminijum-oksid i silicijum visoke čistoće.
Vlastita laboratorijska testiranja Ramaca na malom nivou trebalo je da počnu u septembru 2026. godine, nakon završetka laboratorije.
U saopštenju o rezultatima poslovanja navodi se da je Hatch procenio troškove izgradnje na 3,2 milijarde dolara, uz dodatnih oko 800 miliona dolara rezervisanih za nepredviđene troškove, odnosno približno četiri milijarde dolara ukupno.
U izveštaju se, međutim, navodi da je ta procena reda veličine napravljena za postrojenje koje bi godišnje obrađivalo 2,6 miliona metričkih tona sirovine, što je dvostruko više od osnovnog projektovanog kapaciteta. Za osnovni kapacitet procenjeni troškovi iznose oko 2,6 milijardi dolara, uključujući rezervu za nepredviđene troškove.
Prema planu kompanije Hatch, proizvodnja bi trebalo da počne 2031. godine – dve decenije nakon kupovine rudnika.
„Izveštaj kompanije Hatch potvrdio je našu odluku da nastavimo sa novim procesom rafinacije karbohlorinacijom“, rekao je Atkins u saopštenju o poslovnim rezultatima. „Planiramo da sprovedemo različita testiranja i optimizaciju inženjerskih rešenja kako bismo poboljšali ekonomiku projekta, rokove i kapitalne troškove.“
Tužba investitora zbog napretka na lokaciji
U januaru je investitor Lin Hening podneo kolektivnu tužbu federalnom sudu u Njujorku protiv kompanije Ramaco, Atkinsa i glavnog finansijskog direktora Džeremija Sasmana, objavio je WyoFile.
U tužbi se citira istraživačka kompanija Wolfpack Research, koja je navela da snimci dronom pokazuju da na rudniku nije bilo napretka nakon svečanog otvaranja u julu 2025. godine, kojem su prisustvovali ministar energetike Kris Rajt i guverner Vajominga Mark Gordon.
„Smatramo da imamo osnovanu odbranu od svih navoda u ovom slučaju i nećemo davati dodatne komentare“, rekao je portparol Ramaca za WyoFile.
Na konferencijskom pozivu povodom poslovnih rezultata 26. februara, Kris Blanšard, izvršni potpredsednik Ramaca za planiranje i razvoj rudnika, rekao je da je kop proširen kako bi se iskopao termalni ugalj za probnu proizvodnju namenjenu regionalnom kupcu.
„Tokom ovog rudarenja takođe smo izdvojili nekoliko stotina dodatnih tona rude retkih zemnih elemenata i kritičnih minerala iz dva različita obogaćena sloja, radi nastavka testiranja i optimizacije“, rekao je Blanchard.
Ali Nejadmalajeri, profesor finansija na Univerzitetu Vajoming, nakon uvida u tužbu ocenio je da je reč o „prilično standardnoj kolektivnoj tužbi po osnovu trgovanja hartijama od vrednosti“.
„Iz perspektive finansija, nije neuobičajeno da nakon situacija u kojima dolazi do nagle promene cene zbog novih informacija usledi sudski postupak“, rekao je on.
Ugalj je i dalje deo plana
Rudnik je i dalje rudnik uglja. Prema projektu kompanije Hatch, ugalj bi se koristio i kao izvor energije za reaktore za karbohlorinaciju. Država Vajoming je u maju 2025. godine dodelila Ramacu grant od šest miliona dolara za razvoj postrojenja koje bi proizvodilo okside retkih zemnih elemenata iz resursa uglja.
Očekivalo se da zgrada pilot-postrojenja u Vajomingu bude završena ove jeseni, dok je opremu trebalo da proizvede kompanija Zeton u Kanadi. Potpuni rad pilot-postrojenja planiran je za 2027. godinu, navodi se u saopštenju kompanije.
Ramaco očekuje da do kraja 2026. godine bude završena privremena studija o revidiranoj ekonomskoj isplativosti projekta.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)