Rade za nekoliko stotina evra, a država im doplaćuje - kako funkcioniše nemački sistem pomoći

U Nemačkoj gotovo 800.000 zaposlenih osoba prima državnu pomoć uz platu, jer njihova primanja nisu dovoljna da pokriju osnovne životne troškove. Reč je o takozvanim „Aufstockerima“ - ljudima koji rade, ali deo prihoda dopunjuju novčanom pomoći države, piše Fenix.

Ovakva mogućnost postoji kada prihod zaposlenog ili samozaposlenog nije dovoljan za troškove života, stanovanja i grejanja. O tome koliko će novca osoba dobiti odlučuje nadležni Jobcenter, a iznos zavisi od prihoda, imovine i ličnih okolnosti.

Kako funkcioniše doplata na platu?

Osnovni princip je relativno jednostavan: prvo se utvrđuju ukupne potrebe domaćinstva, a zatim se od njih oduzima prihod koji se uzima u obzir prilikom obračuna.

Međutim, ne računa se cela plata.

Deo prihoda ostaje zaštićen i ne utiče na iznos državne pomoći. Taj iznos naziva se Freibetrag, odnosno deo zarade koji se ne uračunava u obračun.

Cilj ovakvog sistema je da se osobi finansijski isplati da radi – što je prihod od rada veći, pomoć se postepeno smanjuje, ali osoba zadržava deo dodatne zarade.

Koliki deo prihoda ostaje zaštićen?

Za 2026. godinu primenjuju se različiti pragovi.

Od prvih 100 evra prihoda, ceo iznos ostaje zaštićen.

Na deo prihoda između 101 i 520 evra ne uračunava se 20 odsto.

Kod prihoda između 521 i 1.000 evra, zaštićeno je 30 odsto tog dela zarade.

Na prihod između 1.001 i 1.200 evra primenjuje se stopa od 10 odsto. Ako osoba ima decu, granica se pomera do 1.500 evra.

To praktično znači da država ne posmatra svu zaradu kao prihod koji u potpunosti smanjuje pravo na pomoć.

Primer: plata od 538 evra

Kod osobe koja mesečno zaradi 538 evra, deo zarade ostaje izuzet iz obračuna državne pomoći.

U ovom primeru osoba može da zadrži ukupno 189,40 evra koji se ne uračunavaju u osnovicu za obračun pomoći.

Preostalih 348,60 evra uzima se u obzir prilikom određivanja iznosa državne podrške.

Zato dodatna zarada ne znači automatski i gubitak celokupne pomoći. Sistem je postavljen tako da se državna podrška smanjuje postepeno kako prihodi od rada rastu.

Posebna pravila važe za penzionere

Za penzionere i osobe sa trajno smanjenom radnom sposobnošću postoje drugačija pravila.

Kod njih se ne primenjuje osnovni neoporezivi iznos od 100 evra. Umesto toga, 30 odsto prihoda od rada ostaje zaštićeno, uz određenu gornju granicu.

Za 2026. godinu ta granica iznosi 281,50 evra, što odgovara polovini osnovnog iznosa od 563 evra.

Dodatne pogodnosti mogu da postoje i za osobe koje imaju najmanje 33 godine staža koji se računa za osnovnu penziju, kao i za one koji imaju određene oblike privatne penzijske štednje.

Ne postoji fiksna granica zarade

Jedna od važnih karakteristika sistema jeste to što ne postoji jedna fiksna gornja granica zarade nakon koje osoba automatski gubi pravo na dodatnu pomoć.

Iznos se smanjuje postepeno.

Što je prihod od rada veći, to je iznos državne pomoći manji. Pravo na pomoć prestaje tek kada prihod koji se nakon svih dozvoljenih odbitaka uzima u obzir bude dovoljan da u potpunosti pokrije ukupne potrebe osobe ili domaćinstva.

U taj obračun ulaze osnovni životni troškovi, ali i troškovi stanovanja i grejanja.

Zašto zaposleni u Nemačkoj primaju pomoć uz platu?

Ovaj sistem je namenjen ljudima koji imaju prihod od rada, ali im on nije dovoljan da pokriju minimalne potrebe.

To znači da osoba može da bude zaposlena i da redovno prima platu, a da istovremeno ispunjava uslove za dodatnu državnu podršku.

Posebno je važan za domaćinstva u kojima su prihodi niski u odnosu na troškove života i stanovanja.

Kod svake osobe obračun je drugačiji, jer Jobcenter ne posmatra samo platu već i ukupne prihode, imovinu, broj članova domaćinstva i priznate troškove.

Sistem je napravljen tako da rad i dalje donosi veću zaradu

Suština modela je u postepenom smanjivanju pomoći.

Ako osoba počne da zarađuje više, državna pomoć se smanjuje, ali se istovremeno povećava njen ukupni raspoloživi prihod.

Zbog toga dodatni prihod od rada ne nestaje u potpunosti kroz smanjenje socijalne pomoći.

Upravo kroz neoporezive odnosno neuračunate delove zarade sistem pokušava da napravi razliku između rada koji povećava prihod domaćinstva i situacije u kojoj bi dodatni rad praktično bio finansijski neisplativ.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: