Gubitak ogromnih razmera - nestalo je više od milijarde barela nafte

Loša vest: Možda je već kasno. Nafta iz Bliskog istoka nije stizala na tržište gotovo četiri meseca. Prema procenama analitičke kompanije Kpler, tokom rata svet je izgubio čak 1,15 milijardi barela nafte.

To je tržište nafte dovelo u veoma nezavidan položaj i ono se ubrzano približava tački pucanja. Strateške rezerve nafte Međunarodne agencije za energiju nalaze se na najnižem nivou od 1990. godine. Američke hitne rezerve su na najnižem nivou u poslednje 43 godine. Komercijalne zalihe dostigle su kritičan operativni minimum, piše CNN.

„Želite da vidite haos?“, rekao je predsednik SAD-a Donald Tramp na samitu G7 u Versaju u sredu. „Ostaćemo bez rezervi za otprilike četiri nedelje.“

Tramp je u pravu. Međutim, ponovno otvaranje moreuza ove nedelje možda neće omogućiti da nafta iz Persijskog zaliva stigne dovoljno brzo kako bi se sprečilo praktično pražnjenje globalnih zaliha sirove nafte.

Zbog toga bi cene nafte mogle ponovo da porastu.

Tačka preokreta

Tržište nafte očigledno smatra da je Trampov tajming bio besprekoran. Cene su, kako je i predvideo, poslednjih dana naglo pale kako je memorandum sa Iranom dobijao konačan oblik i stupio na snagu. Cena sirove nafte Brent počela je da pada nakon objave primirja sredinom aprila, spustivši se sa ratnog vrhunca od 126,41 dolara na manje od 80 dolara po barelu danas.

Pad cena nafte bio je potpomognut istorijski velikim viškom ponude koji je postojao pre izbijanja rata i koji je praktično zaštitio svet od najvećeg poremećaja u snabdevanju u istoriji. Međutim, taj višak je nestao i brzo se pretvorio u zabrinjavajući deficit.

Globalne zalihe nafte smanjile su se za čak 190 miliona barela tokom poslednjih nekoliko meseci. Ključno naftno čvorište u Kušingu, u saveznoj državi Oklahoma, kroz koje se gorivo distribuira širom SAD, upravo je dostiglo operativni minimum – slično situaciji kada nivo kafe padne ispod slavine aparata pa morate da nagnete posudu kako biste izvukli poslednje ostatke.

Veliki deo onoga što ostane na dnu naftnog rezervoara predstavlja neupotrebljiv talog, što otežava održavanje dovoljnog pritiska u cevovodima kako bi se nafta dopremila kupcima.

To se ne dešava samo u Kušingu – skladišta širom sveta približavaju se kritičnoj tački.

„Došao bi trenutak kada jednostavno ne biste mogli da nabavite naftu“, rekao je Tramp u sredu, upozorivši na moguću „ekonomsku katastrofu“ da moreuz nije ponovo otvoren. Dodao je da bi ga tada upoređivali sa Herbertom Huverom, predsednikom koji je bio na vlasti na početku Velike depresije.

Više cene

Ponovno otvaranje moreuza neće odmah rešiti problem svetskih zaliha. Ono samo predstavlja početak procesa normalizacije protoka nafte.

Moreuz će prvo morati da bude očišćen od mina, prazni tankeri moraće da se vrate u region, proizvodnja će morati da bude obnovljena, a nafta će zatim krenuti na dug put do svojih odredišta. Ništa od toga neće se dogoditi brzo.

Naftna industrija procenjuje da bi moglo proći više meseci pre nego što se protok vrati na nivo koji bi se mogao smatrati približno normalnim. Do tada će sistem i dalje zavisiti od postojećih zaliha.

Zbog toga brojni analitičari smatraju da su cene nafte pale previše i da tržište potcenjuje rizik od toga da zalihe praktično budu iscrpljene pre nego što rezervoari budu ponovo napunjeni.

„Tržište je odjednom preskočilo sedam koraka unapred“, rekla je Helima Kroft, direktorka za globalnu strategiju roba u RBC Capital Markets. „Svi govore: ‘Gotovo je!’ Ali postoji ogroman logistički izazov da se vratimo tamo gde smo bili.“

Kada početna euforija zbog ponovnog otvaranja moreuza splasne, osnovni tržišni faktori bi mogli ponovo da preuzmu primat i poguraju cene nafte naviše.

„Bez obzira na to šta će se dešavati narednih nedelja u Hormuškom moreuzu, američki potrošači mogu da očekuju više cene tokom letnjih meseci“, rekao je Met Smit iz kompanije Kpler. „To se još nije odrazilo na tržište zbog optimizma oko sporazuma. Ali tržišne sile će na kraju morati da odrade svoje.“

Računica je jasna: čak i kada bi globalno tržište počelo da proizvodi gotovo pet miliona barela dnevno više nego što potrošači traže – kako predviđa Međunarodna agencija za energiju – bilo bi potrebno oko godinu dana da se nadoknadi izgubljenih 1,15 milijardi barela.

„U nekom trenutku fizički bareli zaista postaju važni“, rekao je Den Pikering. „Ako izgubite te količine, to ima posledice.“

Niže cene

Ali tržište nije uvek racionalno.

Trgovci vide veliki talas nafte koji bi uskoro mogao da se vrati na tržište, naročito iz zemalja OPEK-a koje imaju problema sa prihodima i željne su povećanja proizvodnje. Ta nova realnost mogla bi da oteža promenu trenutnog trenda na tržištu nafte, smatra Džej Hetfild, izvršni direktor investicione kompanije Infrastructure Capital Advisors.

Važno je i sagledati širu sliku: svet je bio toliko preplavljen naftom pre početka rata da i dalje postoji određeni zaštitni jastuk uprkos velikom padu zaliha.

„Imali smo značajne rezerve i sada smo ih dobrim delom potrošili“, rekao je Vikas Dviveđi, globalni strateg za naftu i gas u kompaniji Macquarie Group. „Nalazimo se ispod nivoa na kojem smo bili prošle godine, ali ne mnogo ispod.“

Na primer, američke zalihe dizela su na najnižem nivou od 2003. godine, ali su svega 12,4 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Zalihe benzina u SAD samo su pet odsto niže nego pre godinu dana.

Rizik od nestašice zaliha jeste stvaran, ali zagovornici rasta cena nafte pridaju tom problemu preveliku težinu, smatra Dviveđi.

„Ako ste trgovac naftom u rafineriji i vaš posao je da obezbedite sirovu naftu, tokom krize ste morali da obavite deset telefonskih poziva da biste je pronašli. Sada vam je potrebno pet ili šest poziva“, rekao je on. „Za nekoliko nedelja prodavci će sami dolaziti kod vas i govoriti: ‘Imamo naftu, da li želite da kupite?’“

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: