Ta promena odnosa snaga ublažila je očekivanja od njihovog samita u Vašingtonu ove nedelje, ocenjuju analitičari. Si nema razloga da žuri sa ustupcima, dok je Tramp ograničen skupim ratom sa Iranom, koji je pogodio i njegovu popularnost i novčanike Amerikanaca. Iako bi na dnevnom redu mogle da se nađu osetljive teme poput Tajvana, glavno pitanje sastanka 24. septembra biće da li će lideri signalizirati produženje trgovinskog primirja postignutog prošle godine, kojim je izbegnuta nova velika eskalacija trgovinskog rata.
„Si zapravo ne traži ništa konkretno. Želi da produži džentlmenski sporazum sa Trampom kako bi Kina dobila vremena da se dodatno ojača“, rekao je Džon Czin, stručnjak za spoljnu politiku iz Instituta Brukings, koji je ranije bio direktor za Kinu u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost, piše Rojters.
„Sada živimo u Sijevom svetu“
Zvaničnici Bele kuće pokušavaju da umanje očekivanja od velikih dogovora. Američki ministar finansija Skot Besent i kineski potpredsednik vlade He Lifeng održali su u nedelju pripremne razgovore u Njujorku, sa ciljem da otvore prostor za moguće dogovore o veštačkoj inteligenciji i trgovini robom koja nije od strateškog značaja.
To je daleko od Trampovog pristupa iz 2025. godine, kada se vratio u Belu kuću i najavio da će carinama pokušati da reši trgovinski deficit sa Kinom.
Ključni trenutak usledio je u oktobru 2025., kada su se Tramp i Si sastali u Južnoj Koreji. Nakon tog samita dve zemlje su postigle trgovinski dogovor kojim je zaustavljena nova eskalacija carina i drugih mera. To primirje trebalo bi da traje do 10. novembra 2026. godine, pa je njegovo produženje jedno od glavnih pitanja pred septembarski samit.
U međuvremenu, Trampova pažnja bila je podeljena između brojnih drugih spoljnopolitičkih sukoba – od rata u Iranu i situacije u Ukrajini do sporova sa Evropom.
Kina se takođe suočava sa problemima, uključujući usporavanje domaće potražnje i dugotrajnu krizu na tržištu nekretnina. Ipak, njen izvozni sektor nastavlja snažno da raste, u trendu koji ekonomisti sve češće nazivaju „novim kineskim šokom“ – China Shock 2.0.
Kineski suficit u trgovini sa ostatkom sveta mogao bi ove godine drugi put zaredom da premaši 1.000 milijardi dolara.
Američke mere za ograničavanje jeftinih pošiljki na kojima se oslanjaju internet trgovci poput Sheina i Temua dale su rezultate, ali je više od polovine od oko 6.500 kategorija proizvoda koje je Kina ove godine prodala SAD zabeležilo rast u odnosu na 2025. godinu.
Očekuje se da će Sija u Vašington pratiti delegacija kineskih poslovnih lidera, što bi moglo da otvori prostor za razgovore o pristupu kineskih kompanija američkom tržištu.
Administracija Donalda Trampa „mislila je da ogromnim jednostranim pritiskom može da natera Kinu na ustupke, ali to se nije dogodilo“, rekao je Skot Kenedi, stručnjak za ekonomske odnose SAD i Kine iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).
„Sada je ovo Sijev svet i svi mi živimo u njemu.“
Tajvan kao ključni pregovarački adut
Predstojeći samit biće održan samo nekoliko meseci nakon Trampove posete Kini. Američki predsednik boravio je u Pekingu od 13. do 15. maja 2026., što je bio njihov prvi susret ove godine. Septembarski sastanak u Vašingtonu biće njihov drugi susret u 2026.
Tokom majskog susreta Tramp je, prema sopstvenim rečima, sa Sijem razgovarao i o Tajvanu, uključujući prodaju američkog oružja tom ostrvu i spremnost Vašingtona da ga brani.
Tramp je paket naoružanja za Tajvan vredan 14 milijardi dolara opisao kao „pregovarački adut“ u odnosima sa Pekingom. Nakon njegove posete Kini, američki zvaničnici ponovili su da dugoročne obaveze Vašingtona prema Tajvanu nisu promenjene.
Pojedini zvaničnici u Tajpeju i Tokiju strahuju da bi pitanje tog paketa moglo postati deo šireg pregovora sa Pekingom uoči novembarskih izbora za Kongres.
Mogući ekonomski ustupci mogli bi da uključuju kineske kupovine američkih aviona Boeing, poljoprivrednih proizvoda ili druge mere kojima bi Tramp mogao da pokaže rezultate trgovinskih pregovora.
„Odnosi Kine i SAD postali su mnogo više transakcioni“, rekao je Vu Sinbo, profesor na Univerzitetu Fudan u Šangaju i savetnik kineskog ministarstva spoljnih poslova.
Vašington bi možda želeo da trgovinske pregovore postavi kao prioritet, ali bi za Peking ključna mogla da bude američka politika prema Tajvanu.
Pritisak na Iran
Vašington takođe vidi Sija kao lidera koji bi mogao da izvrši uticaj na Iran i doprinese okončanju rata koji je Trampovu podršku javnosti doveo na najniži nivo tokom njegove političke karijere.
Ipak, Si je do sada pokazao malo spremnosti da preuzme takvu ulogu.
Rojters je ranije ovog meseca objavio da Peking prodaje Iranu robu vrednu milijarde dolara kroz šemu za zaobilaženje sankcija. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nije upoznato sa postojanjem takve šeme.
Američke pretnje sekundarnim sankcijama protiv zemalja koje posluju sa Iranom, koje je Besent nazvao „ekonomskim D-danom“, za sada nisu primenjene protiv najvećeg trgovinskog partnera Teherana.
Analitičari smatraju da je i to pokazatelj da Tramp želi da odnose sa Sijem održi stabilnim dok se bavi drugim krizama. Takav aranžman odgovara i kineskom lideru.
„I Si i Tramp smatraju da je stabilnost u međusobnim odnosima veoma korisna jer im omogućava da se usredsrede na hitnija pitanja“, rekla je Rubi Osman, viša geopolitička istraživačica Instituta Tonija Blera za globalne promene.
„Za Trampa je to Iran. Za Sija je to izgradnja otpornosti kineske privrede i društva na ono što dolazi nakon Trampa.“
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)