„Nas devetoro je otišlo u šumu i sada smo napolju ovog trenutka. Pronašla sam nešto što nikada ne bih jela. Jer berem samo lisičarke i vrganje i to je sve što jedemo“, rekla je Jelena iz Čestice za HRT . Ali nije bilo vrganja na vidiku.
„Kako da vam kažem, ni 'G' za pečurke niti 'V' za vrganje. Nema ničega. Pretpostavljam da je zbog suše“, rekao je Božidar Mežnarić iz Koprivnice. Između ostalog, tome je pogodovalo i izuzetno suvo vreme.
„Najviše nedostaje pečurkama vlaga. Ove godine je nije bilo. Nije bilo dovoljno vlage da bi se pečurke pojavile, da bi se pokazale iznad zemlje ili na panjevima ili bilo gde drugde“, objasnio je Branko Bartolić iz Hrvatskog mikološkog i gljivarskog društva. Decenijama su vrganje bile dodatni izvor prihoda u Paki, a prodavale su se duž starog puta Varaždin-Zagreb.
„Ljudi ovde dolaze na razne planinarske ture, da posete tvrđavu Paka, gde je celodnevni program, i do obližnje tvrđave Čanjevo. Imamo najveću dabrovu branu u Varaždinskoj županiji, gde je takođe celodnevno predavanje“, rekla je Renata Horvati, direktorka Turističke zajednice Novog Marofa.
Smeće, prekomerno iskopana zemlja i pečurke koje se beru bez potrebe su problemi na koje upozoravaju berači pečuraka. „Nema vrganja, ali ima plastike. To je strašno. Trebalo je zapravo da organizujemo akciju čišćenja, to bi bilo bolje“, kaže Goranka Mežnarić iz Koprivnice, piše Dnevno.
„Nažalost, previše je tih komercijalnih sakupljača, lažnih komercijalnih sakupljača koji uopšte nemaju sertifikat kao komercijalni sakupljač ili sakupljač pečuraka. Nažalost, neću ovde imenovati nijednu grupu ljudi, ali nažalost koriste fungicide u šumama“, rekao je Bartolić. Zbog nestašice vrganja, cena je oko 30 evra po kilogramu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)