Pre četiri godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optužila je Rusiju da manipuliše energetskim tržištem EU, dok su cene energije naglo rasle. „Radije spaljuju gas nego da ga isporuče“, rekla je tada, upozorivši da tržište više ne funkcioniše.

"To je rat protiv naše energije, naše ekonomije i naše budućnosti", poručila je, naglašavajući da Evropa ubrzano smanjuje zavisnost od ruskih energenata i okreće se pouzdanijim partnerima poput SAD-a i Norveške.

Međutim, prema analizi BBC-ja, Evropa se danas ponovo nalazi u sličnoj situaciji. "Nakon svega smo se zakleli da ćemo naučiti lekciju. Obećali smo promene, a opet smo ovde“, rekao je jedan evropski diplomata, govoreći anonimno.

Kriza na Bliskom istoku podiže cene energije i preti da dominira sastankom evropskih lidera u Briselu. Umesto dugoročnih strategija, vlade se ponovo fokusiraju na kratkoročne mere i smirivanje birača.

"Opet se vrtimo u krug. Drugi rat, isti problemi", upozorio je diplomata.

Nakon 2022. EU je brzo smanjio zavisnost od ruske nafte, gasa i uglja. Danas samo oko 2 odsto uvoza nafte dolazi iz Rusije, uglavnom za Mađarsku i Slovačku, a plan je potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa već sledeće godine.

Pre rata Rusija je, na primer, pokrivala oko 55 odsto nemačkog uvoza gasa. Danas se Evropa oslanja na druge dobavljače, pre svega Norvešku i SAD. Diverzifikacija je postala ključna reč u Briselu, ali problem nije nestao. Zavisnost je i dalje prisutna, samo je raspodeljena na više izvora.

Prema analizi BBC-ja, SAD je postao ključni stub evropske energetske bezbednosti. Evropa je 2022. brzo prešla sa gasa iz gasovoda na tečni prirodni gas (LNG), a danas je najveći svetski uvoznik LNG-a. Američki LNG čini oko 57 odsto ukupnog uvoza u EU, dok Nemačka čak 96 odsto tog energenta nabavlja iz SAD-a.

Ta zavisnost ima i političke posledice. BBC navodi primer nemačkog kancelara Fridriha Merca koji nije reagovao dok je američki predsednik Donald Tramp kritikovao Španiju zbog odbijanja vojne saradnje.

Trampova administracija dodatno je iskoristila evropsku potrebu za energijom i bezbednosnom podrškom, tražeći povećanu kupovinu skupljeg američkog LNG-a. Ursula fon der Lajen je u julu dogovorila paket vredan oko 690 milijardi evra za američku naftu, LNG i nuklearne tehnologije, dok je EU zauzvrat pristao na ukidanje carina na američki uvoz.

Iako je taj dogovor predstavljen kao smanjenje zavisnosti od Rusije, Evropa se time našla u slabijoj pregovaračkoj poziciji prema SAD-u.

Problem, kako ističe BBC, nije samo politička zavisnost već i struktura tržišta. Evropa danas zavisi od LNG-a, što znači veću izloženost globalnim cenama. Zatvaranje Ormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, odmah je izazvalo rast cena.

Početkom marta cene nafte porasle su oko 8 odsto, a gasa u Evropi oko 20 odsto. "Izbor između ruskih energenata i nestabilnog globalnog tržišta veoma je loš izbor za Evropu“, rekao je Dan Marks iz tink-tenka Rusi.

Evropa može da priušti energiju, ali po visokoj ceni, što dugoročno smanjuje konkurentnost ekonomije.

Norveška je danas najveći dobavljač gasa EU i pokriva oko trećinu potreba Unije, ali već radi blizu maksimalnog kapaciteta. Dalje povećanje proizvodnje zahtevalo bi nova ulaganja i istraživanja, što dolazi u sukob sa evropskim klimatskim politikama.

Istovremeno, zavisnost od SAD-a nosi dodatne rizike. Stručnjaci upozoravaju da bi Vašington u krizi mogao preusmeriti energiju na domaće tržište ili koristiti isporuke kao politički alat. Uz to, prirodne katastrofe poput uragana ili požara mogu ugroziti američku infrastrukturu za LNG.

"Reč je o slojevima rizika. Nema jednostavnih rešenja", zaključuje Marks.

Evropski lideri sada razmatraju hitne mere poput ograničenja cena i smanjenja poreza kako bi ublažili udar na građane i industriju. "Ključno je smanjiti uticaj rata na cene energije", rekla je fon der Lajen uoči samita.

Istovremeno raste strah da će visoke cene energije i inflacija dodatno ojačati populističke stranke širom Evrope.

Rat je ponovo otvorio i duboke podele oko klimatske politike. Sistem trgovine emisijama (ETS), koji industriju primorava na plaćanje emisija CO2, postao je predmet oštrih sporova.

Italija i deo srednje Evrope traže njegovo ublažavanje ili privremenu suspenziju, dok zemlje poput Španije, Švedske i Danske upozoravaju da bi to kaznilo one koji su već ulagali u zelenu tranziciju.

Evropske vlade sve više gledaju ka Kini, koja već godinama razvija strategiju smanjenja zavisnosti od nafte i gasa kroz elektrifikaciju. Više od 30 odsto ukupne potrošnje energije u Kini dolazi iz električne energije, znatno više nego u EU, navodi Index.hr.

Više od polovine novih automobila u Kini je električno, što dodatno smanjuje izloženost globalnim energetskim šokovima. Međutim, za razliku od Kine, Evropa je duboko podeljena oko tempa i načina tranzicije.

Deo političara već otvoreno preispituje dosadašnji pristup. Belgijski premijer Bart De Vever pozvao je na normalizaciju odnosa sa Rusijom kako bi Evropa ponovo dobila pristup jeftinoj energiji. Slične ideje kruže i u delovima nemačke industrije, dok krajnje desna AfD traži ukidanje sankcija Rusiji.

Istovremeno, EU ima ambiciozan cilj smanjenja emisija za 90 odsto do 2040, ali stručnjaci dovode u pitanje njegovu izvodljivost. „Evropa želi da smanji zavisnost od nafte i gasa, ali političari se plaše troškova i reakcije birača“, upozorava Georg Zahman iz Bruegela.

Analiza BBC-ja zaključuje da Evropa ponovo stoji pred istim pitanjem kao i u prethodnim krizama: da li će iskoristiti trenutak za stvarne promene ili će se, još jednom, vratiti starim obrascima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.