Prema podacima koje je Dealogic dostavio Financial Times-u, vrednost prekograničnih bankarskih poslova u Evropskoj uniji prošle godine porasla je na 17 milijardi evra, što predstavlja ogroman skok u odnosu na skromne 3,4 milijarde evra zabeležene 2024. godine.

Preusmeravanje viškova

Ovaj intenzitet aktivnosti deo je šireg globalnog trenda koji u svom najnovijem izveštaju analizira konsultantska kuća McKinsey & Company, ističući da se vrednost spajanja i akvizicija u finansijskom sektoru na svetskom nivou prošle godine više nego udvostručila, dostigavši 190 milijardi dolara.

Analiza McKinsey-ja sugeriše da se cela industrija okreće ka većim i strateški značajnijim transakcijama jer banke i finansijske institucije pod svaku cenu traže prilike za skaliranje i modernizaciju tehnologije. Prosečna veličina transakcije globalno je porasla sa 590 miliona dolara na 815 miliona dolara, a srednje i velike transakcije činile su više od polovine ukupne vrednosti svih poslova u 2025. godini. Zanimljivo je da su upravo prekogranične transakcije u bankarstvu činile čak 33 odsto svih poslova, što je znatno više od proseka nefinansijskih sektora koji iznosi 19 odsto.

Razlozi za ofanzivu evropskih igrača

Razlozi za ovakvu ofanzivu kriju se u kombinaciji istorijski visokog viška kapitala i niskih berzanskih vrednosti. Kako navodi Hyder Jumabhoy iz advokatske firme White & Case, 20 najvećih banaka u EU spremno je 600 milijardi dolara viška kapitala uložiti u rast.

Istovremeno, McKinsey upozorava na paradoks: uprkos ostvarenom najvećem neto profitu od bilo kog sektora u 2024., banke i dalje trguju sa odnosom cene i knjigovodstvene vrednosti od samo 0,9. Upravo taj jaz u vrednovanju, u kombinaciji sa visokom likvidnošću, postaje ključni akcelerator spajanja u 2026., smatraju analitičari.

U Evropi su prošlu godinu obeležile transakcije poput prodaje poljskog poslovanja Banco Santander austrijskoj Erste Group za sedam milijardi evra, te akvizicije portugalskog Novo Banco od strane francuskog BPCE za 6,4 milijarde evra.

McKinsey ističe Italiju kao novi epicentar sklapanja poslova unutar EMEA regije, uz primetnu aktivnost u Grčkoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, uprkos optimizmu, prepreke i dalje postoje. Čelnici evropskih banaka upozoravaju da fragmentacija propisa i dalje “zarobljava” stotine milijardi evra iza nacionalnih barijera. Evropska centralna banka (Europska centralna banka) procenjuje da je čak 225 milijardi evra bankarskog kapitala i 250 milijardi evra likvidnosti imobilizovano takvim ograničenjima, što otežava bankama da slobodno preusmeravaju sredstva unutar EU kao što američke banke rade unutar SAD-a.

Dok JPMorgan, na primer, može bez problema preusmeriti višak likvidnosti iz Jute u bilo koji drugi deo SAD-a, u Evropi to često nije pravno ili regulatorno moguće. Takva fragmentacija direktno guši želju za akvizicijama jer kupovina banke u drugoj državi članici ne garantuje mogućnost efikasnog upravljanja kapitalom na nivou cele grupe, ističu u McKinsey-ju.

Osim birokratije, prisutan je i snažan politički otpor. Iako kreatori politika deklarativno pozivaju na jačanje tržišta kako bi se pariralo američkoj konkurenciji, nacionalni interesi često prevladavaju nad evropskom vizijom. Zbog toga se većina trenutnih aktivnosti, uprkos rastu, i dalje svodi na “prijateljske poslove” manjeg ili srednjeg obima, dok velika spajanja često ostaju u sferi teorije zbog straha od gubitka nacionalne kontrole nad finansijskim sektorom.

ECB velika spajanja danas vidi kao nužan alat za konkurentnost naspram SAD-a i Kine i sve češće nacionalnim vladama poručuje da prestanu s “bankarskim nacionalizmom”. Luis de Guindos, potpredsednik ECB-a, jasno je objasnio zašto su prekogranična spajanja, kako je rekao, hitan prioritet: “Nacionalno ograđivanje koje trenutno vidimo ozbiljno ograničava ono što evropske banke mogu postići”.

Prošla godina ipak je donela nekoliko transakcija koje su redefinisale bankarsku kartu kontinenta. Iza najvećeg, već spomenutog preuzimanja većeg dela poljskog poslovanja Banco Santander od strane Erste banke, na drugom mestu se nalazi akvizicija portugalskog Novo Banco od strane francuske grupacije BPCE za 6,4 milijarde evra. Francuski kapital bio je aktivan i na nemačkom tržištu, gde je Crédit Mutuel preuzeo banku OLB za 1,8 milijardi evra.

Jačanje AI kapaciteta

Pobednici 2026. godine biće oni koji koriste M&A za “stratešku preciznost” – ciljano jačanje AI kapaciteta i digitalnih platformi. Sa 600 milijardi dolara viška kapitala u bilansima 20 najvećih banaka, pritisak za daljim transakcijama samo će rasti jer se manje institucije sve teže nose sa troškovima tehnološke transformacije, smatraju analitičari.

“Uzmite u obzir da pet najvećih kreditnih institucija čini manje od 40 odsto ukupne imovine u Austriji i Nemačkoj, sa oko 400 odnosno 1250 institucija. I čine između 65 i 70 odsto ukupne imovine u Španiji i Portugalu, sa oko 185 odnosno 135 igrača. Postoji jasan regulatorni pomak kako bi se podstakle dobro kapitalizovane domaće kombinacije”, kažu u McKinsey-ju.

Prema njihovim predviđanjima, 2026. će biti godina u kojoj će se M&A transformisati iz “čišćenja portfelja” u “stratešku ofanzivu”. Evropa mora brže konsolidovati svoj bankarski sektor kako bi izgradila otpornost na globalne šokove i tehnološku nadmoć SAD-a i Kine. Kako predviđa Andrea Orcel, predsednik Uprave UniCredit, konkurentski krajolik do 2030. biće neprepoznatljiv, a razlika između pobednika i onih koji nestanu biće veća nego ikada pre.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.