Rad preko aplikacija godinama je predstavljao jednostavan način da se zaradi novac. Dostavljači, vozači i drugi platformski radnici mogli su da biraju kada će raditi, dok su kompanije dobijale fleksibilnu radnu snagu, piše Telegraf Biznis.
Međutim, iza takve fleksibilnosti često je stajala velika nesigurnost.
U Srbiji se pripremaju promene propisa koje bi trebalo da urede status i prava platformskih radnika. Promene su povezane sa novousvojenom Konvencijom 193 Međunarodne organizacije rada i Direktivom Evropske unije o radu preko digitalnih platformi.
Cilj nije ukidanje rada preko aplikacija, već postavljanje jasnijih pravila koja bi trebalo da zaštite radnike, ali i obezbede predvidljivije uslove za kompanije.
Ko su platformski radnici?
Platformsko tržište rada više nije ograničeno samo na studente koji nekoliko sati dnevno rade kao dostavljači.
U ovu grupu ulaze ljudi koji preko digitalnih platformi ostvaruju glavni prihod, uključujući dostavljače, vozače, frilensere i druge radnike čiji se posao organizuje putem aplikacija.
Među njima su i strani radnici, kao i ljudi stariji od 50 godina koji teže pronalaze posao na tradicionalnom tržištu rada.
Zbog toga platformski rad za deo ljudi više nije dodatni izvor zarade, već način na koji obezbeđuju egzistenciju.
Šta je do sada bio najveći problem?
Jedan od ključnih problema bio je nejasan radni status.
Radnik može svakodnevno da radi za određenu platformu, da zavisi od njenih pravila i algoritama i da od tog posla ostvaruje najveći deo prihoda, a da pritom nema ista prava kao klasično zaposleni radnik.
To je posebno problematično kada dođe do povrede, bolesti ili gubitka posla.
Za dostavljača koji doživi saobraćajnu nezgodu nekoliko dana ili nedelja bez rada može da znači i potpuni gubitak prihoda, ukoliko njegov način angažovanja ne obezbeđuje odgovarajuću zaštitu.
Šta će se promeniti?
Jedna od najvažnijih promena trebalo bi da bude jasnije određivanje statusa radnika.
Ako osoba u praksi radi kao zaposleni, cilj novih pravila je da njen radni odnos bude prepoznat i da uz njega idu odgovarajuća prava.
To bi trebalo da znači veću zaštitu u slučaju bolesti ili povrede, kao i jasnije uključivanje platformskih radnika u sistem socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Za radnike bi to mogla da bude jedna od najvećih promena u odnosu na dosadašnji model.
Algoritam više ne bi mogao da bude jedini sudija
Poseban deo novih pravila odnosi se na algoritme.
Digitalne platforme koriste automatizovane sisteme za raspoređivanje poslova, određivanje prioriteta, praćenje rada i ocenjivanje radnika.
Problem nastaje kada takav sistem donese odluku koja direktno utiče na egzistenciju radnika.
Nova pravila predviđaju veću transparentnost algoritamskog upravljanja, kao i ljudsku kontrolu važnih odluka.
To bi moglo da znači da radnik ne bi mogao da bude automatski blokiran ili otpušten samo na osnovu odluke algoritma, bez mogućnosti ljudske provere.
Šta to znači za dostavljače?
Za dostavljače bi promene mogle da budu posebno značajne.
Rad na ulici nosi rizike koje kancelarijski posao nema. Saobraćajne nezgode, vremenski uslovi i fizički napor deo su svakodnevnog rada.
Ako dostavljač zbog povrede ne može da radi, gubitak prihoda može biti neposredan.
Zbog toga je pitanje socijalnog i zdravstvenog osiguranja jedno od najvažnijih kada se govori o budućnosti platformskog rada u Srbiji.
Zašto se sada menjaju pravila?
Srbija je deo šire promene načina na koji se u Evropi reguliše rad preko digitalnih platformi.
Gig ekonomija razvila se mnogo brže nego što su se menjali tradicionalni propisi o radu. Zbog toga je nastao prostor između načina na koji ljudi stvarno rade i njihovog formalnog statusa.
Nova pravila trebalo bi da pokušaju da taj jaz smanje.
Tema je bila u fokusu tripartitne radionice održane u Beogradu, uz učešće predstavnika Međunarodne organizacije rada, Evropske unije, Ministarstva za rad, poslodavaca, sindikata i stručnjaka.
Da li će platformski rad nestati?
Ne.
Ideja novih pravila nije da se ukine gig ekonomija ili rad preko aplikacija. Naprotiv, cilj je da ovaj oblik rada dobije jasnija pravila.
Platforme i dalje mogu da nude fleksibilnost, dok bi radnici trebalo da dobiju osnovnu zaštitu koja postoji i kod drugih oblika rada.
Najveće pitanje biće kako će se nova pravila primeniti u praksi i koliko će promeniti postojeći način angažovanja.
Šta bi moglo da bude drugačije za nekoliko hiljada ljudi?
Za radnika koji svakodnevno zavisi od aplikacije, promena statusa može da znači mnogo više od administrativne izmene.
Bolovanje više ne bi trebalo automatski da znači potpuni gubitak prihoda, povreda bi trebalo da bude pokrivena odgovarajućom zaštitom, a odluka o blokiranju naloga trebalo bi da može da bude proverena.
Istovremeno, platforme će morati da dobiju jasnija pravila poslovanja i odgovornosti.
Zbog toga se promene mogu posmatrati kao pokušaj da se pronađe ravnoteža između fleksibilnosti koju platformski rad nudi i prava koja radnici ne bi trebalo da izgube zbog toga što posao obavljaju preko aplikacije.
Gig ekonomija u Srbiji tako ulazi u novu fazu: aplikacija će i dalje određivati veliki deo svakodnevnog rada, ali bi pravila koja štite čoveka iza ekrana trebalo da budu mnogo jasnija.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)