SRBIJA – INVESTICIONI RAJ ZA GRAĐEVINSKU INDUSTRIJU Bizportal na značajnom susretu domaćih i turskih privrednika

BizPortal/V. Popović | 15:00 | 27.09.22 Nekretnine

Na jučerašnjem privrednom skupu, Srbiji se predstavilo 17 turskih kompanija iz građevinskog sektora.

Foto: Bizportal

Turska privreda je jedna od najvećih u Evropi i doživljava svoju ekspanziju jer ima izrazite stope rasta. U skorašnjoj poseti Srbiji, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Beogradu su potpisali niz bilateralnih sporazuma koji učvršćuju ekonomske i političke odnose između naših zemalja, a tiču se saradnje između državnih uprava i u pogledu sveukupnih investicija. Iz tog dobrog političkog odnosa, naša zemlja ima priliku mnogo da nauči i domaću privredu učini jačom, koja je u ovom odnosu snaga značajno slabija u potencijalu nego što je konkretno privreda Turske.

Međusobni trgovinski odnosi, posebno od uvođenja Sporazuma o slobodnoj trgovini, razvijaju se kontinuirano ali svakako na ekonomsku, uslovno rečeno, štetu Srbije. S obzirom na to da značajno raste domaći deficit. Dobra prilika da robnu razmenu između dve zemlje preokrenemo u suficit, odnosno u korist domaće ekonomije, je bio B2B susret 17 turskih kompanija iz industrije građevinskog materijala sa domaćim privrednicima, koji je juče održan u beogradskom hotelu Falkenštajner.

Ovaj poslovni sastanak je upriličen zahvaljujući organizaciji konsultantske kuće Shedu Consulting iz Istanbula i Udruženja izvoznika Istočne Anadolije (DAIB), koji se sad već može nazvati tradicionalnim, jer se ne dešava prvi put. Konferencijska sala “White Pearl“ novobeogradskog hotela je bila mala da primi sve zainteresovane domaće privrednike koji su prijavili svoje učešće. Što ne treba da čudi, jer su B2B (Busines to Business) skupovi najbolji i najbrži način da se u konkretnom slučaju, domaća građevinska preduzeća, proizvođači i uvoznici građevinskog materijala direktno, bez posrednika, oči u oči, povežu i ugovore buduću poslovnu saradnju sa turskim kolegama.

Bizportal je bio gost na ovom važnom privrednom događaju i osetio šta znači nadaleko poznato tursko gostoprimstvo. Razgovarali smo sa jednim od organizatora, Denizom Kutluom, o poslovnim mogućnostima, perspektivama i očekivanjima koja ovakvi skupovi omogućavaju i saznali da bi jedna sajamska hala bila potrebna da ugosti sve poslovne ljude iz Turske, koji su želeli da učestvuju ovom događaju.

Vladalo je ogromno interesovanje turskih preduzeća za ovaj poslovni skup

– Ovo je treći sastanak ove vrste naših i srpskih poslovnih ljudi, jer se prethodni odigrao u maju mesecu ove godine, a prvi 2015. – započinje gospodin Kutlu i dodaje da je vladalo ogromno interesovanje turskih kompanija jer ih se prijavilo čak 3.000, ali ovom prilikom smo se odlučili za 17 najboljih zbog zadatog budžeta i veličine prostora gde se ovaj skup održava.

Sagovornik našeg portala je naglasio da su građevinske firme i proizvođači građevinskog materijala najzainteresovaniji za saradnju sa našim privrednicima i zato je ovom prilikom njima omogućeno da predstave svoje proizvode, dostignuća i materijale koje koriste u svom industrijskom procesu. Kutlu smatra, po informacijama kojima raspolaže, da se upravo u građevinskom sektoru krije najveća pespektiva ekonomske saradnje dve zemlje.

Osim istorije povezuju nas konkurentnost, profit, ali i geografija

Svedoci smo da i u ekonomiji često stvari funkcionišu po onoj narodnoj – dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Tako je Turska iskoristila šansu da uskoči na mesto koje su zauzimali kineski invetsitori, koji su u povlačenju zbog restriktivnih pandemisjkih mera u Kini, i tako izbije na 1. mesto po ulaganjima na evropskom građevinskom tržištu. Ono što je, po rečima Kutlua, takođe išlo u korist turskih investicija u Srbiji je skok evra, a pad vrednosti domaće valute – lire. To je učinilo da se poslovanje ovde višestruko isplati, jer je finansijski konkurentnije odredište od svih ostalih, kada je o ulaganjima reč. Ako govorimo o prednostima međusobne ekonomske saradnje, pored istorijskog konteksta koji naše kulture povezuje i čini da se bolje razumemo nego drugi narodi, ne treba smetnuti s uma i relativnu geografsku blizinu dve zemlje.

Još jedna velika prednost – prelazak granica sa ličnom kartom

– Pored svih prednosti koje sam pomenuo, veliki plus Srbije u odnosu na ostale evropske zemlje je i blizina. Turskoj izuzetno odgovara što je udaljenost Beograda od Istanbula samo 1.000 kilometara, što čini put do ovog tržišta bržim – rekao je Kutlu i naglasio da će od 1. oktobra državljani naših zemalja moći lakše i brže da prelaze državne granice, jer će im za putovanje biti potrebne samo lične karte, zahvaljujući međudržavnim sporazumima koje su potpisali predsednici Erdogan i Vučić. Stvar je tehničke prirode kada će u praksi zaživeti nova pravila putovanja, jer je u toku usaglašavanje informacionih sistema graničnih policija naših zemalja koje se tiče prepoznavanja ćiriličnog pisma na srpskim ličnim ispravama.

Srbija kao investicioni raj

Takođe, Deniz Kutlu je istakao da je naša zemlja neka vrsta investicionog raja za građevinski sektor, jer ima puno neimarskih projekata i gradilišta koje vode turske kompanije. Ovo tržište otvara mnogo mogućnosti za nove građevinske poduhvate, a da ne govorimo o finansijskim prednostima i većem profitu, jer turski građevinski materijal ima povoljnije cene od konkurencije, a i radna snaga je konkurentnija od nekih drugih. Ona je već tu i vredno radi. Naš sagovornik podseća da je trenutno 80.000 građevinaca na gradilištima širom Srbije!

Prehrambena industrija želi proboj na srpsko tržište

Nisu samo građevinska preduzeća ta koja sve više vidi svoj poslovni interes na ovom tržištu. Saznajemo od našeg sagovornika da postoji značajno interesovanje turskih kompanija prehrambene industrije za poslovanje u Srbiji. Pored hrane, i proizvođači nameštaja žele da prošire svoju delatnost, predstave svoja dostignuća u ovoj industriji i ostvare poslovnu kooperaciju sa našom zemljom i privrednicima, pa bi sličan tursko-srpski poslovni skup mogli da očekujemo u najskorijoj budućnosti. Osim za njegovu zemlju, treba naglasiti i značaj za našu zemlju ovakvih međunarodnih privrednih susreta u prilog čemu govori i podatak koji je izneo gospodin Kutlu. Čak 150 domaćih preduzeća je pokazalo zainteresovanost za saradnju sa turskim kolegama i ugovaraju, nadamo se, neke uspešne poslovne poduhvate. U domenu trgovine ili nekog vida zajedničke proizvodnje u sektoru građevinske industrije.