Govoreći na događaju MNI Connect, Ćipolone je ocenio da bi zajednička evropska infrastruktura za digitalna plaćanja bankama dala mogućnost da efikasnije konkurišu na tržištu koje se ubrzano menja.
Prema njegovim rečima, cilj projekta je da banke zadrže odnose sa klijentima i dobiju osnovu za razvoj dodatnih usluga, dok bi digitalni evro dopunjavao gotovinu i postojeća privatna rešenja za plaćanje.
Zajednička infrastruktura za plaćanja širom evrozone
Ćipolone je ukazao da u evrozoni i dalje ne postoji evropsko digitalno sredstvo plaćanja koje pokriva sve zemlje i glavne vrste svakodnevnih transakcija.
Dve trećine kartičnih plaćanja oslanjaju se na međunarodne kartične sisteme, dok 13 od 21 zemlje evrozone nema domaći kartični sistem, naveo je. Postojeća evropska rešenja često su ograničena na pojedina tržišta ili određene vrste plaćanja.
Digitalni evro trebalo bi da omogući plaćanja u prodavnicama, elektronskoj trgovini i između građana, uz korišćenje sa internet vezom i bez nje. Banke i drugi regulisani pružaoci platnih usluga bili bi zaduženi za njegovu distribuciju, rad sa korisnicima i razvoj pratećih usluga.
Zajednički standardi i mreža prihvatanja trebalo bi da bankama olakšaju širenje sopstvenih rešenja preko granica. Digitalni evro mogao bi biti uključen u postojeće kartice i mobilne aplikacije, uz privatne platne usluge.
Bankama naknade, Evrosistemu troškovi osnovne infrastrukture
Prema predloženom modelu, Evrosistem bi finansirao uspostavljanje i rad osnovne infrastrukture i ne bi naplaćivao naknade za platnu šemu i obradu transakcija digitalnim evrom.
Banke i drugi pružaoci usluga dobijali bi naknadu za usluge koje pružaju, dok se detalji tog modela još razmatraju u zakonodavnom postupku.
Time bi, prema oceni Ćipolonea, evropske banke dobile prostor da razvijaju dodatne usluge i prošire poslovanje na nivou evrozone.
Ograničenja iznosa radi zaštite bankarskih depozita
Jedno od ključnih pitanja je mogući odliv depozita iz banaka u digitalni evro. ECB zato predviđa ograničenje iznosa koji pojedinac može držati, a digitalni evro ne bi donosio kamatu.
Korisnici bi mogli da povežu digitalni evro sa računom u poslovnoj banci. Ako raspoloživi iznos ne pokriva plaćanje, razlika bi se povlačila sa povezanog računa, dok bi se primljeni iznosi iznad dozvoljenog limita automatski prebacivali na bankovni račun.
Ćipolone je naveo da je ECB analizirala hipotetička ograničenja od 500 do 3.000 evra na bilansima 2.025 banaka. Prema toj analizi, efekti na likvidnost i finansiranje banaka bili bi ograničeni u redovnim uslovima, a upravljivi i u razmatranom ekstremnom scenariju.
Iznos od 3.000 evra predstavlja jedan od analiziranih scenarija, a ne konačno utvrđeni limit.
Pilot 2027, moguće izdavanje 2029. godine
Prema Ćipoloneovom izlaganju, Savet EU usvojio je svoju pregovaračku poziciju u decembru 2025, a Evropski parlament u julu 2026. Pregovori o konačnom zakonodavnom okviru su u toku, uz cilj da budu završeni do kraja godine.
Ako propisi budu usvojeni do kraja 2026, ECB planira da bude spremna za moguće prvo izdavanje digitalnog evra 2029. godine. Konačna odluka o izdavanju biće doneta tek nakon usvajanja zakonodavstva, navodi Investitor.me.
Pilot je planiran za drugu polovinu 2027. i trebalo bi da traje 12 meseci. Za učešće je izabrano 36 pružalaca platnih usluga, koji će testirati tehnička rešenja, funkcionisanje sistema i iskustvo korisnika.
U okviru dodatnih razvojnih aktivnosti razmatraju se elektronski računi, uslovna plaćanja, transakcije sa više platiša ili primalaca i moguća primena veštačke inteligencije u plaćanjima.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)