Od 14 do 17 sati ovde gotovo niko ne radi - mnogi misle da je lenjost, ali istina je drugačija

Popodnevni odmor decenijama prati reputacija da su Španci zbog njega manje vredni ili da rade kraće od drugih naroda. Međutim, istina je znatno drugačija.

Siesta nije nastala iz lenjosti, već kao odgovor na klimatske uslove, način rada i društvene okolnosti koje su vekovima oblikovale život na Pirinejskom poluostrvu. Paradoksalno, danas upravo u Španiji sve manje ljudi ima priliku da praktikuje ovaj običaj, prenosi Nova.rs.

Šta je zapravo siesta?

Reč siesta potiče od latinskog izraza hora sexta, odnosno „šesti sat“ nakon izlaska sunca. Još u vreme Rimskog carstva to je bio period oko podneva kada su ljudi pravili kraću pauzu od rada.

Tokom vekova ovaj običaj opstao je širom Mediterana, ali je upravo u Španiji postao jedan od simbola nacionalne kulture.

Poklanjaju kuću i daju siguran posao - ljudi iz celog sveta jure ovu priliku, ali postoji jedan uslov, više o tome pročitajte OVDE.

Za razliku od uvreženog mišljenja, tradicionalna siesta nikada nije podrazumevala višesatno spavanje. Najčešće je trajala između 20 minuta i jednog sata, dovoljno da se telo odmori i povrati energiju.

Da li je razlog za siestu velika vrućina?

Visoke temperature jesu jedan od razloga, ali nisu jedini.

U južnim delovima Španije, poput Andaluzije i Ekstremadure, letnje temperature često prelaze 40 stepeni. Pre pojave klima-uređaja rad na otvorenom između 13 i 17 časova bio je gotovo nemoguć.

Poljoprivrednici, građevinski radnici i stočari zato su pravili pauzu tokom najtoplijeg dela dana, a posao nastavljali predveče kada temperature padnu, piše Blic Biznis. 

Međutim, siesta je postojala i u severnim delovima zemlje, gde su leta znatno prijatnija, što pokazuje da klima nije jedini razlog njenog nastanka.

Kako je siesta postala deo načina života?

Istoričari smatraju da je mnogo važniju ulogu imao tadašnji način rada.

Sve do druge polovine 20. veka veliki broj Španaca radio je dva posla kako bi obezbedio dovoljno prihoda za porodicu. Između smena vraćali su se kući na ručak i kratak odmor.

Zbog toga radni dan često nije završavao u 17 časova, već tek oko 20 ili 21 sat.

Istovremeno, ručak je predstavljao najvažniji porodični obrok, pa se prirodno razvila navika da se nakon njega napravi kratka pauza.

Nauka potvrđuje koristi kratkog odmora

Brojna istraživanja pokazuju da kratko popodnevno spavanje može poboljšati koncentraciju, pažnju i raspoloženje, smanjiti umor i povećati produktivnost.

Stručnjaci navode da je idealno da dremka traje između 10 i 30 minuta. Duže spavanje može izazvati osećaj pospanosti i usporenosti nakon buđenja.

Da li Španci i danas praktikuju siestu?

Uprkos stereotipima, većina zaposlenih u Madridu, Barseloni, Valensiji i drugim velikim gradovima danas nema mogućnost da ode kući na popodnevni odmor.

Savremeno radno vreme, kancelarijski poslovi i međunarodne kompanije značajno su promenili svakodnevni život.

Prema istraživanjima sprovedenim u Španiji, mnogi građani retko ili nikada ne spavaju popodne tokom radnih dana. Siesta je danas mnogo češća među penzionerima, decom, ljudima koji rade od kuće i stanovnicima manjih mesta.

Zašto Španci večeraju tako kasno?

Još jedna karakteristika španskog načina života jeste kasna večera, koja često počinje tek između 21 i 22 časa.

Razlog za to krije se u istoriji. Tokom vladavine Franciska Franka 1940. godine Španija je promenila vremensku zonu kako bi bila usklađena sa Nemačkom.

Zbog toga sunce zalazi kasnije nego što bi se očekivalo prema geografskom položaju zemlje, pa su se pomerili i svakodnevni ritmovi života – ručak se najčešće služi oko 14 ili 15 časova, večera oko 21 sat, a odlazak na spavanje često tek posle ponoći.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.