Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji tokom 2025. godine u grupi zanatlija i srodnih zanimanja bilo oko 277.800 zaposlenih. Istovremeno, među nezaposlenima koji su prethodno radili na poslovima iz ove grupe bilo je oko 23.900 ljudi.
Brojke, međutim, ne pokazuju koliko među njima ima ljudi sa iskustvom potrebnim za konkretne zanate. Upravo tu nastaje problem: nije svaki nezaposleni zanatlija automatski obućar, stolar, vodoinstalater ili časovničar koji je dostupan mušteriji.
Problem nije samo pronaći radnika, već pronaći pravog majstora
Za mnoge zanate potrebno je više od formalne kvalifikacije. Dobar majstor godinama stiče iskustvo, uči kako da proceni kvar, izabere materijal i pronađe rešenje kada popravka ne ide po uobičajenom postupku.
Zato se pojedini zanati ne mogu brzo popuniti samo novim zapošljavanjem.
Mušterija može da pronađe nekoga ko se bavi sličnim poslom, ali ne nužno i majstora koji zna da popravi staru mašinu, popravi kvalitetnu kožnu obuću ili napravi komad nameštaja po meri.
Sve manje ljudi želi da uči zanat godinama
Zanatski posao ima jednu veliku prednost - da se dođe do iskustva, dobar majstor može imati stalnu potražnju.
Ali put do toga nije kratak.
Za razliku od nekih poslova koji se mogu savladati kroz kraću obuku, kod mnogih zanata potrebno je više godina rada uz iskusnog majstora. Mladima je zato često privlačnije zanimanje koje nudi kancelarijski posao, rad na računaru ili mogućnost rada od kuće.
Podaci RZS pokazuju da je među zaposlenima u grupi zanatlija i srodnih zanimanja bilo oko 217.300 ljudi koji rade subotom, 75.300 nedeljom, 118.800 uveče i 37.500 noću, što pokazuje da ovaj deo tržišta rada često podrazumeva i radno vreme van klasičnog rasporeda.
Ono što se nekada popravljalo danas se često baca
Nedostatak majstora menja i ponašanje potrošača.
Ako je teško pronaći obućara, krojača ili servisera, a cena popravke nije mnogo niža od kupovine novog proizvoda, deo ljudi će izabrati jednostavniju opciju – kupovinu.
Tako se gubi još jedan deo zanatskog znanja, dok istovremeno raste količina stvari koje završavaju kao otpad.
Zanat može postati posao budućnosti
Paradoks je u tome što ono što danas deluje kao "posao iz prošlosti" može sutra biti veoma traženo zanimanje.
Što je manje ljudi koji znaju određeni posao, vrednost tog znanja može biti veća. Zato se za mlade otvara prostor koji možda nije bio očigledan pre nekoliko decenija.
Dobar električar, vodoinstalater, stolar, bravar, keramičar ili serviser ne mora da čeka da mu neko ponudi posao - može da izgradi sopstvenu bazu mušterija.
Državne institucije upravo zato prate potrebe poslodavaca i nedostatak određenih znanja i veština kroz istraživanja tržišta rada. A dok se tržište rada menja, jedno pravilo ostaje isto: kada dobar majstor postane teško dostupan, njegov zanat više nije samo veština – postaje ozbiljna tržišna prednost.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)