Ima samo 20 godina, a izabrala je život od kog bi mnogi pobegli - umesto grada, ima 23 koze i pravi svoj sir

Nakon godina provedenih među asfaltom, saobraćajnim gužvama i stalnom trkom sa vremenom, mnogi počinju da traže drugačiji život, bliži prirodi i mirniji ritam.

Sve više ljudi se oseća sitim gradske buke, gužve i stalnog pritiska svakodnevnog života.

Nakon godina provedenih među asfaltom, saobraćajnim gužvama i stalnom trkom sa vremenom, mnogi počinju da traže drugačiji život, bliži prirodi i mirniji ritam.

Jedna od njih je dvadesetogodišnja Jovana iz sela Katići, smeštenog u podnožju planine Mučanj.

Za razliku od mnogih svojih vršnjaka koji svoju budućnost zamišljaju u velikim gradovima, ona je odlučila da ostane u svom rodnom gradu.

Njen put vodi ka uzgoju koza, pravljenju sira i životu koji je, kako kaže, pronašla upravo tamo gde je odrasla. Iako je završila srednju školu i upisala fakultet, Jovana nije napustila selo.

Dok se mnogi njeni vršnjaci spremaju da se presele u urbane sredine i žive daleko od mesta gde su odrasli, ona je odlučila da ostane na dedinoj zemlji.

Novac koji je zaradila branjem malina nije trošila na putovanja niti ga štedela za selidbu.

Odlučila je da ga uloži u porodičnu farmu i stado koza.

"Godinama sam mislila da moram da odem odavde"

 Jovana kaže da ljubav prema životinjama i prirodi nosi sa sobom još od detinjstva. Iako je dugo verovala da će, kao i mnogi mladi ljudi, morati da napusti svoj rodni grad i krene putem kojim idu drugi, na kraju je shvatila da želi da ostane.

"Opisala bih sebe kao devojku koja mnogo voli životinje i prirodu. Godinama sam mislila da moram da odem odavde i krenem putem kojim idu svi drugi, ali sam imala veliku želju da ostanem jer sam ovde imala lepo detinjstvo. Vremenom sam shvatila da je ovde zdravlje i da mogu da stvorim nešto svoje od čega ću živeti", naglasila je Jovana. 

Danas pokušava da pronađe način da spoji obrazovanje i život na selu. Fakultet joj je važan, ali joj je podjednako važno da ne napusti mesto gde je pronašla ono što smatra svojim životnim putem.

"Nadam se da ću uspeti da uskladim fakultet i ostanak ovde jer je mir neprocenjiv. Kad god odem u grad, uvek je stres i žurba, dok je ovde sve potpuno suprotno“, naglasila je ona.

Od branja malina do sopstvenog stada od 23 koze Jovanino stado trenutno broji 23 koze, ali njeni planovi se tu ne završavaju.

Naprotiv, ona već razmišlja o daljem proširenju proizvodnje i ponude. Ove godine je proširila svoje stado sa 12 alpskih koza, koje planira da proizvode mleko za nekoliko godina. Planira da na proleće pomuze osam koza, što bi trebalo da bude važan korak u daljem razvoju njenog posla.

Njen cilj je da nastavi proizvodnju i prodaju sira, ali i da postepeno uvodi nove sorte i proširuje ponudu.

"Planiram da nastavim proizvodnju i prodaju sira, uvodim nove sorte i proširujem ponudu. Uzgajam koze prvenstveno iz ljubavi, ali sam shvatila da ono što volim mogu da pretvorim u posao. Ako uspem da radim ono što volim, mislim da ću biti srećna", rekla je Jovana.

Svoj sir je predstavila i na Beogradskom sajmu

Nedavno je predstavila svoj rad i proizvode na Beogradskom sajmu hrane i pića, gde je, kaže, dobila veoma pozitivne reakcije.

Za nju ovaj nastup nije bio važan samo zbog prezentacije proizvoda. Želela je da ljudi vide ko stoji iza svega što je radila i koliko joj je značio posao koji je odlučila da razvije u svom rodnom selu.

"Bilo mi je važno da ljudi vide ko sam i šta radim, i da pokažu svoj rad. Zadovoljna sam kako je sve prošlo", dodala je ona.

Trenutak koji je promenio njen pogled na budućnost Posebno emotivno govori o svojim počecima i trenutku koji joj je, kako kaže, potvrdio da je donela pravu odluku.

Bila je zima, a Jovana je ostala sama kod kuće sa svojim kozama. Te zime, koze su počele da rađaju dok je ona bila sama sa njima. To je značilo stalnu brigu i proveru životinja, ali i iskustvo koje joj je ostalo duboko urezano u sećanje.

"Bila je zima i bila sam sama kod kuće sa kozama. Te zime, koze su se okotile dok sam ja bila sama sa njima. Morate stalno da ih proveravate i brinete o njima. Najlepši osećaj na svetu je kada se rodi malo stvorenje, držite ga u rukama, a ono nije teško ni kilogram. Tada sam shvatila da treba da radim ono što volim", prisetila se. 

Taj trenutak, kaže, pomogao joj je da shvati da ne želi da odustane od života koji je počela da gradi.

"To je nešto što se ne može kupiti"

Danas, kaže, teško joj je da zamisli da jednostavno ode i ostavi sve što je izgradila. Posebno je emotivna zbog odnosa koji je stvorila sa svojim životinjama i odgovornosti koju oseća prema njima.

"Nisam mogla da odem znajući da sam ovde ostavila nešto tako malo. Veoma sam emotivna, i taj trenutak kada sam bila sama sa njima i videla koliko mi veruju - to je nešto što se ne može kupiti", zaključila je Jovana za "Povratak u selo". 

Njena priča pokazuje da život na selu za mlade ljude ne znači nužno odustajanje od obrazovanja, ambicija ili razvoja poslovanja.

Jovana je završila srednju školu, upisala fakultet i istovremeno odlučila da izgradi sopstveni posao u mestu gde je odrasla. Dok mnogi mladi ljudi iz manjih sredina vide preseljenje u grad kao jedini put ka budućnosti, ona je odlučila da pokuša da ostvari svoje planove među planinskim pejzažom, životinjama i porodičnom farmom.

Njen cilj je jednostavan, ali joj je očigledno važan: da radi ono što voli, da razvija proizvodnju sira i istovremeno da ostane u okruženju u kojem je pronašla mir.I čini se da je upravo u trenutku kada je sama usred zime dočekala male jariće na svet shvatila da njen put ipak ne vodi ka gradskoj vrevi, piše Dnevno.hr

Vodio je do stada koje je počela da gradi novcem koji je zarađivala berući maline, do sira koji je želela da pravi i do života na selu kog, uprkos fakultetu i svim mogućnostima koje su joj se otvarale, za sada nije želela da se odrekne.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.