Jedan hektar može da donese desetine hiljada evra prihoda - ova kultura tek čeka svoju šansu u Srbiji

Ova povrtarska kultura ima svoje mesto na tržištima Mediterana, koristi se sveže, u gastronomiji i preradi, a pitanje koje se sve češće postavlja jeste – može li da uspe i u Srbiji i da li se njen uzgoj može pretvoriti u isplativ posao?

Odgovor nije jednostavan. Artičoka može da se gaji u različitim klimatskim uslovima, ali je reč o kulturi koja ima posebne zahteve, pa bi proizvođač pre ulaska u posao morao da proveri sortu, zemljište, mogućnost navodnjavanja i način prezimljavanja biljke.

Najveći potencijal, međutim, nije nužno u tome da se odmah zasadi hektar. Za početnika bi mnogo racionalniji pristup bio da se prvo napravi manji probni zasad, ispita kako biljka reaguje na lokalne uslove i, što je još važnije, pronađu kupci.

Koliko može da rodi jedan hektar?

Prinos artičoke značajno zavisi od sorte, gustine sadnje, načina proizvodnje i klimatskih uslova.

U jednom novijem istraživanju hibridne sorte ostvarile su oko 14,6 i 15,7 tona tržišnih glavica po hektaru, dok su neke lokalne sorte imale znatno niže prinose, između približno 2,6 i 7,3 tona po hektaru.

Druga istraživanja pokazuju da se kod odgovarajućih sorti i uslova mogu ostvariti i prinosi od oko 18 do više od 20 tona tržišnih glavica po hektaru. U jednom ogledu prinos je, u zavisnosti od sorte i načina proizvodnje, bio između 13,7 i 24,3 tone po hektaru.

To znači da ne postoji jedna cifra koju bi budući proizvođač mogao jednostavno da upiše u kalkulator. Za Srbiju bi bilo neophodno prvo utvrditi koje sorte najbolje podnose ovdašnje uslove.

Koliko biljaka je potrebno?

Gustina sadnje zavisi od sorte i sistema proizvodnje. Kao orijentir, u jednom proizvodnom sistemu korišćeno je oko 9.200 biljaka po hektaru, pri razmaku od 1,4 metra između redova i 0,8 metara između biljaka.

To znači da se kod zasada od jednog hektara govori o nekoliko hiljada biljaka, pa je sadni materijal jedna od važnijih stavki početne računice.

Kod artičoke se mogu koristiti različiti načini razmnožavanja, uključujući proizvodnju iz semena i vegetativno razmnožavanje. Izbor sistema utiče i na troškove proizvodnje.

Koliko novca treba za početak?

Budući proizvođač morao bi da računa na: pripremu zemljišta, sadni materijal, sadnju, sistem za navodnjavanje, đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, radnu snagu, berbu, sortiranje, ambalažu,  transport, eventualno skladištenje i hlađenje.

Ukoliko proizvođač već poseduje zemljište, mehanizaciju i sistem za navodnjavanje, ulazak u posao je znatno jeftiniji nego kada sve mora da se kupuje od početka.

Zbog toga nije odgovorno tvrditi da je za hektar artičoke potrebno tačno određeno, univerzalno ulaganje. Trošak može značajno da varira upravo zbog cene sadnog materijala, načina proizvodnje i infrastrukture koju poljoprivrednik već ima.

Koliko može da se zaradi?

Upravo prihod otvara najzanimljiviji deo priče, ali i pokazuje gde se krije najveća neizvesnost. Ako bi se ostvario prinos od oko 15 tona po hektaru, vrednost proizvodnje u velikoj meri zavisila bi od toga po kojoj ceni bi artičoka mogla da se plasira. Kod prodajne cene od dva evra za kilogram, prihod bi bio oko 30.000 evra po hektaru, dok bi cena od tri evra podigla ukupnu vrednost roda na približno 45.000 evra. U slučaju da proizvođač uspe da dostigne cenu od četiri evra po kilogramu, prihod bi mogao da se približi iznosu od 60.000 evra po hektaru.

Artičoka traži vodu i dobar izbor sorte

Jedan od važnih faktora proizvodnje je navodnjavanje. Istraživanja u mediteranskim proizvodnim područjima pokazuju da su voda, đubrenje i način proizvodnje značajne stavke u proizvodnji artičoke. U jednoj analizi proizvodnih sistema korišćeni su prosečni prinosi od 12 do 18 tona po hektaru, uz različite sisteme proizvodnje i razmnožavanja.

Zbog toga bi proizvođač u Srbiji pre podizanja većeg zasada morao da ispita kvalitet zemljišta i obezbedi pouzdan izvor vode.

Poseban izazov je i izbor sorte koja može da podnese lokalne klimatske uslove. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da prilagođenost sadnog materijala lokalnoj klimi može značajno da utiče na uspeh proizvodnje.

Da li bi artičoka mogla da postane novi hit srpskih njiva?

Mogla bi, ali pre svega kao nišna kultura, a ne kao zamena za pšenicu, kukuruz ili tradicionalno povrće.

Njena prednost je upravo u tome što domaća proizvodnja nije razvijena kao kod tradicionalnih kultura, pa bi proizvođač koji pronađe tržište mogao da se pozicionira kao specijalizovani dobavljač.

S druge strane, nedovoljno razvijeno domaće tržište znači da je rizik veći. Ako se proizvede mnogo više nego što mogu da apsorbuju restorani, trgovine i drugi kupci, cena može da bude problem.

Zato bi najpametniji model bio postepen: prvo nekoliko ari, zatim testiranje sorte i prinosa, ugovaranje prodaje, pa tek onda širenje proizvodnje.

Artičoka, dakle, nije laka zarada niti kultura koju treba saditi samo zato što na stranom tržištu može da dostigne visoku cenu. Ali za poljoprivrednika koji ima zemljište, vodu, znanje i unapred obezbeđeno tržište, mogla bi da bude zanimljiva nova niša.

Najveća računica zato nije samo u pitanju "koliko rodi hektar", već koliko proizvođač može da proda, kome može da proda i po kojoj ceni. Upravo od toga će zavisiti da li će artičoka u Srbiji ostati egzotična kultura ili će postati novi poljoprivredni biznis.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.