Haskel je pokrenuo posao pod nazivom "Majkovo jedinstveno blago", kroz koji kupuje napuštene skladišne jedinice na području Njujorka i potom prodaje njihov sadržaj putem eBaya i aukcija.
Prema dokumentima koje je pregledao CNBC Make It, njegov posao je tokom 2025. godine doneo oko 135.000 dolara prihoda od prodaje, dok je od januara do sredine jula ove godine ostvario dodatnih 85.000 dolara.
Iako danas barata ozbiljnim iznosima, Haskel je počeo mnogo skromnije. Kao dečak je prodavao knjige na eBayu za nekoliko dolara, a zatim je počeo da kupuje ređe LEGO kockice i čuva ih sve dok ne prestanu da se proizvode, računajući da će im cena kasnije porasti.
Od prodaje knjiga za nekoliko dolara do biznisa vrednog stotine hiljada
Njegova priča uklapa se u širi trend među mladima. Prema julskom izveštaju Bank of America Instituta, pripadnici generacije Z "nesrazmerno" doprinose rastu broja novih preduzetnika. U junu je rast poslovnih aplikacija među pripadnicima generacije Z bio više nego dvostruko veći nego kod milenijalaca i generacije X.
U izveštaju se navodi i da osnivači kompanija postaju sve mlađi, dok pokretanje sopstvenog posla za deo mladih predstavlja alternativu tradicionalnom putu zaposlenja i način da povećaju prihode u trenutku kada je tržište rada teško.
Nije imao prosek 4,0, pa je tražio drugi način da se izdvoji
Haskel kaže da ga je upravo želja da se razlikuje od svojih vršnjaka dodatno pogurala u preduzetništvo.
"Gledao sam okolo i video da svi imaju prosek ocena 4,0 i bio sam pomalo nesiguran", kaže on, objašnjavajući da nije imao isti akademski uspeh.
Dok je razmišljao o fakultetu, sve češće je sebi postavljao pitanje: "Kako ću se razlikovati od mase".
Pritisak je bio dodatno pojačan sve većim brojem kandidata za upis na fakultete. Organizacija Common App, preko koje se više od milion studenata godišnje prijavljuje na različite fakultete, zabeležila je tokom ciklusa prijava 2025–26. godine rast broja kandidata od dva odsto i ukupnog broja prijava od pet odsto do 1. marta, u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
A onda je Haskel sasvim slučajno ponovo naišao na emisiju "Ratovi skladišta".
Početkom 2024. godine kupio je svoju prvu napuštenu skladišnu jedinicu, i to za samo 10 dolara. Unutra je pronašao kanister ugljen-dioksida koji je uspeo da proda za 40 dolara.
To je bio samo početak. Ubrzo je počeo da usklađuje školu i posao, pa je vikende provodio obilazeći skladišne jedinice.
"Išao bih do ormarića subotom i nedeljom i žurio da se vratim u školu i vratim spreman u ponedeljak", kaže Haskel, koji je diplomirao u junu.
Danas još nije siguran šta će se dogoditi kada počne fakultet.
"Možda će početak fakulteta biti najgore vreme za moj posao sa skladišnim jedinicama, ili možda najbolje vreme", kaže on.
Ali bez obzira na ishod, smatra da je već vredelo.
Platio 450 dolara, a pronašao umetnine vredne 36.000
Najveći preokret u njegovom poslu dogodio se kada je za 450 dolara kupio skladišnu jedinicu za koju je kasnije saznao da je pripadala osramoćenom njujorškom trgovcu umetninama Endruu Krispou.
Unutra se nalazila, između ostalog, slika Mana Reja, jednog od značajnih predstavnika dadaizma i nadrealizma, kao i nekoliko skica modernističkog slikara Volta Kuna.
Haskel kaže da su umetnine zajedno prodate za čak 36.000 dolara.
Taj pronalazak nije mu doneo samo novac. Ubedio je i njegove roditelje da njegov neobičan posao ima smisla.
"Svaki put kada se vozim do ormarića, razmišljam, hoće li ovo biti sledeći Krispo",, kaže Haskel.
Upravo je potraga za takvim otkrićima ono što ga i dalje privlači.
Ne traži samo vredne stvari - pokušava da otkrije ko ih je nekada posedovao
Haskel obično dobija fotografije skladišne jedinice pre nego što je kupi, ali nikada ne može da zna šta se tačno nalazi unutra. Za njega je upravo ta neizvesnost deo uzbuđenja.
Međutim, njegov posao se ne zasniva samo na sreći.
Kaže da pokušava da sastavi priču o prethodnom vlasniku na osnovu sitnica koje pronađe među stvarima.
Suveniri sa fakulteta, na primer, sami po sebi možda ne vrede mnogo. Ali mogu da ukažu na to da je vlasnik bio fakultetski obrazovan, što Haskelu može biti signal da se među stvarima nalaze i vredniji predmeti.
"Način na koji zarađujete novac nije gledajući stvari koje su direktno ispred vas. To je povezivanje tačaka sa raznim sitnicama koje možda nisu očigledne", naveo je on.
Neke pronađene stvari mogu nedeljama, mesecima, pa čak i godinama da čekaju kupca. Haskel kaže da predmeti ponekad ostaju u kući njegove majke od dve nedelje do dve godine, dok ne pronađu put do novog vlasnika. A, neke stvari uopšte ne prodaje.
Ako mu se nešto posebno dopadne, poput ukrašenog tepiha ili lampe, jednostavno odluči da to zadrži.
Majka mu je pokazala kako da prepozna šta zaista vredi
Haskel kaže da je deo znanja o proceni vrednosti stekao gledajući majku kako pregovara na rasprodajama imanja.
Dok je još bio maloletan, ona mu je pomagala i oko praktične strane posla, uključujući potpisivanje cena za predmete. Ponekad je čak koordinirala sa kupcima kako bi prodaja bila završena dok je Haskel bio na časovima.
Danas najveći deo posla vodi sam, ali mu iskustvo koje je stekao na početku i dalje pomaže.
Ipak, nije svaki odlazak do skladišta uspešan. Kao i svaki preduzetnik, Haskel mora da računa na rizik.
Kada mu se obaveze nagomilaju i kada usklađivanje škole i posla postane previše zahtevno, vraća se na trenutak koji mu je promenio pogled na ceo posao.
"Imao sam dobar ormarić. Pa hajde da kupimo još jedan", kaže on.
Za 18-godišnjaka, ono što je počelo kao kupovina tuđih napuštenih stvari za nekoliko dolara pretvorilo se u posao koji donosi stotine hiljada dolara prihoda – uz jednu važnu lekciju: ponekad se najveća vrednost krije upravo tamo gde je drugi više ne vide.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)