Cena kafe u kafiću na prvi pogled može da deluje kao odličan posao. Šoljica se prodaje za nekoliko stotina dinara, dok je količina kafe koja se koristi za pripremu jednog espresa relativno mala.
Međutim, cena po kojoj se kafa prodaje nije isto što i zarada kafića.
Pre nego što se izračuna koliko vlasniku zaista ostane od jedne šoljice, potrebno je uračunati nabavku kafe, PDV i druge dažbine, kao i deo troškova zakupa, zaposlenih, struje, vode, opreme i održavanja lokala.
Koliko košta kafa koju kafić posluži?
Za primer može da se uzme kafa koja se u lokalu prodaje za 250 dinara.
Sirova kafa predstavlja samo jedan deo troška. Tu su i mleko ako se služi kafa sa mlekom, šećer, voda, čaša ili šoljica, salveta i drugi potrošni materijal.
Kod espresa, količina kafe potrebna za jednu šoljicu nije velika, zbog čega nabavna vrednost same sirovine može biti značajno niža od prodajne cene.
Ali razlika između te dve cifre ne predstavlja automatski profit.
Gde odlazi novac od jedne kafe?
Kafić od svake prodate kafe mora da pokrije deo svojih ukupnih troškova.
Najveće stavke su najčešće zarade zaposlenih, zakup lokala, porezi i doprinosi, električna energija, voda, oprema, održavanje, nabavka robe i različiti operativni troškovi.
Zbog toga je pogrešno računati profit tako što se od 250 dinara jednostavno oduzme cena kafe.
Ako se, na primer, kafa prodaje za 250 dinara, jedan deo tog iznosa pripada porezu, drugi deo odlazi na direktne troškove proizvoda, dok ostatak mora da učestvuje u pokrivanju svih troškova poslovanja.
Tek ono što ostane nakon svih troškova može se posmatrati kao profit.
Zašto je promet važniji od zarade na jednoj šoljici?
Kafić ne živi od jedne prodate kafe.
Mnogo je važnije koliko se kafa i drugih proizvoda proda tokom dana.
Ako lokal proda 100 kafa dnevno po 250 dinara, promet samo od tog proizvoda iznosi 25.000 dinara dnevno.
Za 30 dana to bi bilo 750.000 dinara prometa od kafe, pod pretpostavkom da se svaki dan proda isti broj šoljica.
Ali ni tih 750.000 dinara nije profit.
Od tog novca treba pokriti sve troškove poslovanja, a stvarna zarada zavisi od nabavnih cena, broja zaposlenih, zakupa, lokacije i strukture prodaje.
Najveću razliku pravi lokacija
Dva kafića mogu prodavati kafu po istoj ceni, a imati potpuno različitu profitabilnost.
Lokal u centru grada sa visokim zakupom mora da napravi mnogo veći promet kako bi pokrio troškove.
Kafić sa manjim zakupom može imati niže fiksne troškove, ali možda i manji broj gostiju.
Zbog toga sama cena kafe nije dovoljna da bi se procenilo koliko neki kafić zarađuje.
Kafa nije jedini izvor zarade
Kafići uglavnom ne zavise samo od prodaje espresa.
Važan deo prometa mogu da čine kafa sa mlekom, bezalkoholna pića, sokovi, voda, pivo, vino, kokteli i druga ponuda.
Zbog toga je za poslovanje mnogo važnija prosečna potrošnja po gostu nego samo cena jedne kafe.
Gost koji naruči kafu od 250 dinara i ode posle deset minuta donosi lokalu potpuno drugačiju računicu od gosta koji naruči kafu, vodu i još jedno piće.
Koliko onda stvarno ostaje?
Ne postoji jedna cifra koja važi za svaki kafić.
Ako kafa košta 250 dinara, od tog iznosa se prvo izdvajaju porezi i direktni troškovi, a zatim se kroz ukupan promet pokrivaju zakup, plate, komunalije, oprema i ostali rashodi.
Zato kafa od 250 dinara nije 250 dinara zarade.
Upravo su visoki fiksni troškovi razlog zbog kojeg kafić može imati veliki dnevni promet, a relativno malu konačnu dobit.
Najveću razliku između uspešnog i neuspešnog lokala često ne pravi cena jedne kafe, već kombinacija broja gostiju, prosečnog računa i kontrole troškova.
Računica je jednostavna samo na prvi pogled
Kafa ima jednu od zanimljivijih ekonomskih računica u ugostiteljstvu jer je nabavna vrednost sirovine relativno mala u odnosu na cenu koju gost plaća.
Ali posao kafića nije samo prodaja kafe.
Iza svake šoljice stoje zakup prostora, rad zaposlenih, oprema, energija, porezi, nabavka i brojni drugi troškovi.
Zato se prava zarada kafića ne meri time koliko košta jedna šoljica, već koliko lokalu ostane kada se na kraju meseca plate svi računi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)