Prema istraživanjima na koja se poziva BBC, osobe koje koriste samouslužne kase znatno češće premašuju planirani iznos za kupovinu. Stručnjaci za potrošačko ponašanje ističu da izostanak kontakta sa zaposlenim na kasi menja način donošenja odluka. Kupac ne oseća društveni pritisak niti potrebu da objašnjava sadržaj svoje korpe, ono što kupuje ostaje njegova privatna stvar.

Statistika ne ostavlja sumnju. Prema podacima kompanije Vita Mojo, čak 61 odsto kupaca potroši više na terminalu nego na tradicionalnoj kasi, pri čemu prosečna vrednost narudžbine raste i do 40 odsto.

"Uklanjamo aspekt razgovora i osećaj procenjivanja", objašnjava Din Vord (Ward), osnivač i direktor za proizvode u kompaniji Evoke Creative.

Slični zaključci proizlaze iz istraživanja bihejvioralnih ekonomista sa Univerzitet u Tel Avivu. Naučnici su dokazali da samostalno skeniranje proizvoda smanjuje takozvani psihološki trošak trošenja novca. Kupac se fokusira na rukovanje uređajem, a ne na rastući iznos na ekranu, što olakšava donošenje odluka o dodatnim kupovinama.

Stručnjaci ističu da sama tehnologija nije problem, ključno je kako ona utiče na naše odluke. Samouslužna kasa eliminiše trenutak razmišljanja koji se javlja u kontaktu sa drugom osobom. Umesto toga, ona nudi protočnost, anonimnost i osećaj kontrole, piše Telegraf.

Zaključci istraživanja i analiza su jasni: iz prodavnice izlazimo brže, ali sa računom koji je veći nego što smo planirali. Cena za udobnost može biti viša nego što očekujemo.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.