Druga najveća svetska ekonomija potrošila je 158,8 milijardi dolara (270 milijardi KM) na uvoz zlata u prvih osam meseci ove godine. Ovo je značajno povećanje u poređenju sa celom prošlom godinom, kada je 96,5 milijardi dolara (164 milijarde KM) potrošeno na uvoz 886 tona zlata, izveštava „Fajnenšel tajms“.
Ovaj porast potražnje usledio je nakon što je Kina privremeno usporila kupovinu tokom snažnog rasta cena zlata, koje su porasle sa 2.625 dolara (4.470 KM) po unci na vrhunac od 5.595 dolara (9.500 KM) na početku godine.
Kina je sama najveći svetski proizvođač ovog plemenitog metala, sa prošlogodišnjom proizvodnjom od 384 tone, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC).
Analitičari su primetili da kineski investitori sve više kupuju zlato kao deo šireg napora da diverzifikuju svoja ulaganja. Ilustracije radi, kineska ulaganja u obveznice Ministarstva finansija SAD smanjena su na 618 milijardi dolara (1.100 milijardi KM), što je najniži iznos od avgusta 2008. godine.
„Centralna banka i privatni investitori diverzifikuju svoje rezerve i štednju ka imovini koja ne nosi rizik druge strane, što je deo šire dugoročne strategije očuvanja bogatstva“, podsetila je Lisa Liu, direktorka kompanije Gold Mountains Asset Management, ogranka najvećeg kineskog rudara zlata Zijin Mining Group.
Mogućnosti za domaća ulaganja u Kini su prilično ograničene od 2021. godine i krize na tržištu nekretnina. Kineski indeks akcija CSI 300 je ove godine pao za 1,8 procenata i više je od petine ispod svog vrhunca početkom 2021. godine, dok su prinosi na kineske državne obveznice blizu istorijski najnižih nivoa.
„Ovo nije kratkoročna trgovina, već višegodišnje preuređenje imovine domaćinstava i države. Obim i kontinuitet kineske kupovine sada su ključni pokretači globalnih cena zlata i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti sve dok traje neizvesnost oko ekonomskog rasta i geopolitike“, dodao je Liu.
Institucionalna kupovina zlata i dalje je najznačajniji faktor rasta cena na globalnom tržištu. Kristofer Hamilton iz kompanije Invesko istakao je da se zlato više ne ponaša kao u ranijim periodima rasta realnih prinosa kada je njegova cena padala, i da se trenutno nalazimo u okruženju u kojem investitori žele da poseduju realnu imovinu po svaku cenu.
Prema procenama analitičkih kuća poput Goldman Saksa, Centralna banka Kine kupuje znatno više zlata nego što zvanično najavljuje. Oni procenjuju da je kineska centralna banka kupila 35 tona zlata za samo jedan mesec, što je znatno više od zvanično prijavljenih 20 tona.
Ovaj potez Kine deo je šireg globalnog trenda među suverenim državama koje žele da fizički vrate i obezbede svoje zlatne rezerve, poput Vlade Holandije, koja je nedavno prebacila deo svojih zlatnih rezervi iz Njujorka u London, piše Fajnenšel tajms.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)