Agencije za nekretnine, višegodišnji ugovori, kvadrati koji se skupo plaćaju. Kada je minhenskom arhitektonskom birou Opposite Office bio potreban novi prostor, osnivač Benedikt Hartl pogledao je te brojke i zaključio da najpametnije rešenje nije manja kancelarija, niti članstvo u coworking prostoru. Bilo je to – nikakva kancelarija, barem ne ona za koju se plaća zakup.
Rezultat je Baumhaus ofis (Baumhaus Office), kancelarija površine svega oko jednog kvadratnog metra, pričvršćena za drvo u kampusu Bauhaus-Univerziteta u Vajmaru. Napravljena je od drveta smrče, šperploče i aluminijumske obloge koju Hartl polušaljivo opisuje kao „nalik NLO-u“, piše Yanko design.
Do nje se dolazi merdevinama. Unutra se nalaze police, mali sto i preklopni paneli koji radni prostor proširuju taman toliko da u njemu mogu da borave dve ili tri osobe – pod uslovom da svi drže laktove uz telo.
Iznad glave nalazi se kupolasti krovni prozor, pa umesto pogleda u spušteni plafon zaposleni gledaju krošnje. Cela konstrukcija pričvršćena je za stablo pomoću dve zatezne trake, obložene zaštitnim materijalom kako se ne bi oštetila kora.
Hartl je od predsednika univerziteta dobio dozvolu da kancelariju privremeno postavi na kampusu, a projektovao ju je tako da može jednako lako da se ukloni i postavi na drugom mestu.
Objašnjenje za ceo projekat prilično je direktno. Umesto da pokušava da se izbori sa skupim minhenskim tržištem poslovnog prostora, Hartl je jednostavno izmestio kancelariju iz tog tržišta – pravo među drveće.
Čak je objavio i javni poziv, delimično u šali, ljudima koji imaju slobodno drvo i dobar pogled, a koji od njega ne bi tražili zakup. Na prvi pogled, postoji očigledna šala u tome što jedna arhitektonska firma smanjuje svoj poslovni prostor na svega jedan kvadratni metar. Ali iza te šale krije se ozbiljna ideja.
Opposite Office već radi na međunarodnim projektima za koje mu je retko potrebna stalna centrala. Zato su se u birou zapitali – zbog čega im je uopšte potreban dugoročni zakup?
Odgovor na to pitanje zavisi od toga gde živite, ali je prilično univerzalan.
Poslovne zgrade u centrima brojnih američkih gradova godinama su poluprazne, dok vlasnici i dalje formiraju cene kao da se 2019. godina nikada nije završila. Istovremeno, kompanije sve češće zaključuju da im konferencijska sala i Zoom poziv mogu pružiti gotovo sve što je nekada zahtevalo čitav sprat kancelarija.
Baumhaus Office tu sumnju prema tradicionalnom modelu poslovnih nekretnina dovodi do logičnog, pomalo apsurdnog zaključka.
Ako je svrha kancelarije da obezbedi krov, sto i vrata koja možete da zatvorite, drvo vam dve od te tri stvari daje besplatno.
Opposite Office je projekat povezao i sa Kozimom, dečakom iz romana „Baron na drveću“ italijanskog pisca Itala Kalvina, koji napušta život na zemlji i odlučuje da ostatak života provede u krošnjama.
Ta referenca možda je zanimljivija od uobičajenih priča o održivosti koje se često dodaju ovakvim projektima. Ovde zapravo nije reč o tome da li je drvo bolje od betona. Reč je o namernoj promeni perspektive – makar nakratko – kako bi se proverilo da li je ono što smo mislili da nam je neophodno zaista neophodno.
Naravno, praktična strana priče otvara brojna pitanja. Zime u Tiringiji nisu blage, a kocka od šperploče sa krovnim prozorom teško može da se nazove ozbiljno izolovanim prostorom.
Ali posmatrati Baumhaus Office kao trajno sedište firme znači promašiti suštinu Hartlove ideje.
To je provokacija sa merdevinama, napravljena da pokaže da je pravo bogatstvo arhitektonskog studija u ljudima koji razmišljaju i stvaraju, a ne u adresi koja piše u ugovoru o zakupu.
Bez obzira na to da li će Baumhaus Office izdržati prvu ozbiljnu oluju, projekat je već ostvario svoju svrhu: na trenutak je učinio da jedan veoma skup problem izgleda zaista mali.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)