Dinari ili evri - jedna vrsta štednje u Srbiji beleži brži rast

Na to ukazuju najnoviji podaci Agencije za osiguranje depozita po kojima osigurana sredstva na računima građana, preduzetnika,kao i mikro, malih i srednjih pravnih lica u bankama u septembru 2026. su iznosila 37,5 milijardi evra, što je za 3,4 milijarde više nego u istom periodu 2025. godine, što je skok od 8,6 posto.

Ako se osvrnemo unazad, ovaj kapitalni štit građana i privrede beleži trend velikog rasta depozita u bankama, jer su uvećani više od pet puta od 2008. godine kada su iznosili samo 7,3 milijarde evra.

Tome su doprinele godine stabilizacije i rasta poverenja, pa se taj iznos konstantno uvećavao. Tako su do kraja 2023. godine štediše obezbedile 27,7 milijardi evra depozita,a 2024. je zaključena sa 31,3 milijarde evra na osiguranim računima.

Danas, sa 37,5 milijarde evra, svedoci smo činjenice da je bezbedna štednja za nepune dve decenije uvećana skoro pet puta, uz prosečnu stopu godišnjeg rasta od oko 10 odsto, tačnije 9,6 posto.

- Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti fizičkih lica, odnosno građana. Kao najbrojniji, depoziti fizičkih lica, sa oko 17,5 miliona depozitnih partija, u sumi predstavljaju značajnu i stabilnu depozitnu bazu. Sistemom osiguranja depozita u celosti je pokriveno 99 odsto građana, budući da ukupan iznos koji čuvaju u jednoj banci ne prelazi 50.000 evra.Iako građani na štednim računima banaka pretežno drže novčana sredstva u evrima, već duži niz godina, usled viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, povoljnog poreskog tretmana (prihodi od kamata na dinare se ne oporezuju) i očuvane relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, beleži seznačajno povećanje dinarskih depozita stanovništva, odnosno brži rast dinarske štednje u odnosu na štednju u evrima - stoji u saopštenju Agencije za osiguranje depozita.

Struktura štednje u Srbiji otkriva da dve trećine celokupnog iznosa, oko 66 odsto, osiguranih depozita nalazi se u rukama fizičkih lica, dok preostalu trećinu čine oni preduzetnika, kao i mikro, malih i srednjih pravnih lica koji u bankama drže svoj operativni kapital.

Osnovni pokretač ovog rasta je zakonski mehanizam zaštite koji garantuje isplatu uloga do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, bez obzira na broj računa ili valutu. Ovim sistemom obuhvaćeno je čak 99% svih građana u Srbiji. Pored toga i reformski koraci, koji su napravljeni u 2026. godini od strane Agencije za osiguranje depozita,po kojima je stopa za obračun redovne tromesečne premije koju banke uplaćuju državi smanjena sa ranijih 0,15 odsto na 0,10 odsto osiguranih iznosa, uslovila je ovakav trend.

Ovaj model podrazumeva da iznos premije direktno zavisi od stepena rizika u poslovanju svake pojedinačne banke. Tako one sa rizičnijim plasmanima sada plaćaju znatno više, dok stabilne i konzervativne institucije uživaju olakšice. Ova mera je naterala banke da maksimalno očuvaju stabilnost svojih bilansa, što se direktno prelilo na sigurnost samih štediša.

Istovremeno, kroz aktuelni zakon o osiguranju depozita, Srbija ubrzano usklađuje i regulativu sa evropskim standardima. Taj put vodi ka povećanju garantovanog iznosa na 100.000 evra nakon zvaničnog pristupanja Evropskoj uniji. Ono što je još važnije za tekući period jeste uvođenje instituta "privremeno visokog salda“. To u praksi znači da ukoliko na računu dobijete veći priliv novca od prodaje stana, otpremnine, razvoda ili osiguranja, vaš novac će tokom šest meseci biti zaštićen do čak 130.000 evra.

U slučaju da neka banka doživi krah, uloga države i Agencije za osiguranje depozita je jasna, isplata osiguranog iznosa,zajedno sa obračunatom kamatom,počinje u u roku od svega 7 radnih dana. Na to u svom novom saopštenju podseća ova nezavisna institucija.

- Premda je bankarski sektor u Srbiji potpuno stabilan, Agencija za osiguranje depozita povodom Svetske nedelje štednje podseća da je novac koji građani, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica čuvaju u bankama zakonom zaštićen do iznosa od 50.000 evra. To znači da bi Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše 7 radnih dana započela isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi se našla u postupku stečaja. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute.

Sve banke u Srbiji obuhvaćene su sistemom osiguranja depozita. Ovakav vid zaštite novčanih sredstava za klijente banaka potpuno je besplatan- navodi Agencija za osiguranje depozita.

Da ovo nisu samo prazna obećanja na papiru, govori podatak da su sredstva samog Fonda za osiguranje depozita dostigla istorijski rekord od 1,14 milijardi evra. Ovaj “fond za crne dane” konstantno raste zahvaljujući premijama koje plaćaju isključivo banke, dok je za građane ova zaštita potpuno besplatna. Bez obzira na to da li štedite u dinarima, bez poreza, ili u devizama ,uz porez od 15 odsto, bankarski računi ostaju primarni i najsigurniji izbor za očuvanje vrednosti kapitala.

Na kraju, matematika od 37,5 milijardi evra ne svedoči samo o tome da građani imaju novac, već i da veruju sistemu koji taj novac čuva. Skok bezbednih depozita za gotovo pet puta od 2008. godine dokaz je da su lekcije iz prošlosti naučene, a da je domaći bankarski sef postao imun na spoljne ekonomske vetrove.

Srbija u finiš 2026. godine ulazi finansijski stabilnija nego pre a pitanje za građane više nije da li je novac u banci siguran, već kako taj kapital pametno usmeriti u dalji privredni i lični rast.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.