Evropska unija svake godine ostaje bez gotovo 60 milijardi evra poreskih prihoda zbog prebacivanja profita velikih međunarodnih kompanija u zemlje i teritorije sa povoljnijim poreskim propisima. Ovaj problem posebno pogađa najveće evropske ekonomije, a među najznačajnijim destinacijama za preusmeravanje dobiti nalaze se i teritorije povezane sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Prema analizi organizacije Tax Justice Network, na britansku mrežu poreskih jurisdikcija odnosi se oko osam milijardi evra, odnosno 13,6 odsto ukupnih poreskih gubitaka Evropske unije, prenosi Euronews.
Još alarmantniji su rezultati Indeksa korporativnih poreskih rajeva, prema kojem Ujedinjeno Kraljevstvo i sa njim povezane jurisdikcije učestvuju sa više od 30 odsto u globalnom riziku od zloupotrebe poreza na dobit.
Kako kompanije prebacuju profit u zemlje sa nižim porezima?
Prebacivanje profita predstavlja praksu u kojoj multinacionalne kompanije dobit ostvarenu poslovanjem u jednoj državi prijavljuju u drugoj, najčešće tamo gde su poreske stope znatno niže.
To se često ostvaruje kroz finansijske transakcije između povezanih kompanija unutar iste poslovne grupacije. Na primer, jedno društvo može drugom da naplaćuje korišćenje licenci, brendova ili intelektualne svojine, odnosno kamate na pozajmice. Na taj način se smanjuje iskazana dobit u zemlji sa višim porezima, dok se veći deo zarade prikazuje u jurisdikciji sa povoljnijim poreskim pravilima.
Takve transakcije nisu automatski nezakonite, ali mogu predstavljati zloupotrebu poreskih propisa ukoliko se koriste za veštačko premeštanje dobiti.
Prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), države širom sveta zbog prebacivanja profita gube između 89 i 214 milijardi evra godišnje. To odgovara približno četiri do deset odsto ukupnih globalnih prihoda od poreza na dobit.
Francuska i Nemačka među najvećim gubitnicima
Analiza organizacije Tax Justice Network, objavljena 5. novembra, zasniva se na podacima za 2022. godinu i pokazuje da najveće apsolutne gubitke među članicama EU beleže najrazvijenije evropske ekonomije.
Francuska je na prvom mestu sa procenjenim gubitkom od 13,1 milijardu evra godišnje, dok Nemačka ostaje bez oko 11,8 milijardi evra. Zajedno, ove dve države čine čak 42 odsto ukupnih procenjenih gubitaka Evropske unije.
Ni druge velike evropske ekonomije nisu pošteđene ovog problema.
Španija godišnje gubi oko 4,8 milijardi evra, Poljska 4,7 milijardi, a Belgija 4,1 milijardu evra. Italija je na gubitku od 3,6 milijardi, Holandija 3,5 milijardi, dok Luksemburg ostaje bez približno 3,2 milijarde evra.
Među ostalim državama izdvajaju se Irska sa 2,2 milijarde evra gubitaka, Švedska sa 1,6 milijardi i Austrija sa 1,1 milijardom evra.
Koliko novca zbog ove prakse gubi Hrvatska?
Za razliku od najvećih evropskih ekonomija, Hrvatska se nalazi među članicama EU sa najmanjim procenjenim apsolutnim gubicima.
Prema podacima za 2022. godinu, zbog prebacivanja profita multinacionalnih kompanija izgubila je približno 75 miliona evra poreskih prihoda.
Manje iznose beleže Litvanija sa 59 miliona evra, Malta sa 61 milionom, Letonija sa 68 miliona i Estonija sa 73 miliona evra.
Ipak, ove brojke predstavljaju apsolutne iznose, a ne udeo izgubljenog novca u ukupnim poreskim prihodima ili veličini nacionalne ekonomije.
Britanska mreža poreskih rajeva Evropu košta osam milijardi evra
Poseban deo analize prvi put detaljnije prikazuje koliko članice Evropske unije gube zbog prebacivanja profita povezanog sa britanskom mrežom poreskih jurisdikcija.
Ukupna šteta procenjena je na oko osam milijardi evra godišnje.
Najveći deo tog iznosa odnosi se na Francusku, koja zbog ove mreže gubi oko 2,8 milijardi evra. To predstavlja 21,3 odsto njenih ukupnih gubitaka zbog prebacivanja profita.
Nemačka na isti način ostaje bez 1,4 milijarde evra, odnosno 11,9 odsto ukupnog gubitka.
Značajni iznosi beleže se i u drugim državama: Luksemburg gubi oko 570 miliona evra, Španija 475 miliona, Poljska i Italija po 438 miliona, a Belgija približno 415 miliona evra.
Četiri britanske teritorije među deset najvećih poreskih rajeva
Indeks korporativnih poreskih rajeva procenjuje u kojoj meri države i teritorije svojim zakonima, poreskim pravilima i finansijskim sistemima omogućavaju kompanijama da smanjuju poreske obaveze u drugim zemljama.
Na samom vrhu liste nalaze se Britanska Devičanska Ostrva, Kajmanska Ostrva i Bermuda. Među prvih deset je i Džerzi, dok su Gernzi i Ostrvo Man takođe visoko pozicionirani.
Samo Ujedinjeno Kraljevstvo nalazi se na 19. mestu.
Kada se posmatraju zajedno, Ujedinjeno Kraljevstvo i šest povezanih teritorija odgovorni su za oko 31 odsto globalnog rizika od zloupotrebe poreza na dobit. Kada se uključe i Gibraltar, Angvila, Ostrva Turks i Kaikos i Montserat, taj udeo raste na 33,3 odsto.
Pritom, britanske prekomorske teritorije i krunski posedi nemaju identičan ustavni status. Krunski posedi imaju sopstvene poreske zakone, dok se poreska politika prekomorskih teritorija uglavnom uređuje na lokalnom nivou. London ima određena ovlašćenja da interveniše, ali ih retko koristi u pitanjima njihovih unutrašnjih poslova.
I sama Britanija gubi milijarde evra
Iako je britanska mreža jurisdikcija značajno povezana sa poreskim gubicima drugih država, ni samo Ujedinjeno Kraljevstvo nije pošteđeno posledica prebacivanja profita.
Prema podacima Tax Justice Network, Britanija godišnje gubi oko 14,7 milijardi evra zbog preusmeravanja dobiti multinacionalnih kompanija u poreske rajeve širom sveta. Ova procena predstavlja godišnji prosek za period od 2018. do 2022. godine.
„Indeks korporativnih poreskih rajeva i dalje pokazuje da Ujedinjeno Kraljevstvo ima preveliku ulogu u globalnom riziku od poreskih zloupotreba“, izjavila je Moran Harari, rukovodilac indeksa u organizaciji Tax Justice Network.
Ona je ocenila i da bi Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija imali najviše koristi od promena koje bi donela poreska konvencija Ujedinjenih nacija, ali da se i dalje protive njenom usvajanju.
Iz organizacije upozoravaju da dosadašnji međunarodni napori, uključujući inicijative OECD-a, nisu u potpunosti rešili problem. Mnoge države i dalje ne zahtevaju od kompanija dovoljno transparentnosti i objavljivanje osnovnih podataka koji bi poreskim organima omogućili lakše otkrivanje sumnjivih transakcija.
Svet godišnje gubi više od 400 milijardi evra
Problem nije ograničen samo na Evropsku uniju. Kada se u obzir uzmu i poreske zloupotrebe bogatih pojedinaca, koji skrivaju imovinu i prihode u inostranstvu, ukupni globalni gubici postaju još veći.
Prema izveštaju „State of Tax Justice 2024“, svet godišnje gubi približno 416 milijardi evra zbog poreskih zloupotreba.
Najveći deo tog iznosa povezan je sa multinacionalnim kompanijama koje prebacuju profit u jurisdikcije sa povoljnijim poreskim pravilima, dok ostatak otpada na neprijavljenu imovinu bogatih pojedinaca u inostranstvu.
Na korporativne poreske zloupotrebe odnosi se oko 71 odsto ukupnih procenjenih gubitaka.
Ovi podaci ponovo otvaraju pitanje međunarodne poreske saradnje i transparentnosti poslovanja velikih kompanija, ali i pokazuju koliko novca države potencijalno gube dok pokušavaju da obezbede pravedniju raspodelu poreskog tereta.
Izvor: Index.hr
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)