Time je otišao korak dalje od predsednika Donalda Trampa, koji je dan ranije priznao da je rat bio samo "deo" razloga za izborni poraz.
"Razlog našeg poraza je rat", poručio je Vens na društvenoj mreži Iks, nakon što su demokrate preuzele kontrolu nad oba doma Kongresa, dodajući da je to prethodne večeri priznao i sam predsednik.
Prema njegovim rečima, birači su jasno zahtevali kraj rata, suzbijanje inflacije, smanjenje troškova života, dosledno sprovođenje politike „Amerika na prvom mestu“, kao i redefinisanje odnosa sa Izraelom.
Kolegama koje smatraju da je vojni sukob bio opravdan, očigledno aludirajući na stranačke zagovornike oštrije vojne politike, poručio je da onda otvoreno priznaju kako je gubitak Senata na šest godina bio cena koju je vredelo platiti.
Reč je o oštrom zaokretu potpredsednika. Vens je ranije podržavao rat, a sredinom oktobra visoke cene goriva pripisivao je zatvaranju rafinerija tokom mandata Džoa Bajdena.
Tramp je u utorak uveče za Foks njuz rekao da je Iran delimično odgovoran za izborni poraz, ali da i dalje smatra da je postupio ispravno.
Birači se, kako je rekao, slažu sa njegovom politikom, ali nisu bili spremni na kratkoročne posledice u vidu skupljeg benzina. Za Volstrit džornal ponovio je da se ne kaje zbog pokretanja rata i da bi to učinio ponovo. Najveći problem, tvrdi, bio je u tome što se njegovo ime nije nalazilo na glasačkim listićima.
Kada spoljna politika određuje cene
Za birače su rast cena i rat deo iste slike.
Prema izlaznoj anketi Si-En-Ena, 87 odsto birača zabrinuto je zbog cena goriva, od čega je 59 odsto veoma zabrinuto. Za 74 odsto birača rat je bio presudan ili važan faktor prilikom glasanja, a demokrate su, prema podacima En-Bi-Sija, osvojile oko 62 odsto glasova te grupe. Čak 63 odsto birača ocenilo je vojnu akciju protiv Irana kao pogrešnu odluku.
"Ove godine ekonomija jeste spoljna politika", upozorio je još sredinom oktobra Endru Pejn, direktor istraživanja za Evropu, Rusiju i Ameriku u londonskom institutu Četam haus.
Dan pre prvih napada na Iran, 27. februara, galon benzina (oko 3,8 litara) koštao je u proseku 2,98 dolara. Početkom oktobra cena je dostigla 4,37 dolara, što je povećanje od oko 47 odsto.
Dizel je poskupeo još više: sa 3,76 dolara dostigao je početkom oktobra 6,32 dolara po galonu, što predstavlja rast od 68 odsto. U septembru je prvi put u istoriji premašio granicu od šest dolara, a 22. septembra zabeležio je rekordnu cenu od 6,53 dolara.
Skupi dizel preneo je posledice rata i na police prodavnica. Hrana i roba u SAD prevoze se kamionima, dok je dizel jedan od ključnih troškova za poljoprivrednike.
Demokrate su preuzele sedam republikanskih mesta u Senatu, između ostalog u Teksasu, Kanzasu, Ajovi i Južnoj Karolini, državama u kojima upravo poljoprivrednici i prevoznici u velikoj meri zavise od cena goriva.
Rekordan pad optimizma potrošača
Zvanični podaci potvrđuju pritisak na cene. Godišnja inflacija u septembru ubrzala je sa 3,4 odsto u avgustu na 3,7 odsto.
Samo poskupljenje benzina od 9,1 odsto za mesec dana činilo je više od polovine ukupnog mesečnog rasta cena. Prema podacima američkog Zavoda za statistiku rada (BLS), benzin je za godinu dana poskupeo 34,2 odsto, lož-ulje 74,2 odsto, a avionske karte 22,4 odsto.
Institut ITEP izračunao je da su Amerikanci do kraja septembra samo za gorivo platili više od 103 milijarde dolara više nego što bi platili da nije bilo rata. Prosečno domaćinstvo će do kraja godine izgubiti više od 1.300 dolara zbog skupljeg goriva i hrane. Pentagon, pritom, procenjuje da direktni troškovi rata premašuju 47,1 milijardu dolara.
Indeks potrošačkog raspoloženja Univerziteta Mičigen u aprilu je pao na tada rekordnih 47,6 poena, a u maju na 44,8, što je najniži nivo u 74 godine, koliko se ovo istraživanje sprovodi.
"Mnogi potrošači krive sukob sa Iranom za nepovoljne promene u ekonomiji", izjavila je u aprilu Džoan Hsu, direktorka istraživanja.
Ni u oktobru nije bilo oporavka: indeks je iznosio 48 poena, što predstavlja drugo najniže konačno očitavanje u istoriji.
"Cene goriva su važne jer predstavljaju jedan od retkih ekonomskih pokazatelja koje birači mogu da prate u realnom vremenu", rekao je u septembru veteran republikanskih izbornih kampanja Kris Vilson.
Najnepopularniji rat u poslednjih 50 godina
Trampova retorika o cenama menjala se kako je rat odmicao.
Nekoliko dana pre napada hvalio se niskim cenama goriva tokom govora o stanju nacije. Kada su cene počele da rastu, za Rojters je izjavio: „Ako rastu, neka rastu.“
Početkom jula obećavao je povratak „rekordno niskih“ cena nakon, kako je rekao, veoma uspešne "ekskurzije" u Iranu. Krajem oktobra poručio je da će cene goriva "pasti kao kamen" čim se rat završi.
Poskupljenja je tokom kampanje opisivao kao „veoma nisku cenu“ za ono što je postignuto u Iranu.
Deo republikanaca prestao je da brani takvu poruku.
"Benzin je skuplji, to pogađa radnike i skuplji je zbog ovog sukoba. Ako to ne možete da priznate biračima, onda ih obmanjujete", rekao je dan pre izbora guverner Floride Ron Desantis u podkastu Stivena A. Smita.
Dodao je da je deo birača odustao od podrške jer je Tramp obećavao da neće voditi nove ratove na Bliskom istoku, a zatim pokrenuo sukob sa Iranom.
Rat protiv Irana nikada nije imao široku podršku javnosti. Galup je u junu utvrdio da ga podržava samo 34 odsto Amerikanaca, što ga svrstava među vojne akcije sa najmanjom podrškom u poslednjih 50 godina.
Na početku rata u Avganistanu 2001. godine, Galup je izmerio podršku od 90 odsto, dok je dan nakon invazije na Irak 2003. godine podršku iskazalo 76 odsto Amerikanaca.
Pukotine su se pojavile i unutar Trampovog tabora. Prema anketi Politika, udeo birača MAGA pokreta koji podržavaju nastavak rata uprkos troškovima pao je sa 50 odsto u maju na 37 odsto u julu.
Iran iskoristio priliku
Teheran je dobro razumeo situaciju. Prema pisanju Vašington posta, iranski zvaničnici su dve nedelje uoči izbora videli kao priliku da predsedniku nanesu što veću ekonomsku i političku štetu.
Napadi na brodove u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi petina svetske nafte, potom su se intenzivirali.
"Misle da mogu da sruše predsednika", rekao je jedan arapski diplomata za taj list.
Nakon objavljivanja izbornih rezultata oglasio se i predsednik iranskog parlamenta Mohamad Baker Kalibaf.
"Amerikanci su rekli ne ratu", poručio je, dodajući da Teheran podržava tu poruku.
Predsednik koji je obećavao benzin po ceni nižoj od dva dolara ulazi tako u poslednje dve godine mandata sa cenama goriva višim nego na bilo kojim prethodnim izborima i sa Kongresom koji odlučuje o novcu za rat, piše tportal.
Birači su presudili onda kada su posledice rata osetili i na benzinskim pumpama.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)