Evropska unija pojačava napore da ograniči dominaciju kompanije Starlink, satelitskog internet servisa u vlasništvu američkog milijardera Ilona Maska. Prema pisanju portala Politiko, Brisel deluje na najmanje pet frontova, nastojeći da razvije evropske alternative i uvede pravila koja bi mogla da utiču na dalje širenje ove mreže.
U središtu evropske zabrinutosti nalazi se zavisnost od američke tehnologije, posebno u oblasti odbrane i bezbednih komunikacija. Dodatni podsticaj za takav pristup predstavljali su problemi u korišćenju Starlinka za potrebe ukrajinske vojske, što je ponovo otvorilo pitanje koliko evropske države mogu da se oslone na infrastrukturu čiju dostupnost kontroliše privatna američka kompanija.
„Zavisnost Ukrajine od Starlinka ističe ranjivost evropskih odbrambenih sistema koji se oslanjaju na američku tehnologiju“, izjavila je Aura Sala, poslanica Evropskog parlamenta iz Finske, upozoravajući da Evropa mora brže da smanji tehnološku zavisnost, piše "Politiko" EU.
Prema navodima Politika, evropska strategija zasniva se na pet ključnih pravaca.
1. Evropski industrijski gigant kao protivteža Masku
Jedan od najambicioznijih planova jeste stvaranje velikog evropskog konkurenta kompaniji Spejs Iks (SpaceX), u čijem sastavu posluje Starlink.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je planove kompanija Erbas (Airbus), Leonardo i Tales (Thales) da objedine svoje svemirske i satelitske aktivnosti u zajedničko preduzeće, koje se u projektu vodi pod nazivom „Bromo“.
Cilj je da se objedine kapaciteti za proizvodnju satelita, razvoj zemaljskih sistema i pružanje svemirskih usluga, čime bi Evropa dobila snažnijeg industrijskog igrača na globalnom tržištu.
„Ovo su tipovi industrijskih šampiona koji su nam potrebni ako Evropa želi da predvodi svemirsku ekonomiju sutrašnjice“, poručila je Fon der Lajen na međunarodnom svemirskom samitu u Parizu.
Ipak, podrška Evropske komisije ne znači da je projekat već dobio sva potrebna regulatorna odobrenja. Čak i ako spajanje bude realizovano, biće potrebno više godina da nova kompanija razvije kapacitete koji bi mogli da konkurišu poslovanju Spejs Iksa.
2. Borba za kontrolu nad satelitskim frekvencijama
Drugi front odnosi se na radiofrekvencijski spektar, ključni resurs za razvoj satelitskih komunikacija.
Evropska komisija pokrenula je inicijativu za rezervisanje određenih delova satelitskog frekvencijskog spektra za evropske operatere. Posebno su značajni opsezi koji omogućavaju direktnu vezu između satelita i mobilnih telefona, bez potrebe za dodatnom antenom ili klasičnim baznim stanicama.
Takva tehnologija mogla bi da proširi pokrivenost mobilnom mrežom na udaljena područja i mesta u kojima je izgradnja tradicionalne infrastrukture otežana.
Prema predlogu EU, Starlink bi i dalje mogao da konkuriše za pristup odgovarajućim frekvencijama, ali bi Brisel zadržao veću kontrolu nad njihovom raspodelom i korišćenjem.
Ishod ove inicijative mogao bi da utiče na buduće poslovne planove satelitskih operatera, naročito u segmentu direktnog povezivanja mobilnih uređaja sa satelitima.
3. Evropska satelitska mreža kasni godinama
Treći pravac je razvoj evropske satelitske konstelacije IRIS², projekta čiji je cilj da državnim institucijama obezbedi sigurnu komunikaciju, a građanima i preduzećima pouzdane širokopojasne usluge.
Međutim, realizacija projekta suočava se sa značajnim kašnjenjima i rastom troškova.
Prema planovima navedenim u izveštaju, usluge je trebalo da počnu još 2024. godine, dok je dostizanje punog kapaciteta bilo predviđeno za 2027. godinu. Sada se prvo lansiranje satelita očekuje tek 2029, a početak pružanja usluga planiran je za 2030. godinu.
Povećanje troškova dodatno komplikuje finansiranje projekta, posebno uoči pregovora o narednom sedmogodišnjem budžetu EU.
Za to vreme, Starlink je već izgradio ogromnu infrastrukturu u orbiti, sa više od 10.000 satelita prema podacima navedenim u tekstu. Ta razlika pokazuje koliko je teško brzo izgraditi konkurentski sistem koji bi mogao da pruži sličan obim usluga.
4. Ukrajina traži alternativu za vojnu komunikaciju
Rat u Ukrajini dodatno je pojačao evropsku zabrinutost zbog oslanjanja na Starlink.
Prema navodima iz dostavljenog izveštaja, ukrajinska vojska prijavila je usporavanje usluga, što je otežalo pojedine operacije uz korišćenje dronova. Mask je, s druge strane, izjavio da Kijev krši uslove korišćenja sistema i da Starlink ne sme da postane legitimna vojna meta.
Ovaj spor podstakao je ukrajinske zvaničnike da traže pristup evropskom projektu Govsatkom, koji je zamišljen kao sistem za obezbeđivanje sigurnih satelitskih komunikacija državama članicama EU, dok IRIS² ne postane operativan.
Pregovori između Brisela i Kijeva, prema tekstu, počeli su u martu 2026. godine, ali do sredine oktobra nije bilo značajnijeg napretka.
Govsatkom zasad ne može da ponudi kapacitete uporedive sa Starlinkom, ali bi mogao da posluži kao dodatni kanal komunikacije i rezervna opcija u slučaju prekida ili ograničavanja usluga.
„Ono što ne razumem jeste zašto Evropska komisija i države članice nisu učinile sve što je moguće da brzo postignu sporazum koji bi omogućio Ukrajini da ima koristi od toga“, izjavio je francuski poslanik Evropskog parlamenta Kristof Grudler u intervjuu za Politiko sredinom oktobra.
5. Nova pravila mogla bi da zakomplikuju poslovanje Starlinka
Peti front odnosi se na regulativu. Evropski zakonodavci rade na više zakonskih i regulatornih inicijativa koje bi mogle da utiču na poslovanje Starlinka i drugih stranih satelitskih operatera u Evropi.
Poljski poslanik Evropskog parlamenta Mihal Kobosko, glavni pregovarač za reformu telekomunikacionih pravila EU, zalaže se za strože obaveze koje bi se odnosile na bezbednost lanca snabdevanja, zaštitu i čuvanje podataka, postupanje po zakonitim zahtevima za presretanje komunikacija i imenovanje pravnih zastupnika.
Istovremeno, predlog prvog evropskog zakona o svemiru predviđa nova pravila u oblastima sajber-bezbednosti, svemirskog otpada i zaštite životne sredine. Ukoliko budu usvojena u predloženom obliku, ona bi se odnosila i na Starlink i druge strane operatere koji pružaju usluge na evropskom tržištu.
Vašington je već izrazio nezadovoljstvo pojedinim regulatornim inicijativama EU. Američki Stejt department kritikovao je predloge kao neprihvatljivo regulatorno opterećenje za kompanije iz SAD, ocenjujući da bi mogli da budu usmereni upravo protiv njih.
Brendan Kar, šef američkog regulatora za komunikacije, upozorio je u martu da bi Sjedinjene Američke Države mogle da uzvrate ograničavanjem evropskih usluga ukoliko evropske mere budu ometale poslovanje američkih kompanija.
Evropa želi tehnološku nezavisnost, ali Starlink i dalje ima prednost
Evropska strategija pokazuje da Brisel više ne posmatra satelitske komunikacije samo kao komercijalnu uslugu, već i kao pitanje bezbednosti, odbrane i tehnološke samostalnosti.
Ipak, postoji veliki jaz između političkih ambicija i stvarnih mogućnosti. Razvoj novih satelitskih mreža zahteva ogromna ulaganja, složenu infrastrukturu i godine rada, dok Starlink već raspolaže razgranatom mrežom i razvijenim poslovnim modelom.
Evropska unija može da utiče na pristup tržištu, raspodelu frekvencija i regulatorne uslove, ali će joj biti znatno teže da brzo izgradi sistem koji bi u potpunosti zamenio američku mrežu.
Zato će naredne godine pokazati da li će evropski planovi dovesti do stvarne konkurencije Starlinku ili će Brisel, uprkos novim pravilima i velikim investicijama, još dugo ostati zavisan od infrastrukture Ilona Maska.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)