Zapušteni pašnjaci postali zlatna prilika - farmerima prihod porastao 60 odsto od jedne kulture

Zemljište koje je godinama služilo za uzgoj stoke i vremenom izgubilo veliki deo svoje produktivnosti u Brazilu dobija novu vrednost.

Umesto da se napušteni i degradirani pašnjaci ostave bez ozbiljne proizvodne funkcije, farmeri na njima sade kakao, i to zajedno sa autohtonim vrstama drveća. Prvi rezultati pokazuju da ovaj model može da donese i ekonomsku i ekološku korist, piše Telegraf Biznis.

Kod više stotina malih proizvođača koji su učestvovali u programima podrške, produktivnost je rasla već tokom prve godine, dok su prihodi za tri godine povećani oko 60 odsto.

Od pašnjaka do plantaže kakaa

Brazil pokušava da reši dva problema istovremeno – kako da poveća poljoprivrednu proizvodnju i zaradu farmera, a da se istovremeno smanji pritisak na šumske površine.

Ideja je relativno jednostavna.

Umesto širenja poljoprivrede na nova područja, postojeće degradirano zemljište dobija novu namenu. Na nekadašnjim pašnjacima sade se stabla kakaa, ali se ona ne uzgajaju nužno kao klasična plantaža.

Kakao se kombinuje sa različitim vrstama drveća i drugih biljaka, među kojima su asai i andiroba, čime nastaje agrošumski sistem.

Takav način proizvodnje pokušava da spoji ekonomsku korist za poljoprivrednike sa obnovom zemljišta.

Prihodi farmera porasli 60 odsto

Jedan od najzanimljivijih rezultata dolazi iz programa koji je obuhvatio stotine malih proizvođača.

Prema podacima programa, oko 600 do 700 farmera uključeno je u model proizvodnje koji kombinuje kakao sa drugim biljkama.

Rezultati su pokazali da je produktivnost kod učesnika povećana približno 30 odsto već tokom prve godine, dok su prihodi za tri godine porasli oko 60 odsto.

Takva razlika posebno je značajna za male proizvođače, kojima promena namene zemljišta može predstavljati mnogo više od obične promene poljoprivredne kulture.

Za pojedine porodice to znači da zemljište koje je ranije donosilo relativno skroman prihod dobija potpuno novu ekonomsku vrednost.

Farmer koji je stoku zamenio kakaom

Jedan od primera dolazi iz brazilske savezne države Para.

Alvaro Fregerio Kakador nasledio je porodično zemljište 2009. godine. Njegova porodica se prethodno bavila stočarstvom, ali zemljište nije davalo rezultate kojima su se nadali.

Kakador je kasnije napustio posao u gradu i odlučio da se posveti proizvodnji kakaa.

Uz stručnu i finansijsku podršku, deo zemljišta pretvoren je u agrošumski zasad.

Ovakvi primeri pokazuju zašto se u Brazilu sve više govori o kakau kao mogućoj alternativi stočarstvu na degradiranim površinama.

Hiljade hektara dobija novu namenu

Programi podrške nisu se zadržali samo na nekoliko pojedinačnih farmi.

Jedan od programa koji je sprovođen od 2013. do 2024. godine obuhvatio je oko 650 farmera. Na približno 2.000 hektara formirani su agrošumski zasadi kakaa, dok je dodatnih oko 2.000 hektara degradiranog zemljišta obnovljeno.

Poljoprivrednici nisu dobijali samo sadnice.

Podrška je uključivala i stručne savete, pomoć pri pristupu kreditima i povezivanje sa kupcima kakaa.

Upravo je pristup finansiranju jedan od ključnih problema za širenje ovakvog modela.

Zašto je kakao zanimljiv farmerima?

Kakao može biti veoma vredna poljoprivredna kultura, ali njegov uzgoj ima jednu veliku manu – novac ne dolazi odmah.

Biljkama je potrebno nekoliko godina da dostignu punu proizvodnju, što znači da farmer mora da ulaže mnogo pre nego što počne da ostvaruje ozbiljniji prihod.

Za malog proizvođača to predstavlja veliki rizik.

Zbog toga su povoljni krediti i finansijska podrška važni za širenje proizvodnje. Farmer mora da premosti period u kojem zemljište još ne donosi dovoljno novca, dok istovremeno postoje troškovi sadnje, održavanja i zaštite biljaka.

Fond želi da uloži milione u proizvođače kakaa

Upravo zbog tog problema pokrenut je Kava Fond, sa ciljem da do 2030. godine prikupi milijardu brazilskih reala, odnosno oko 176 miliona dolara.

Novac bi trebalo da bude usmeren na kredite i tehničku podršku malim proizvođačima.

Za ovakav model proizvodnje finansiranje je posebno važno jer se ulaganje u kakao ne vraća odmah.

Prvi rezultati programa daju razlog za optimizam. Prema dostupnim podacima fonda, među farmerima koji su do sada bili uključeni nije zabeleženo neizmirivanje kredita.

U posao ulaze i velike kompanije

Potencijal proizvodnje kakaa na degradiranom zemljištu privukao je i velike kompanije iz prehrambene industrije.

Nestle Brazil i kompanija Barry Callebaut pokrenuli su projekat agrošumarske proizvodnje na hiljadama hektara u brazilskim saveznim državama Para i Bahia.

Plan predviđa sadnju oko 7,7 miliona sadnica kakaa i autohtonih biljnih vrsta.

U jednom pilot-programu koji je obuhvatio 100 farmi zabeležen je rast produktivnosti od 18 odsto, dok je profitabilnost tokom prve godine povećana za 44 odsto.

To pokazuje da se agrošumarstvo više ne posmatra samo kao projekat namenjen malim farmerima, već kao model koji bi mogao da dobije mnogo veće industrijske razmere.

Kompanije već traže način da zarade i od obnovljenog zemljišta

Još jedan primer je agrošumarska kompanija Belterra, koja već upravlja hiljadama hektara kroz zakup ili partnerstva sa farmerima.

Kompanija proizvođačima obezbeđuje sadnice, stručnu podršku i ugovore za otkup kakaa.

Dodatna mogućnost prihoda postoji i kroz tržište ugljeničnih kredita, što agrošumske projekte čini još zanimljivijim investitorima.

Plan kompanije je da proizvodnju proširi na 15.000 hektara.

Kakao jeste unosan, ali proizvodnja nije laka

Visoka cena kakaa može da zvuči kao idealna prilika za poljoprivrednike, ali proizvodnja zahteva mnogo rada.

Stabla se moraju redovno održavati, a berba se uglavnom obavlja ručno.

Ozbiljniji prihod obično ne dolazi odmah, već tek nakon nekoliko godina, kada stabla dostignu veću proizvodnju.

Postoji i rizik od bolesti.

Brazil je već imao ozbiljno iskustvo sa bolešću poznatom kao „veštičja metla“, koja je krajem osamdesetih godina teško pogodila proizvodnju kakaa i dramatično smanjila prinose.

Zbog toga širenje proizvodnje ne zavisi samo od površine zemljišta. Potrebni su znanje, kvalitetan sadni materijal, zaštita biljaka i stabilan pristup finansiranju.

Cena kakaa dodatno je privukla investitore

Interesovanje za proizvodnju povećano je i zbog velikog rasta cene kakaa na svetskom tržištu.

Tokom 2024. godine cena je u jednom trenutku dostigla gotovo 13.000 dolara po toni, što je privuklo pažnju investitora i proizvođača širom sveta.

Visoke cene mogu da budu dobra vest za farmere, ali istovremeno nose i rizik.

Ako kakao postane izuzetno profitabilan, postoji opasnost da se proizvodnja počne širiti i tamo gde to nije održivo.

Zato stručnjaci upozoravaju da model može imati pozitivan efekat samo ako se rast proizvodnje usmeri na već degradirane površine i ako postoji kontrola širenja poljoprivrede.

Brazil želi da postane veliki proizvođač održivog kakaa

Brazil danas nema dovoljno kakaa da u potpunosti zadovolji sopstvenu potražnju, ali planovi su mnogo ambiciozniji.

Program Inova Cacau 2030 ima za cilj da pomogne zemlji da izgradi poziciju jednog od važnijih svetskih proizvođača održivog kakaa.

Ključna ideja je da se proizvodnja povećava na zemljištu koje je već degradirano, umesto da se zbog novih plantaža šire poljoprivredne površine na račun šuma.

To bi moglo da promeni način na koji se posmatraju ogromne površine nekadašnjih pašnjaka.

Umesto da budu zemljište sa niskom produktivnošću, one mogu postati osnova za novu proizvodnju.

Zašto je ovaj model važan za Amazoniju?

Najzanimljiviji deo brazilske priče nije samo kakao.

Prava vrednost modela je u pokušaju da se povežu obnova zemljišta, veći prihodi farmera i proizvodnja hrane.

Ako se degradirani pašnjaci mogu pretvoriti u produktivne agrošumske sisteme, potreba za otvaranjem novih poljoprivrednih površina može biti manja.

Istovremeno, farmer dobija mogućnost da od istog zemljišta ostvaruje veći prihod.

To ne znači da je svaki agrošumski projekat automatski uspešan. Kakao ima svoje rizike, proizvodnja zahteva ulaganja, a tržišna cena može značajno da oscilira.

Ipak, prvi rezultati pokazuju da postoji model koji bi mogao da bude zanimljiv i sa ekonomskog i sa ekološkog stanovišta.

Od zapuštenog pašnjaka do ozbiljnog biznisa

Brazil sada pokušava da pokaže da degradirano zemljište ne mora da bude izgubljena prilika.

Tamo gde je stočarstvo godinama donosilo skroman prihod, kakao može da otvori potpuno novu računicu.

Prvi programi već pokazuju rast produktivnosti, a kod pojedinih grupa malih proizvođača prihodi su za tri godine povećani oko 60 odsto.

Velike kompanije istovremeno testiraju proizvodnju na hiljadama hektara, dok finansijski fondovi pokušavaju da obezbede novac potreban da mali farmeri prežive prve godine ulaganja.

Ako se ovaj model pokaže uspešnim na većem području, Brazil bi mogao da dobije nešto mnogo vrednije od novih plantaža kakaa – način da degradirano zemljište ponovo postane produktivno, a da se istovremeno stvori novi izvor prihoda za poljoprivrednike.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: