Iako bi 77 odsto građana radije popravilo proizvod nego ga zamenilo novim, popravka se u mnogim slučajevima finansijski ne isplati.
Evropska domaćinstva zbog popravki i zamene neispravnih proizvoda godišnje imaju trošak od oko 12 milijardi evra, dok se u EU svake godine odbaci oko 35 miliona tona otpada zbog pokvarenih uređaja.
U Francuskoj se popravi oko 18 odsto neispravnih uređaja, dok je u Belgiji taj udeo oko 15 odsto. Od približno 28 miliona kvarova u domaćinstvima godišnje, samo oko pet miliona završi popravkom koju obavi serviser.
Za mnoge uređaje popravka se jednostavno ne isplati
Problem nije samo u dostupnosti servisera, već pre svega u ceni popravke.
"Pristup popravci nije glavno usko grlo. Cena jeste", rekao je Aleks Bunodijer, doktorand i istraživač u grupi za inženjerstvo životnog ciklusa na Univerzitetu KU Leuven.
Prema podacima navedenim u istraživanju, samo oko pet odsto mašina za pranje veša i 33 odsto usisivača ima cenu koja omogućava da profesionalna popravka bude ekonomski opravdana. Većina uređaja nalazi se u "graničnoj" ili "neisplativoj" zoni, u kojoj je kupovina novog uređaja jeftinija od popravke i nabavke rezervnih delova.
Tako se dešava da kvar jednog manjeg dela dovede do zamene čitavog uređaja teškog 60 do 80 kilograma. Popravka veš-mašine koja košta 280 evra može biti približno jednaka ceni nove mašine.
Dodatni problem je vreme. Novi uređaj može biti isporučen za 24 sata, dok popravka ponekad traje nedeljama.
"Kada kupite novi proizvod, dobijate dvogodišnju garanciju. Kada popravite uređaj, obično se garantuje samo deo koji je zamenjen", rekao je Bunodijer.
Proizvođači mogu da otežaju popravku
Podaci pokazuju da nezavisni serviseri u pojedinim slučajevima imaju problema sa pristupom rezervnim delovima i dijagnostičkom softveru. Do 80 odsto nezavisnih servisera navodi da su nailazili na ograničenja proizvođača u pristupu dijagnostičkom softveru, delovima ili sistemima za digitalno uparivanje komponenti.
Način proizvodnje takođe može uticati na mogućnost popravke. Umesto modularnih komponenti koje se lako menjaju, pojedini delovi skloni habanju mogu biti zalemljeni direktno na veće upravljačke ploče. Posledica može biti da zamena dela od oko 50 evra zahteva zamenu čitavog sklopa vrednog 250 evra.
"Oni mogu da zarade na popravci, ali mislim da tipično više zarade prodajom nego popravkom", rekao je Bunodijer, ukazujući na ekonomsku motivaciju proizvođača da prodaju nove proizvode.
Kućni aparati čine veliki deo elektronskog otpada
Od oko 10,7 miliona tona elektronskog otpada koji se godišnje proizvede u EU, na kućne aparate otpada procenjenih 5,5 do šest miliona tona.
Pametni telefoni i tableti u proseku se bacaju nakon manje od tri godine. Televizori se zamenjuju kako se menjaju softver i kompatibilnost sa servisima za striming, dok se mašine za pranje i sudove često odbacuju nakon ozbiljnijih mehaničkih kvarova.
Kod bežičnih usisivača prosečan životni vek je oko 4,5 godine, pri čemu su litijumske baterije jedan od razloga za kraći period korišćenja.
Takav način potrošnje ima i ekološku cenu. Odbačeni uređaji povezani su sa oko 261 milionom tona emisija gasova sa efektom staklene bašte godišnje.
Popravka je, prema rečima Bunodijera, uglavnom ekološki efikasnija opcija, mada u pojedinim slučajevima zamena veoma starog uređaja može imati smisla ako novi model troši znatno manje energije.
EU uvodi "pravo na popravku"
Evropska unija pokušava da promeni ovakav sistem kroz Direktivu o zajedničkim pravilima za podsticanje popravke proizvoda.
Direktiva je usvojena 13. juna 2024. godine, a države članice morale su da je prenesu u svoje nacionalno zakonodavstvo i počnu da primenjuju odgovarajuće mere od 31. jula 2026. godine.
Cilj je da potrošači lakše popravljaju proizvode umesto da ih odmah zamenjuju novim. Pravila obuhvataju obaveze proizvođača, dostupnost rezervnih delova i alata, informacije o popravkama i veća prava potrošača.
Direktiva predviđa i evropsku onlajn platformu koja bi potrošačima trebalo da omogući da pronađu servisere, a u određenim slučajevima i prodavce obnovljene robe, kupce neispravnih proizvoda namenjenih obnovi i inicijative za popravke u zajednici.
Šta nova pravila donose potrošačima
Ako se proizvod pokvari tokom perioda zakonske odgovornosti prodavca, potrošač može da bira između popravke i zamene, u skladu sa uslovima propisanim pravilima o zaštiti potrošača.
Ako potrošač izabere popravku, period zakonske garancije produžava se za godinu dana. Države članice mogu predvideti i dodatna produženja u slučaju ponovljenih popravki.
Nova pravila predviđaju i Evropski obrazac sa informacijama o popravci, koji treba da olakša poređenje ponuda. U njemu mogu biti navedeni podaci o serviseru, ceni popravke i dijagnostike, očekivanom trajanju popravke, mestu predaje uređaja, troškovima transporta i mogućnosti dobijanja privremenog zamenskog uređaja.
Ako se obrazac koristi, navedeni uslovi ponude po pravilu moraju ostati važeći najmanje 30 dana.
Potrošači takođe mogu dobiti privremeni zamenski proizvod tokom popravke, a u određenim situacijama mogu da izaberu nezavisnog servisera umesto ovlašćenog servisa proizvođača.
Proizvođači moraju da obezbede delove i informacije
Nova pravila predviđaju obavezu proizvođača da omoguće popravku proizvoda kada je ona moguća. Proizvođač ne može jednostavno da odbije popravku samo zato što je uređaj skup za popravku ili zato što je ranije na njemu radio nezavisni serviser.
Proizvođači moraju da obezbede rezervne delove, alate i informacije potrebne za popravku, kako bi i nezavisni serviseri mogli da konkurišu.
Pravila predviđaju i mogućnost korišćenja originalnih, polovnih, kompatibilnih i bezbednih legalno proizvedenih delova, uključujući određene delove napravljene 3D štampom.
Proizvođači će, tamo gde je to propisano, morati da objavljuju i okvirne cene uobičajenih popravki, kako bi potrošači lakše procenili da li im se popravka finansijski isplati.
Kada postoji obaveza proizvođača da popravi proizvod, popravka mora biti izvršena u razumnom roku i bez naknade ili po razumnoj ceni, u skladu sa pravilima.
Upravo pojam "razumne cene" ostaje jedno od otvorenih pitanja.
"Ono što je razumna cena? Proizvođač može smatrati da je cena razumna imajući u vidu troškove skladištenja, rada i logistike, dok potrošač i dalje može smatrati da je ta cena previsoka da bi mu se popravka isplatila", ukazao je Bunodijer.
Države članice ne primenjuju pravila istom brzinom
Iako je rok za prenošenje direktive u nacionalne propise bio 31. jul 2026. godine, države članice nisu sve istim tempom završile taj proces.
Prema podacima Evropske komisije, do roka je odgovarajuće mere prijavilo 10 država članica: Danska, Nemačka, Irska, Hrvatska, Grčka, Finska, Litvanija, Mađarska, Austrija i Slovačka.
Neujednačena primena može dovesti do razlika u pravima potrošača od jedne države do druge.
Poslanik Evropskog parlamenta Rene Repasi, iz Grupe Progresivnog saveza socijalista i demokrata i izvestilac za ovu direktivu, upozorio je na problem različite primene pravila u državama članicama.
"Potrošači će imati različit nivo prava u zavisnosti od toga u kojoj zemlji žive i ne mogu se direktno pozivati na direktivu protiv privatnih strana", rekao je Repasi.
On je posebno ukazao na član 5, koji se odnosi na obavezu proizvođača da popravi proizvod.
Prema njegovom tumačenju, dok direktiva ne bude sprovedena u nacionalno zakonodavstvo, potrošači mogu imati poteškoća u ostvarivanju prava na popravku.
Neke zemlje već imaju dodatne pogodnosti za popravke
Brzina primene novih pravila razlikovaće se i zbog toga što pojedine države već imaju razvijenije sisteme zaštite potrošača.
U Švedskoj građani već mogu da ostvare poresku olakšicu kojom se umanjuje polovina troška rada za popravku.
U Francuskoj su ocene popravljivosti proizvoda obavezne u internet prodavnicama i fizičkim prodajnim objektima od 2021. godine.
Evropska platforma za popravke stiže 2027. godine
Jedan od važnih elemenata novih pravila biće evropska onlajn platforma za popravke.
Evropska komisija treba da razvije zajednički interfejs do 31. jula 2027. godine, dok nacionalne platforme država članica treba da budu operativne do istog datuma. Sama evropska platforma predviđena je da bude u potpunosti operativna od 1. januara 2028. godine.
Platforma će potrošačima omogućiti da pronađu lokalne servisere i, gde je primenljivo, prodavce obnovljenih proizvoda, kupce neispravne robe namenjene obnovi i inicijative za popravke u zajednici. Korišćenje nacionalnih delova platforme za potrošače treba da bude besplatno, piše Euronews.
Cilj novih pravila je da popravka postane dostupnija i transparentnija, ali će njihov stvarni efekat u velikoj meri zavisiti od načina na koji ih države članice sprovedu i od toga kako će se u praksi tumačiti obaveze proizvođača, naročito kada je reč o ceni i roku popravke.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)