Izbor ličnosti izazvao polemike - objavljeno je kako izgledaju nove novčanice evra

Do ponedeljka traje anketa Evropske centralne banke o tome kako bi trebalo da izgledaju nove novčanice evra. Ptice ili poznati Evropljani? Već su mnogi nezadovoljni izborom motiva.

Prilikom izrade prvih novčanica evra namera je bila da se prikažu građevinski stilovi od antike do savremenog doba, ali zapravo nijedna zgrada koja se nalazi na našim novčanicama nigde ne postoji. Ideja je bila jasna: u Evropi ima i previše poznatih zgrada iz svih tih perioda, a izbor jedne umesto druge nepotrebno bi izazvao negodovanje u članici koja je uverena da baš ona ima zgradu koja najbolje predstavlja određeni građevinski stil.

Jedan od predloga za nove novčanice evra ide u potpuno drugom smeru: na njima su prikazani poznati Evropljani.

Novčanicu od pet evra krasi pevačica Marija Kalas, na novčanici od deset evra prikazan je kompozitor Ludvig van Betoven, dok se fizičarka Marija Kiri nalazi na novčanici od 20 evra. Književnik Migel de Servantes trebalo bi da bude na novčanici od 50 evra, renesansni umetnik Leonardo da Vinči na 100 evra, dok će malo ko prepoznati književnicu i mirovnu aktivistkinju Bertu fon Zutner na novčanici od 200 evra.

Kako uopšte izabrati samo šest Evropljana?

Ali to je zapravo ogroman problem: kako i zašto je izabrano baš ovih šest Evropljanki i Evropljana? Svima njima svaka čast, ali zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gde su tu Kopernik ili Galilej? Da li je Marija Kalas važnija od Aristotela – ako se već želi izabrati neko iz Grčke?

Druga serija predloga za motive ima ptice. Na novčanici od 5 evra je puzavac (Tichodroma muraria), na novčanici od 10 evra vodomar (Alcedo atthis), a na novčanici od 20 evra pčelarica (Merops apiaster).

Jedina ptica koju bi možda na prvi pogled prepoznalo više Evropljana nalazi se na novčanici od 50 evra – bela roda (Ciconia ciconia), ali potom ponovo dolaze ptice poznate samo ozbiljnim ljubiteljima: na novčanici od 100 evra je sabljarka ili prutka (Recurvirostra avosetta), dok se na najvećoj novčanici od 200 evra nalazi severni galebar (Morus bassanus).

Ovde problem nisu samo ptice koje današnje, sve urbanije stanovništvo Evropske unije uopšte ne poznaje, već je malo koja od tih ptica zaista "evropska“. Ako bi to bio kriterijum, tu bi, na primer, trebalo da se nađu beloglavi sup ili tetreb gluhan – da navedemo samo neke, mnogo tipičnije ptice Starog kontinenta.

Šta je na poleđini?

Na poleđini serije sa pticama ponovo su zgrade, ali ovog puta institucije Evropske unije, kao što su Evropski parlament, Evropska komisija, Evropska centralna banka, Sud Evropske unije, Evropski savet zajedno sa Savetom Evropske unije i Evropski revizorski sud.

Bez obzira na to šta građani Evrope misle o zgradama institucija Evropske unije, još više slobode ostavljeno je u prikazima na poleđini novčanica sa odabranim Evropljanima - ulični izvođači na novčanici od 5 evra, horsko pevanje na 10 evra, škola ili univerzitet na 20 evra, biblioteka na 50 evra, muzej na 100 evra i javni trg na 200 evra. Po stilu, prikazi se kreću od fotorealizma pa sve do crteža nekog talentovanog nastavnika likovne kulture iz osnovne škole.

Bilo kako bilo, ovo je izbor žirija od 21 člana, ali proces odlučivanja još traje. Evropska centralna banka želi da čuje i mišljenje građana Evropske unije, a anketa traje do ovog ponedeljka.

Konačan izgled novih novčanica trebalo bi da bude odlučen do kraja godine, a ovde nije reč samo o izgledu: sadašnje novčanice evra su relativno bezbedne i teško ih je falsifikovati, ali mogu i moraju da budu još bezbednije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: