Sve više stranaca u Srbiji, a šta je sa domaćom radnom snagom

Andrej Lalić | 10:30 | 31.07.24 Biz info

Oko 25.000 dozvola za rad izdato je strancima od početka godine.

Foto: Pixabay/ LEEROY Agency

Na birou je duža lista nezaposlenih od potrebnog broja radnika. Logično pitanje – zašto među našim građanima nema dovoljno traženog kadra i kako zaštititi i poboljšati stanje na domaćem tržištu rada?

Više od 350.000 ljudi čeka na zaposlenje, a slobodnih radnih mesta na tržištu je nešto manje od 110.000.

– Tradicionalno, velika potražnja je za poslovima iz građevinske delatnosti, za stolarima, tesarima, operaterima na CNC mašinama, od visokoh obrazovanih je potreba za doktorima, inženjerima, mašinskim inženjerima – rekao je Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zvuči neverovatno da u Srbiji nema baš nijednog građevinskog radnika ili medicinske sestre umesto koje bi stranac morao da dođe na konkretno radno mesto, jer stranac može da dobije posao jedino ako nema radnika za određeno zanimanje.

– U određenim sredinama imamo broj medicinskih sestara koje su na evidenciji NSZ-a, a u nekom drugom gradu imamo manjak medicinskih sestara i medicinskog osoblja. To je konkretan primer – rekao je Bosnić.

A kada je reč o fizičkim i težim poslovima, mnogi ih odbijaju, odlaze u inostranstvo da rade isti taj posao, ali za veći novac i zato sve više stranih radnika srećemo na gradilištima, u kafićima, javnom prevozu.

– Naši poslodavci godinama nisu hteli da plaćaju adekvatne plate i sada plaćamo ceh tome. Ljudi su otišli preko, u inostranstvo, jednostavno ne mogu da rade za minimalac od 47.000 dinara i da prežive. Međutim, i dalje se nastoji da se za tu platu nađu radnici i to je taj trend dovođenja radnika iz Indije, Bangladeša i ostalih zemalja koje su siromašnije, gde su plate 150, 200 evra – rekao je Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Problem je i u tome što obrazovanje ne prati potrebe tržišta, dodaju u Uniji poslodavaca.

– Mi i dan danas imamo škole za neka zanimanja koja više ne postoje. Tako da tu bi trebalo da se pokuša, da se obrazovanje uskladi sa potrebama privrede kako bi se taj disbalans između ponude i potražnje anulirao malo – rekla je Jelena Jevtović, Unija poslodavaca Srbije.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje rešenje problema vide, između ostalog, i u prekvalifikaciji i obukama, ali za to im je, kažu, potrebna bolja i veća saradnja sa poslodavcima, javlja B92.

– Mi pozivamo privredu, pozivamo privredne subjekte i poslodavce da se jave lokalnim filijalama da kažu šta im je potrebno od radne snage kako bi Nacionalna služba za zapošljavanje mogla da pomogne u pronalaženju tog kadra, ali i ako nema tog kadra, da pomognemo u obučavanju tog kadra i prekvalifikaiciji kako bi privreda što pre dobila kadar kakav joj je potreban – rekao je Bosnić.

A poslodavci nisu obavezni da radnika traže prvo na birou, pa onda putem portala za zapošljavanje.

– Uglavnom se snalaze preko oglasa, preko preporuka, standardna varijanta koja je oduvek bila, pokazala se kao najkorisnija. NSZ kontaktiraju uglavnom kada žele da apliciraju za neke subvencije koje država dodeljuje kao stimulans zapošljavanju – rekla je Jevtović.

– NSZ mora da bude centralna figura na terenu kad je u pitanju ovaj problem zato što mora neko da ima na jednom mestu sve podatke i da utiče na politiku zapošljavanja koja se vodi – rekao je Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

A nije tako, jer ima i mnogo nezaposlenih koji nisu na listi biroa. Kada bi se poslodavci, biro i radnici povezali na jednom mestu, situacija bi svakako bila mnogo jasnija, pa bi bilo jasnije i šta činiti da bi se tržište rada poboljšalo.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.